Никола Пејаковић
| Никола Пејаковић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 16. септембар 1966. |
| Место рођења | Бања Лука СФРЈ |
| Држављанство |  Србија, БиХ |
| Религија | Православни хришћанин |
| Активни период | 1989—данас |
| IMDb веза | |
Никола Пејаковић - Коља (Бања Лука, 16. септембар 1966) је српски глумац, редитељ, сценариста и музичар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 16. септембра 1966. године у Бањој Луци. После завршене Средње ликовне школе уписао је Факултет драмских уметности у Београду, одсек позоришне режије.[1] Добитник је награда: за најбољу режију на 7. међународном фестивалу комедије „Мостарска лиска“ за режију представе „Народни посланик“[2][3], најбољу режију на 54. „Стеријином позорју“, плакету удружења грађана „Град“ за развој позоришне сцене у Републици Српској и режију представе „Народни посланик“[4]
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1980.-те | |||
| 1989. | Апстиненти | Љуба | |
| 1990.-те | |||
| 1992. | Ми нисмо анђели | Таксиста | |
| 1992. | Проклета је Америка | ||
| 1993. | Кажи зашто ме остави | Инвалид | |
| 1994. | Два сата квалитетног програма | Деда Мраз | |
| 1995. | Сложна браћа | Чорба/Саобраћајац | |
| 1995. | Отворена врата | Заре | |
| 1996. | Лепа села лепо горе | Халил | |
| 1997. | Моја домовина | ||
| 1998. | Ране | Кафеџија Фића | |
| 1999. | Небеска удица | Локатор | |
| 2000.-те | |||
| 2000. | Сенке успомена | Сима | |
| 2000. | Рат уживо | свирач | |
| 2001. | Нормални људи | асистент | |
| 2002. | Мртав 'ладан | Коле (детектив Кокни Кол) | |
| 2002. | Заједничко путовање | гуслар | |
| 2002-2003. | Казнени простор | шеф оркестра | |
| 2003. | Црни Груја | ага Аганлија | |
| 2004. | Пад у рај | Стратимировић | |
| 2004. | Лифт | мајстор Лаза | |
| 2005. | Свадба | ||
| 2005. | Хероји за један дан | ||
| 2005. | Ми нисмо анђели 2 | матичар | |
| 2006. | Ми нисмо анђели 3: Рокенрол узвраћа ударац | Борко Павић Доријан | |
| 2006. | Гуча! | певач | |
| 2007. | Љубав, навика, паника | Бојан | |
| 2008. | Хитна помоћ | ||
| 2008. | Има нас двојица | ||
| 2010.-те | |||
| 2010. | Мотел Нана | домар | |
| 2011. | Здухач значи авантура | Аца | |
| 2012. | Црна Зорица | Жика | |
| 2012. | Артиљеро | тип у кућном мантилу | |
| 2016. | Стадо | Баја | |
| 2012. | The Books of Knjige — Случајеви правде | Лабрадор | |
| 2017. | Месо | Славко | |
| 2020. | Јужни ветар 2 | Босанац | |
Режија[уреди | уреди извор]
Сценарио[уреди | уреди извор]
- Лепа села лепо горе
- Рат уживо
- Ледина
- Вратиће се роде (ТВ серија)
- Месо (Телевизијска серија)
Музика[уреди | уреди извор]
Коља је у два наврата окупио групу пријатеља у ad hoc музичку групу „Коља и смак белог дугмета“[5] и са њима снимио два музичка албума који нису доживјели већу комерцијализацију, али необична музика и текстови са тих албума су ипак остали запажени. Заједно са Magnifico пева песму Дивна за серију Сенке над Балканом.
Албуми[уреди | уреди извор]
- Коља и смак бијелог дугмета, 1999.
- Музика из филма Нормални људи, 2001.
- Коља, 2009.
- Гробовласници, 2013.
- Четири прста, 2018. (Излази 16. августа, Лонг Плеј)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ 54. STERIJINO POZORJE 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. април 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Mostar: Završen 7. međunarodni festival komedije „Mostarska liska“[мртва веза], Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Predstavom „Igra plakanja“ završen festival komedije „Mostarska liska“, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Uručene nagrade najzaslužnijim građanima, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ http://www.myspace.com/koljaismakbelogdugmeta
