Никола Митић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Митић
Лични подаци
Датум рођења(1938-11-27)27. новембар 1938.
Место рођењаНиш, Краљевина Југославија
Датум смрти25. јануар 2019.(2019-01-25) (80 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеФакултет музичке уметности у Београду
Занимањебаритон

Никола Митић (Ниш, 27. новембар 1938 — Београд, 25. јануар 2019) био је југословенски и српски баритон и првак Опере Народног позоришта у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Нишу, где је после завршетка основне и средње школе постао члан Хора РТБ, а након тога уписао Факултет музичке уметности у Београду, смер за соло певање. Након првог семестра на факултету, 1963. године, постао је солиста Опере Народног позоришта у Београду, а годину дана касније њен најмлађи првак.[1] Дебитовао је у улози Валентина у Гуноовом Фаусту, а након тога добио позиве из целог света, па је гостовао у Аустрији, Француској, Белгији, Шпанији, Италији, Немачкој, Швајцарској, Сједињеним Државама, Турској и Совјетском Савезу.[1]

Дуги низ година био је један од водећих југословенских баринтона, а највише се истицао као тумач главних баритонских улога у Вердијевим операма. Упечатљиве креације остварио је као Фигаро, Риголето, Луна, Оњегин, Магбет, Јаго, Никола Шубић Зрињнски и као Симон Боканегра.[2] Поред опере био је и концертни извођач, учествовао је на извођењу вокално-оркестарих дела Баха, Бритна, Фореа, Хендла, Стрависнког, Брановића, Папандопула и многих других.[1]

Педагог Оперског студија Народног позоришта у Београду постао је 1992. године, у жељи да помогне младих певачима.

Поводом његовог 80. рођендана, 27. новембра 2018. године у Музеју Народног позоришта отворена је изложба Никола Митић - баритон 20. века.[3]

Преминуо је 25. јануара 2019. године у Београду.[4] Сахрањен је Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Karl-Josef Kutsch, Leo Riemens: Großes Sängerlexikon. Band 5: Menni–Rappold, S. 3161. Vierte, erweiterte und aktualisierte Auflage. Минхен. 2003. ISBN 978-3-598-11598-1..

Спољашње везе[уреди | уреди извор]