Никола Младеновић
| Никола Младеновић | |
|---|---|
 Никола Младеновић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1943. |
| Место рођења | Београд,
|
| Датум смрти | 23. фебруар 2021. (77/78 год.) |
| Место смрти | Лозница, Србија |
| Војна каријера | |
| Служба | |
| Чин | .svg){kind=small} |
| Одликовања |    |
Никола Младеновић (Београд, 1943 — Лозница, 23. фебруар 2021) био је пуковник Југословенске народне армије и Војске Југославије, познат по својој дугогодишњој војној служби и ангажовању током ратних сукоба на просторима бивше Југославије. Након завршетка активне војне каријере, наставио је да служи заједници кроз хуманитарни рад у Црвеном крсту.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у родном месту, након чега је уписао војну школу у Сарајеву. Завршио је Вишу војну академију у Београду.[тражи се извор]
Након пензионисања, био је активан у Црвеном крсту, где је учествовао у хуманитарним акцијама и пружао помоћ локалној заједници. Био је ожењен, са два сина и преминуо је 23. фебруара 2021. године у Лозници и сахрањен на градском гробљу у том граду.[1]
Војна каријера
[уреди | уреди извор]Током више деценија службе, Младеновић је обављао различите дужности у ЈНА и Војсци Југославије. Службовао је у Ћуприји, Лозници, Шапцу, Сремској Митровици, Ваљеву и Скопљу.[1]
Током ратова у бившој Југославији, Младеновић је био командант 169. моторизоване бригаде са седиштем у Лозници. Активно је учествовао у борбама на Крајини и у Босни и Херцеговини.[2]
Поред командантских дужности, брига за безбедност цивилног становништва била му је приоритет. Управљао је безбедношћу у општинама Мали Зворник и Борово Село током ратних дејстава.
Крајем 1990-их, као начелник војног одсека у Лозници, био је одговоран за координацију војних активности и одбрану региона све до пензионисања 1995. године.[3]
Одликовања
[уреди | уреди извор]- 1970 – Орден за војне заслуге са сребрним мачевима, за изузетне заслуге у служби.[тражи се извор]
- 1978 – Орден народне армије са сребрном звездом, као признање за професионалност и допринос одбрани.[тражи се извор]
- 1986 – Орден за војне заслуге са златним мачевима, једно од највиших војних признања.[тражи се извор]
- 2021 — Медаља борца СУБНОР-а.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б М., В. (24. 2. 2021). „Преминуо пуковник Никола Младеновић: Био је уз свој народ где год је требало, пример части и поштења млађим генерацијама”. Новости. Архивирано из оригинала 4. 8. 2025. г.
- ^ Јовановић 2011.
- ^ Историјат Лозничке Војне касарне.[непоуздан извор?]
- ^ Павловић, Даница (1. 3. 2021). „80 година од почетка Другог светског рата: заслужнима уручена знамења”. Лотел. Архивирано из оригинала 4. 8. 2025. г.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јовановић, Небојша, ур. (2011). „Поход 169. моторизоване бригаде ЈНА у Хрватској 1991.”. Историја 20. века. Београд: Завод за уџбенике (2). doi:10.29362/IST20VEKA.2011.2.JOV.103-108. Архивирано из оригинала 6. 8. 2025. г.
