Пређи на садржај

Никола Пилић

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Никола П. Илић.
Никола Пилић
Пилић 1972.
Лични подаци
НадимакНики
Датум рођења(1939-08-27)27. август 1939.
Место рођењаСплит, Краљевина Југославија
Датум смрти23. септембар 2025.(2025-09-23) (86 год.)
Место смртиРијека, Хрватска
Информације о каријери
Проф. каријера1968. (од 1960. у Аматерској ери) — 1978.
Игралевом руком
(једноручни бекхенд)
Појединачно
Победе—порази270—201
Освојени турнири9
Најбољи пласманбр. 6 (1968, Ланс Тингеј)[1]
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3К (1970)
Ролан ГаросФ (1973)
ВимблдонПФ (1967)
ОП САДЧФ (1973)
Парови
Победе—порази143—134 (Отворена ера)
Освојени турнири6
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеЧФ (1970)
Ролан Гарос4К (1969, 1976, 1977)
ВимблдонФ (1962)
ОП САДП (1970)
Медаље
Тенис
Представљајући СФР Југославију
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место Напуљ 1963. парови
Бронзана медаља — треће место Напуљ 1963. појединачно
Универзијада
Златна медаља — прво место Софија 1961. парови
Сребрна медаља — друго место Софија 1961. појединачно

Никола Пилић (Сплит, 27. август 1939 — Ријека, 23. септембар 2025) био је југословенски и хрватски тенисер и тениски тренер.

Пилић је био један од чланова „Згодне осморке” (енгл. Handsome Eight), групе професионалних играча који су први приступили организацији World Championship Tennis (WCT), која је играла кључну улогу у професионализацији тениса као спорта.[2][3] По Лансу Тингеју, познатом спортском новинару листа The Daily Telegraph, Пилићев најбољи светски пласман било је шесто место што је достигао у јануару 1968.[1][4] У пару с Пјером Бартесом освојио је Отворено првенство САД 1970. у конкуренцији парова. Најбољи резултат на гренд слем турнирима у синглу остварио је на Ролан Гаросу 1973. када га је у финалу савладао Илије Настасе.[5]

Пилић је дуго година био и тениски тренер. Недалеко од Минхена је основао своју тениску академију кроз коју су стасавали многи будући професионални тенисери међу којима је био и Новак Ђоковић. Као селектор је с тениским репрезентацијама Западне Немачке (1988, 1989), Немачке (1993) и Хрватске (2005) освојио титуле у Дејвис купу. Такође је био саветник у репрезентацији Србије која је 2010. освојила свој први Дејвис куп.[6][7]

Тениска каријера

[уреди | уреди извор]

Пилић је био члан ТК Сплит од 1953. Од 1957. играо је за омладинску репрезентацију Југославије, а од 1961. за сениорску. Првенства Југославије је освајао је 5 пута у појединачној конкуренцији (1962—64, 1966—67), 7 пута у игри мушких парова (1959. са Срђаном Јелићем и са Бором Јовановићем 1961—66) и једном у игри мешовитих парова са Марицом Циндрак 1959.

У каријери је освојио 3 турнира, а најбољи пласман на АТП листи било му је 12. место (31. октобар 1973, а пре Опен ере 7. место). Играо је једно финале гренд слема у појединачној конкуренцији, када је на Ролан Гаросу 1973. године изгубио од Илијеа Настасеа у три сета. Пилић је учествовао на два гренд слем финала у конкуренцији парова. На Вимблдону 1962. године њега и Бору Јовановића поразили су Аустралијанци Боб Хјуит и Фред Стол. Освојио је Отворено првенство САД 1970. године у пару са Французом Пјером Бартесом, победивши аустралијски пар Рој Емерсон / Род Лејвер са 3:1. Такође, 1963. је освојио злато на Медитеранским играма у пару играјући с Бором Јовановићем. Повукао се 1978. године.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Као тренер са Немачком је освојио Дејвис куп три пута 1988, 1989. и 1993. године. У то време је тренирао познате тенисере Бориса Бекера и Михаела Штиха. Успех је остварио са хрватском тениском репрезентацијом 2005. године, када је у финалу победила Словачку у Братислави. Радио је као саветник Дејвис куп репрезентације Србије и такође учествовао у тријумфу 2010.[8]

Имао је тениску академију у Минхену, у којој су тренирали многи познати тенисери, између осталих, и српски тенисер Новак Ђоковић.[9][10] Сâм Ђоковић је Пилића назвао својим тениским оцем.[11]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Пилић је био у браку са српском глумицом Мијом Адамовић од 1970.[12]

Године 2020. додељена му је Златна медаља за заслуге Републике Србије.[13]

Преминуо је у Ријеци 23. септембра 2025.[14]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Финала на гренд слемовима

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (1 пораз)

[уреди | уреди извор]
Исход Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финале 1973. Ролан Гарос Шљака Румунија Илије Настасе 3 : 6, 4 : 6, 0 : 6

Парови: 2 (1 победа, 1 пораз)

[уреди | уреди извор]
Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финале 1962. Вимблдон Трава Социјалистичка Федеративна Република Југославија Боро Јовановић Аустралија Боб Хјуит
Аустралија Фред Стол		 2 : 6, 7 : 5, 2 : 6, 4 : 6
Победа 1970. Отворено првенство САД Трава Француска Пјер Бартес Аустралија Рој Емерсон
Аустралија Род Лејвер		 6 : 3, 7 : 6, 4 : 6, 7 : 6

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Top Players Go For Cup", St. Petersburg Times, 31. јануар 1968.
  2. ^ „Teniskih „Handsome 8”: Pilić predvodo osmoricu koji su promenili tenis, Novakovi uzori za njegovu organizaciju”. Nova. Приступљено 23. 9. 2025. 
  3. ^ Deutsche Welle Croatian language service 19 July 2010 Nikola Pilić – 'Prus sa Balkana'
  4. ^ United States Lawn Tennis Association (1972). Official Encyclopedia of Tennis (прво издање), стр. 428.
  5. ^ Collins, Bud (2010). The Bud Collins History of Tennis (2nd изд.). [New York]: New Chapter Press. стр. 389, 478. ISBN 978-0942257700. 
  6. ^ „Preminuo Nikola Pilić, legenda hrvatskog i svjetskog tenisa”. HRT. Приступљено 23. 9. 2025. 
  7. ^ „In memoriam Nikola Pilić”. Teniski savez Srbije. Приступљено 23. 9. 2025. 
  8. ^ „Blic:Pilić odlučio: Hvala teniserima, sa Dejvis kupom sam završio”. sport.blic.rs. Приступљено 17. 10. 2012. 
  9. ^ „Новак Ђоковић званични сајт”. www.novakdjokovic.rs. Архивирано из оригинала 01. 09. 2011. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  10. ^ „Srđan Đoković i Novakov teniski otac Nikola Pilić, otvoreno o najboljem teniseru sveta!”. happytv.tv. 
  11. ^ „Đoković o Piliću: „Prihvatio me je kao sina, Niki je moj teniski otac””. B92. Приступљено 23. 9. 2025. 
  12. ^ Četiri decenije sa Nikolom; Blic, 25. септембар 2010.
  13. ^ Svečana ceremonija dodele ordenja povodom Sretenja, B92, 15. 2. 2020.
  14. ^ „Преминуо Никола Пилић, чувени тениски тренер”. РТРС. Приступљено 23. 9. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Пилић&oldid=30444770”