Никола Пушкаров

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Пушкаров
Nikola pushkarov.jpg
Никола Пушкаров
Пуно имеНикола Петков Пушкаров
Датум рођења(1874-12-14)14. децембар 1874.
Место рођењаПирдоп
 Османско царство
Датум смрти18. фебруар 1934.(1934-02-18) (59 год.)
Место смртиСофија
 Бугарска

Никола Петков Пушкаров (1874. Пирдоп, Османско царство — 1934. Софија, Бугарска) је био први бугарски професор природних наука и активист у македонској револуционарној организацији.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је у бугарском граду Пирдоп 14. децембра 1874. (тада Османско царство), матурирао је из елементарне школе у Софији. После тога је био учитељ у граду Мирково. За време 1898. до 1901. студирао је природне науке на софијском универзитету. Наставио је професуру на високој школи у Скопју, где постане члан ТМОРО-а. 1902. добија позив Гоце Делчева да се ојача револуционарна пропаганда у скопском рејону. Тако Пушкаров 1902. постане председник тајне организације, при томе је био и уређивач тајне пропаганде "Слобода или смрт" (буг. Свобода или смърт).

Илиндански устанак 1903.[уреди]

За време илинданског устанка 1903. Пушкаров је имао као главни војвода скопског рајона 18 комита са 100 кг динамита и 200 бомби. 22. јула његова чета одседа у манастиру св. Јован, код села Ветерско. Од тамо имали су контролу на железницу Скопље - Велес. 1. августа 1903. комите се помере у село Новчане где минирају железничку пругу (миниран воз са 32 вагона).[2] 3. и 5. августа нападају турску јединицу која је чувала мост преко Вардара, даље нападају турску јединицу код манастира свети Јован. У наредним данима бугарске комите напали су турски башибозуки, тада се Пушкаров помера према бугарској граници. 20. августа пређу град Врање и Ђустендил. Тамо оснује нову чету комита коју одма шаље у Македонију. Нова чета се настани код Криве Паланке, после битке код Прелесије врати у Бугарску.

Након пропалог илинданског устанка Пушкаров је био на потерници Турака и знао је да не може да се врати у Скопље. Тако се је сместио назад у Бугарску, где је био учитељ у Пловдиву, Софији и Видину. Више него револуцији посветио се је науци. 1931. издао је прву карту земљишта у Бугарској. Умро је 18. фебруара 1943. у Софији.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Спомени Николе Пушкарова у "Движението отсамъ Вардара и борбата съ върховистите по спомени на Яне Сандански, Черньо Пеевъ, Сава Михайловъ, Хр. Куслевъ, Ив. Анастасовъ Гърчето, Петъръ Хр. Юруковъ и Никола Пушкаровъ; съобщава Л. Милетичъ", София, Печатница П. Глушковъ, 1927, поредица "Материали за историята на македонското освободително движение", Издава "Македонскиятъ Наученъ Институтъ", Книга VII (текст).

Референце[уреди]

  1. ^ Енциклопедия България, том 5, издателство на БАН, София, (1986). стр. 239.
  2. ^ Илинденско-Преображенското въстание 1903—1968, Отг. редактори: Дино Кьосев и Ламби Данаилов. стр. 145-146.