Никола Смиљанић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Смиљанић
Датум рођења1760.
Место рођењаБадовинци
 Османско царство, данас Србија
Датум смрти1815.
Место смртиБелотић
 Кнежевина Србија, Османско царство

Никола Смиљанић (Бадовинци, око 1760. или 1777Белотић, 1815[1]) је био српски прота и војвода у Првом и Другом српском устанку.

Биографија[уреди]

Рођен је у селу Бадовинци око 1760. (или 1777), а одрастао је у Белотићу и Шапцу. Николу Смиљанића усвојила је Јека Радојичина, удовица, која се бавила трговачким пословима у Шапцу. Она је школовала и оженила Николу Смиљанића, након чега је био рукоположен за ђакона и касније јереја. Као ђакон, Никола Смиљанић био је једно време учитељ у Белотићу.

Протојереј Никола Смиљанић био је ожењен Митром, кћерком кнеза Михаила Ружичића из Метковића у Поцерској кнежини Шабачке нахије, чији писар једно време је био Милош Стојићевић, родоначелник Стојићевића.

Војвода китогкитшки Никола Смиљанић учествовао је и у Првом и у Другом устанку. Војводу Николу Смиљанића отровао је Марко Штитарац по налогу књаза Милоша.

Протојереј Никола Смиљанић имао је кћерку која се удала за Јована Радовановића трговца у Шапцу званог „Ћурчија“.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Милан Ђ. Милићевић: „Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба“, одредница „Смиљанић Никола“, стр. 652-654, Београд, 1888. године
  2. ^ Званична интернет презентација општине Богатић, Приступљено 15. 4. 2013.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]