Никола Милутинов

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Милутинов

Никола Милутинов у наступу за ЦСКА, 10. новембар 2020.
Никола Милутинов у наступу за ЦСКА, 10. новембар 2020.

Личне информације
Пуно име Никола Милутинов
Датум рођења (1994-12-30)30. децембар 1994.(28 год.)
Место рођења Нови Сад, СР Југославија
Држављанство Србија
Висина 2,13 m
Позиција центар
Драфт 2015. / 1. рунда / 26. пик
Одабрао Сан Антонио спарси
Про каријера 2011—
Сениорски клубови
Године: Клубови:
2011—2012
2012—2015
2015—2020
2020—
Хемофарм
Партизан
Олимпијакос
ЦСКА Москва
Репрезентација
 Србија

Никола Милутинов (Нови Сад, 30. децембар 1994) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно наступа за московски ЦСКА.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Милутинов је играо у јуниорима Хемофарма, а деби у првом тиму вршачког клуба је имао током сезоне 2011/12. У јуну 2012 је потписао четворогодишњи уговор са Партизаном.[1] Са Партизаном је освојио шампионски прстен Јадранске лиге 2013. године, а такође је постао и првак Србије 2013. и 2014. године. На НБА драфту 2015. године, изабран је као 26. пик од стране Сан Антонио спарса.[2]

Олимпијакос[уреди | уреди извор]

Милутинов је 25. јула 2015. напустио Партизан и потписао трогодишњи уговор са Олимпијакосом.[3] Две године касније је потписао нови трогодишњи уговор са клубом.[4]

У екипи Олимпијакоса је провео укупно пет сезона. Освојио је једну титулу шампиона Грчке (2015/16), два пута је био изабран у најбољу петорку тамошњег првенства (2018, 2019), а такође је 2017. добио награду за играча који је највише напредовао.[5] Два пута је био и учесник Ол стар утакмице грчког првенства.

У последњој сезони у клубу, која је на крају поништена због пандемије корона вируса, у Евролиги је бележио просечно 10,3 поена, 8,2 скока и 1,2 асистенције. Био је најбољи скакач Евролиге, али и пети у целом такмичењу по просечном индексу корисности (19,21). Испред њега су били само Шејн Ларкин (25,76), Никола Миротић (22,46), Мајк Џејмс (20,86) и Алексеј Швед (19,38), па је тако Милутинов био најкориснији центар Европе.[6]

ЦСКА Москва[уреди | уреди извор]

Почетком јуна 2020. је потписао трогодишњи уговор са московским ЦСКА.[6] На утакмици 17. кола Евролиге у сезони 2020/21, када је ЦСКА славио на гостовању Олимпији из Милана (87:91), Милутинов је забележио 17 поена и 19 скокова, од којих су чак 16 били офанзивни.[7] Тим учинком је оборио рекорд Евролиге по броју ухваћених лопти у нападу на једној утакмици.[8] За партије пружене током децембра 2020, добио је награду за најкориснијег играча месеца у Евролиги.[9] ЦСКА је овај месец завршио са шест победа на исто толико мечева, а Милутинов је током овог периода бележио просечан дабл-дабл учинак са 12,3 поена, 12,5 скокова уз индекс корисности 24.[9]

Крајем јануара 2021. године, на утакмици 23. кола Евролиге са Бајерном, Милутинов је доживео повреду рамена због које је пропустио остатак сезоне 2020/21.[10]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Наступао је за све млађе селекције репрезентације Србије. Са репрезентацијом до 19 година освојио је сребрну медаљу на Светском првенству у Чешкој 2013. године.

За сениорску репрезентације Србије је дебитовао на Европском првенству 2015, где је освојено четврто место. Играо је и на Светском првенству 2019. у Кини, где је освојено пето место.

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЖУРНАЛ:Партизан довео Милутинова из Хемофарма!”. kosarka.rs. Архивирано из оригинала на датум 27. 06. 2015. Приступљено 26. 6. 2015. 
  2. ^ „НБА драфт: Милутинов изабран од стране Сан Антониа”. novosti.rs. Приступљено 26. 6. 2015. 
  3. ^ „Б92: Милутинов три године у Олимпијакосу”. b92.net. Приступљено 25. 7. 2015. 
  4. ^ „Никола Милутинов продужио уговор са Олимпијакосом до лета 2020. године”. zurnal.rs. 9. 10. 2017. Приступљено 2. 6. 2020. 
  5. ^ „Милутинов је највише напредовао”. mvp.rs. 11. 6. 2017. Приступљено 2. 6. 2020. 
  6. ^ а б „Званично: Милутинов прешао у ЦСКА”. mozzartsport.com. Приступљено 2. 6. 2020. 
  7. ^ „Brutalni Milutinov - 17 poena i rekordnih 19 skokova!”. mozzartsport.com. 30. 12. 2020. Приступљено 31. 1. 2021. 
  8. ^ „Milutinov srušio Fučkin rekord, CSKA Partizanov”. sportklub.rs. 30. 12. 2020. Приступљено 31. 1. 2021. 
  9. ^ а б „Milutinov odigrao mesec za pamćenje: Dabl-dabl prosek i MVP nagrada”. mozzartsport.com. 4. 1. 2021. Приступљено 31. 1. 2021. 
  10. ^ „Milutinov završio sezonu”. mozzartsport.com. 30. 1. 2021. Приступљено 31. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]