Никола Несторовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Несторовић
Nikola Nestorovic.jpg
Датум рођења(1868-04-15)15. април 1868.
Место рођењаПожаревац
 Кнежевина Србија
Датум смрти18. фебруар 1957.(1957-02-18) (88 год.)
Место смртиБеоград
 Федеративна Народна Република Југославија

Никола Несторовић (15. април 1868. Пожаревац18. фебруар 1957, Београд) је био професор Техничког факултета и архитекта. Његов отац је био трговац и председник Пожаревачке општине.

У Пожаревцу је завршио основну школу и нижу гимназију. После се преселио у Београд, где је матурирао у Реалној гимназији, после чега је уписао Технички факултет Велике школе. Дипломирао је 1890. године, и запослио се као подинжењер у Министарству грађевина. Послат је на рад у Пожаревцу, где је обављао послове на обележавању шума и на регулацији тока реке Мораве.

1893. се вратио у Београд са захтевом за стипендију студија архитектуре у иностранству. Није добио стипендију, али је добио плаћено одсуство и тај период је искористио и отишао на Техничку високу школу у Берлин. Студирање је завршио 1896. и наког годину дана је положио и државни испит. Вратио се у Београд, и у Министарству грађевина је радио до 1905. године. Већ 1898. је постао хонорарни професор Техничког факултета. За сталног ванредног професора изабран је 1905. а за редовног 1919. године. После пензионисања је остао на Факултету као хонорарни наставник, све до Другог светског рата.

До данас је познато да је пројектовао шездесетосам објеката, углавном јавне, пословне и стамбене намене, док се у домену сакралне архитектуре опробао на два пројекта, односно конкурсна рада. Стваралачка делатност од три деценије и велика продуктивност, омогућили су свеобухватно сагледавање, не само пројектантског опуса аутора, него и српске архитектуре тог периода и појединих њених најзначајнијих примера, чији је управо Несторовић аутор. Образован у духу академизма, а савремен у схватањима, током целог стваралачког рада кретао се између академских постулата и савремених сецесијских тежњи, под утицајем средине у којој је стварао. На почетку каријере канони академизма су му послужили као сигурни и проверени ослонац, да би кроз сарадњу са архитектом Андром Стевановићем, остварио већу сигурност и слободу у индивидуалнијем уметничком изразу.[1]

Значајнија архитектонска дела[уреди]

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Дивна Ђурић-Замоло; Градитељи Београда 1815-1914
  • ^ http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4960?show=full