Никола Никић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Никић
Лични подаци
Датум рођења (1956-01-07)7. јануар 1956.(63 год.)
Место рођења Модрича, ФНРЈ
Позиција лево крило
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1971—1976
1976—1979
1979—1984
1985
1985—1987
1987—1988
1988—1991
1991—1992
1992—1993
Модрича
Звијезда Градачац
Жељезничар Сарајево
Егалео
Арис Солун
ПАОК
Жељезничар Сарајево
Челик Зеница
Борац Бања Лука


133 (32)
19 (3)
53 (12)
9 (0)
67 (13)

Тренерска каријера
1993–1998
1998–2000
2000–2003
2005–2007
2004–2007
2007–2008
2009–2010
2010–2011
2012–2013
2017–2018
2018–
Модрича Максима
Колубара Лазаревац
Модрича Максима
Жепче
БиХ до 19
БиХ до 21
Модрича Максима
ТОШК Тешањ
Модрича Максима
Борац Шамац
Братство Грачаница
* Датум актуелизовања: 22. новембар 2018.

Никола Никић (Модрича, 7. јануар 1956) бивши је српски и југословенски фудбалер, тренутно фудбалски тренер.

Играчка каријера[уреди]

Каријеру је почео у Модричи након чега је прешао у Звијезду Градачац. Као добар нападач био је близу преласка у Челик Зеница али се у задњем тренутку предомислио и прелази у Жељезничар из Сарајева 1979. године. У својих пет сезона у клубу постао је један од најзначајних играча Жељезничара због своје брзине и доброг осећаја за гол.[1] Године 1985. прелази у Арис у Грчкој где је играо до 1987. године. У сезони 1987/88. преселио се у солунски ПАОК и одиграо само 9 лигашких утакмица,[2] након чега се враћа у Жељезничар. Играчку каријеру завршава у Модричи средином деведесетих година.

Са Жељезничаром је играо у финалу Купа Југославије 1981. године када су поражени од Вележа из Мостара.[3] Највећи успех у каријери му је било полуфинале УЕФА купа 1985. године када је Жељезничар под водством Ивице Осима избачен од стране мађарског Видеотона.[4] Добре игре из тог периода су му омогућиле ангажман у Грчкој.

У играчкој каријери је наступао за следеће клубове:

  • Модрича Максима (1973-1976)
  • ФК Звијезда Градачац (1976-1979)
  • Жељезничар Сарајево (1979-1985)
  • Егалео Атина (1985)
  • ФК Арис Солун (1985-1987)
  • Паок Солун (1987-1988)
  • Жељезничар Сарајево (1988-1990)
  • Челик Зеница (1990-1991)
  • Борац Бања Лука (1992-1993)

Никада није наступао ни за једну репрезентацију некадашње Југославије.

Тренерска каријера[уреди]

Највећи тренерски успех му је увођење Модриче Максиме у Премијер лигу Босне и Херцеговине 2003. године. Након тога преузима Жепче и упоредо води репрезентацију Босне и Херцеговине до 19 године с којом је остварио доста лоше резултате. Од 11. јануара 2007. је водио репрезентацију Босне и Херцеговине до 21 године. Познат је по томе што је дао шансу да игра Едину Џеки, који је касније постао добар играч.[5]

У богатој тренерској каријери је водио следеће клубове:

  • Модрича Максима (1993-1998)
  • Колубара Лазаревац (1998-2000)
  • Модрича Максима (2000-2003)
  • Жепче (2005-2007)
  • Репрезентација БиХ до 18 (2004-2007)
  • Репрезентација БиХ до 21 (2007-2008)
  • Модрича Максима (2009-2010)
  • Тошк Тешањ (2010-2011)
  • Модрича Максима (2012-2013)
  • Борац Шамац (2017-2018)
  • Братство Грачаница (2018-)[6]

Био је спортски директор Модриче Максима[7] од 2010.

Приватно[уреди]

Има троје деце, сина и две кћерке. Његов син Бранислав је такође фудбалер, једно време је играо у Грчкој.[8] Занимљиво да је од малих ногу навијач Партизана.[9][10]

Успеси[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Sport klub: Nikola Nikić”. rtvusk. 22. 11. 2018. Приступљено 22. 11. 2018. 
  2. ^ „Iz ugla: Nikola Nikić”. 1921.ba. 14. 09. 2017. Приступљено 22. 11. 2018. 
  3. ^ „Cup of Yugoslavia 1980/81.”. rsssf.com. 22. 11. 2018. Приступљено 22. 11. 2018. 
  4. ^ „Sećanje: Željo je u finalu! Nije...”. mondo.rs. 24. 04. 2015. Приступљено 22. 11. 2018. 
  5. ^ „"Kažu mi 'gde pozva u repku ovog šljivotresa', a on 'otrese' Barsu". b92 sport. 11. 04. 2018. Приступљено 22. 11. 2018. 
  6. ^ „Nikola Nikic profile”. transfermarkt.com. 22. 11. 2018. Приступљено 22. 11. 2018. 
  7. ^ „Nikola Nikić- od legende Želje do traktoriste”. mondo.rs. 03. 04. 2018. Приступљено 22. 11. 2018. 
  8. ^ „Branislav Nikić uspešan u Grčkoj, odmara u rodnoj Modriči”. glas-regije.com. 21. 06. 2017. Приступљено 22. 11. 2018. 
  9. ^ „Dogodovštine Nikole Nikića”. pravdabl.com. 06. 03. 2015. Приступљено 22. 11. 2018. 
  10. ^ „Intervju Nikole Nikića”. youtube. 04. 10. 2017. Приступљено 22. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди]