Никола Петковић (фудбалер, 1986)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Петковић
Лични подаци
Пуно име Никола Петковић
Датум рођења (1986-03-28)28. март 1986.(33 год.)
Место рођења Београд, Србија, СР Југославија
Висина 1,85 m
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
Рад
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2006 Раднички Пирот 12 (0)
2006—2007 Војводина 36 (1)
2007—2008 Генчлербирлиги 6 (0)
2008Хацетепе 10 (0)
2008Црвена звезда 13 (0)
2009—2011 Ајнтрахт Франкурфт 9 (0)
2010Том Томск 10 (0)
2011Ал Ахли 17 (0)
2011—2012 Црвена звезда 12 (0)
2012 Хапоел Тел Авив 8 (0)
2013 Црвена звезда 11 (0)
2013—2015 Сиднеј 54 (0)
2015—2016 Вестерло 15 (1)
2016—2017 Јанбиан 31 (3)
2018 Земун 8 (3)
2018 Полис Теро 15 (0)
2019— Сичуан Лонгфор 7 (0)
Репрезентативна каријера
2007—2009 Србија до 21 13 (2)
* Датум актуелизовања: 17. јун 2019.
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2007. Холандија Србија

Никола Петковић (Београд, 28. март 1986) српски је фудбалер. Игра у одбрани.

Клупска каријера[уреди]

Петковић је играо у млађим категоријама Рада и Црвене звезде. Сениорски фудбал је почео да игра у Радничком из Пирота одакле прелази у новосадску Војводину. Добре партије у дресу Војводине обезбедиле су му трансфер у турског прволигаша Генчлербирлиги. У овом клубу је током првог дела сезоне 2007/08. одиграо шест првенствених утакмица да би за други део сезоне био позајмљен екипи Хацетепа. У августу 2008. године је позајмљен Црвеној звезди,[1] за коју је током јесењег дела сезоне 2008/09. наступио на 13 првенствених утакмица.[2]

Петковић је у јануару 2009. године отишао на пробу у Ајнтрахт из Франкфурта.[3] Задовољио је челнике клуба па је и потписао уговор са немачким бундеслигашем.[4] Играч Ајнтрахта је био до 2011. године, с тим што је током 2010. године био на позајмици у руском Тому из Томска а током 2011. године на позајмици у Ал Ахлију из Саудијске Арабије. За Ајнтрахт је наступио на девет утакмица у немачкој Бундеслиги.[2]

У августу 2011. Петковић се вратиио у Црвену звезду са којом је потписао уговор на две плус једну годину.[5] Током сезоне 2011/12. је одиграо само 12 утакмица у Суперлиги Србије. Са Црвеном звездом је освојио Куп Србије 2012. године.[6] У јуну 2012. из клуба су му поручили да не рачунају на њега за нову сезону, па је Петковић договорио споразумни раскид уговора.[7] Почеком септембра 2012. је као слободан играч потписао уговор са Хапоелом из Тел Авива.[8] Током јесењег дела сезоне 2012/13. је одиграо осам првенствених сусрета за Хапоел.[2] Након што је Петковић одлучио да опрости дуг Црвеној звезди,[9] добио је позив из клуба да се поново врати.[10] Петковић је у јануару 2013. поново потписао уговор са Звездом, па је тако по трећи пут постао играч београдских црвено-белих.[11] Током пролећног дела сезоне 2012/13. је био стандардан и одиграо је 11 првенствених утакмица.[2]

У септембру 2013. године је потписао једногодишњи уговор са екипом Сиднеја.[12] Петковић је у сезони 2013/14. одиграо 28 првенствених утакмица и проглашен је за најбољег играча клуба у сезони.[13] Након успешне сезоне, клуб је одлучио да продужи уговор са њим на још једну сезону.[14] И у другој сезони је био стандардан у екипи Сиднеја и одиграо је 26 првенствених сусрета.[2] У јуну 2015. се вратио у европски фудбал и потписао уговор са белгијским прволигашем Вестерлом.[15] Одиграо је 15 утакмица за Вестерло током јесењег дела сезоне 2015/16,[2] да би у јануару 2016. тражио раскид уговора због приватних разлога.[16]

Током 2016. и 2017. године је играо у кинеској Суперлиги за Јанбиан.[17] У фебруару 2018. се вратио у Србију и прикључио се екипи Земуна.[18] За клуб из Горње Вароши је током пролећног дела сезоне 2017/18. одиграо осам утакмица у Суперлиги Србије.[2] Током 2018. је играо и на Тајланду за Полис Теро,[2] да би од 2019. године постао играч кинеског друголигаша Сичуан Лонгфор.[19]

Репрезентација[уреди]

Петковић је био репрезентативац Србије до 21 године. Са овом селекцијом је освојио друго место на Европском првенству 2007. у Холандији.

Током 2019. године је играо за репрезентацију Кине до 25 година на незваничној пријатељској утакмици против Б селекције Словеније.[20]

Трофеји[уреди]

Црвена звезда[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Лазетић, Петковић и Пекарић у Звезди”. b92.net. 22. 8. 2008. Приступљено 18. 6. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 „Никола Петковић”. soccerway.com. Приступљено 18. 6. 2019. 
  3. ^ „Никола Петковић на проби у Ајнтрахту”. mondo.rs. 21. 1. 2009. Приступљено 18. 6. 2019. 
  4. ^ „Петковић у Ајнтрахту”. b92.net. 22. 1. 2009. Приступљено 18. 6. 2019. 
  5. ^ „Никола Петковић поново у Звезди”. sport.blic.rs. 30. 8. 2011. Приступљено 18. 6. 2019. 
  6. ^ „Освајачи Купа 2012”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 18. 6. 2019. 
  7. ^ „Звезда раскинула уговор са Петковићем”. sportske.net. 18. 6. 2012. Приступљено 18. 6. 2019. 
  8. ^ „Петковић потписао за Хапоел”. novosti.rs. 4. 9. 2012. Приступљено 17. 6. 2019. 
  9. ^ „Петковић: Опростио сам Звезди 60.000 евра”. novosti.rs. 25. 12. 2012. Приступљено 18. 6. 2019. 
  10. ^ „Петковић повукао меницу од 100.000 евра, Звезда га зове назад”. mozzartsport.com. 13. 1. 2013. Приступљено 18. 6. 2019. 
  11. ^ „Никола Петковић - трећи "живот" у Звезди”. mondo.rs. 24. 1. 2013. Приступљено 18. 6. 2019. 
  12. ^ „Петковић и званично уз Дел Пјера”. b92.net. 19. 9. 2013. Приступљено 18. 6. 2019. 
  13. ^ „Никола Петковић играч годинеу Сиднеју”. sportklub.rs. 23. 4. 2014. Приступљено 18. 6. 2019. 
  14. ^ „У Сиднеју одушевљени Петковићем, продужен уговор са бившим беком Звезде”. sport.blic.rs. 3. 2. 2014. Приступљено 18. 6. 2019. 
  15. ^ „Бивши Звездаш појачао Вестерло”. sportske.net. 24. 6. 2015. Приступљено 18. 6. 2019. 
  16. ^ „Lolo tekent bij KVC Westerlo, Petkovic vertrekt”. rtv.be. 14. 1. 2016. Приступљено 18. 6. 2019. 
  17. ^ „Петковићу Кина обећана земља”. mozzartsport.com. 10. 2. 2017. Приступљено 17. 6. 2019. 
  18. ^ „Бивши играч Звезде потписао за Земун”. mondo.rs. 13. 2. 2018. Приступљено 18. 6. 2019. 
  19. ^ „Никола Петковић у другој лиги Кине”. mozzartsport.com. 1. 3. 2019. Приступљено 18. 6. 2019. 
  20. ^ „Да, и то је могуће: Никола Петковић играо за репрезентацију Кине”. mozzartsport.com. 25. 1. 2019. Приступљено 18. 6. 2019. 

Спољашње везе[уреди]