Никола Коле Рашић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Рашић
Portrait of Kole Rašić with medals.jpg
Никола Коле Рашић
Биографија
Датум рођења 1839
Место рођења Ниш
Османско царство
Датум смрти 6. август 1898.
Место смрти Ниш
Краљевина Србија

Никола Коле Рашић (18396. август 1898[1]) је нишки четнички војвода и један од руководилаца организације Нишког комитета (одбора) из периода српско-турског рата (1876—1878), а касније и политичар у време мира.

Нишки комитет и завера[уреди]

Главни чланак: Нишки комитет

Као нишки трговац, имао је добре трговачке везе у Србији и Нишком ејалету, што му је помогло у деловању на просторима под Турцима као представнику Одбора. На подручју Доње Топлице, Добрича и око Мораве је обилазио села, успостављао контакте и припремао сељаке на устанак. Након одлуке Светоандрејске скупштине у становништву су се појавиле наде за скоро ослобођење. Иако је устанак темељито припреман, ипак није дошло до оружаног народног отпора 1860. године.[2]

Био је вођа и један од организатора завере 1874. године заједно са Тодором Станковићем, Таском и Ђорђем Узуновићем, Михајлом Божидарцем, Петром Икономовићем и другима. Они су купили заставу под којом је 24. фебруара 1874. године нишки парох Петар Икономовић извршио заклетву завереника у кући Михајла Божидарца са вером на скоро ослобађање, како би се победоносна застава развила на Нишкој тврђави.[3]

Коле Рашић и завереници нису помагали само борбу за ослобођење и уједињење са Србијом у Нишу и околини, него и лесковачком[4], у пиротском, врањском, брезничком и трнском крају, све у договору са националним радником Милошем Милојевићем.[5]

Српско-турски ратови 1876/1878.[уреди]

Пре рата био је трговац, а у рату руководио је четама између Ниша и Лесковца при чему је сам образовао чету од 300 људи. Његов задатак је био да пробије пут војсци и олакша даље продирање на југ. У Првом српско-турском рату, заједно је са Тодором Станковићем и неким другим истакнутијим руководиоцима Нишког Комитета помогао српској војсци.[6]

У Другом српско-турском рату, најпре је 9. децембра на челу комбинованог одреда српске војске и добровољаца ослободио села Кочане, Пуковац и мост на Морави код Чечине, што је било од великог стратешког значаја, јер је тиме Ниш био одсечен према југу.[7]

Привремена упава Лесковца је преко делегације успостовила везе са Колетом Рашићем, након чега је уговорен улазак његовог добровољачко-устаничког одреда[4].

Први је, са својим одредом и претходницом српске војске, ушао 11. децембра 1877. године у Лесковац[4] и држао говор ослобођеном народу. По налогу Врховне команде наставио је са организовањем устанка у правцу Власотинца, Рудара и Турековца. Кола Рашића, који је са добровољцима кренуо из ослобођеног Лесковца, дочекали су власотиначки устаници који су претходно разоружали 170 Турака.[4]

Варошко представништво Лесковца послало је 31. децембра 1877. године депутацију кнезу Милану која је требало да га поздрави када први пут уђе у Ниш. Депутацију су чинили четовођа Коле Рашић, пет Лесковчанина и један Власотинчанин.[8]

Током вишенедељних борби за ослобођење Ниша, поред Војске Кнежевине Србије, учествовало је и 6.000 добровољаца и устаника са тек заузетих територија од Османског царства. Њих је преводио Коле Рашић.[9]

Послератни период[уреди]

Након српско-турских ратова, укључује се у политички живот Ниша. Као представник Либералне странке, побеђује на првим изборима за Народну скупштину вароши Ниша и постоје посланик вароши Ниш.[10] Такође побеђује на трећим скупштинским изборима, 7. септембра 1883. године, али након поништења резултата тих избора, победу односи напредњак Јован Митић.[11]

За заслуге у националном раду и ослободилачком покрету одликован је Таковским крстом са прсима V степена.[9]

Сахрањен је на Старом гробљу у Нишу.[12]

Занимљивости[уреди]

Данашња Палата правде у Нишу изграђена је 1909/10. као Срески суд на месту куће Николе Колета Рашића.[13]

Војвода Живојин Мишић сматрао је Рашића за чувеног јунака.[14]

Данас једна основна школа у Нишу носи по њему назив, као и по једна улица у Нишу и Лесковцу.

Приказан је на северној страни Споменика ослободиоцима Ниша са протом Петром Икономовићем где се види заклињање и дизање Нишлија на устанак 1874. године.[15]

Галерија[уреди]

Никола Коле Рашић (лево) и фриз на северној страни Споменика ослободиоцима Ниша, на коме је прказан Нишки комитет са Колетом Рашићем као његовим оснивачем. (десно)

Референце[уреди]

  1. Историја Ниша/Никола Коле Рашић
  2. Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, Историја Лесковца, Београд 1992 - стр. 112
  3. Борбе за ослобођење Ниша: 1809-1944, Ниш 1952 (Завера Николе Коле Рашића), Приступљено 15. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, Историја Лесковца, Београд 1992 - стр. 117, 118, 119, 120
  5. Бруно Ловрић, Историја Ниша, Ниш 1928. (Ослобођење Ниша, Завера Коле Рашића и другова), Приступљено 15. 4. 2013.
  6. Историјски архив Ниш, проф. др Борислава Лилић: „Знаменита личност Србије, национални радник и народни посланик, Тодор Станковић“, Приступљено 15. 4. 2013.
  7. Историја Ниша I, pp. 303, Градина и Просвета Ниш, 1983.
  8. Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, Историја Лесковца, Београд 1992 - стр. 126
  9. 9,0 9,1 Историја Ниша I, pp. 304, Градина и Просвета Ниш, 1983.
  10. Народни музеј Ниш: „Ниш у Првом светском рату“, Приступљено 15. 4. 2013.
  11. Историјски архив Ниш, Мица Ђенић: „Изборни плакати у Нишу од 1878. до 1941. године“, Приступљено 15. 4. 2013.
  12. Вечерње новости: „Историја Ниша на изволте сатанистима“, Приступљено 15. 4. 2013.
  13. Нишки графит: „Стари Ниш - Времеплов“, Приступљено 15. 4. 2013.
  14. Живојин Мишић, Моје успомене, Београдски издавачко-графички завод, треће издање, Београд 1981, стр. 158
  15. Универзитетска библиотека „Никола Тесла“: „Споменик ослободиоцима Ниша“, Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]