Никола Страјнић
| проф. др Никола Страјнић | |
|---|---|
 Страјнић 2006. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. мај 1945. |
| Место рођења | Поповац, Демократска Федеративна Југославија |
| Датум смрти | 11. јул 2023. (78 год.) |
| Србија | |
| Место сахране | Чератско гробље |
| Пребивалиште | Сремски Карловци |
| Држављанство | Р. Србије |
| Образовање | Свеучилиште у Загребу |
| Научни рад | |
| Поље | књижевност |
| Институција | Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду |
Никола Страјнић (Поповац, 11. мај 1945 — 11. јул 2023) био је српски универзитетски професор.[1][2][3] Предавао је светску и упоредну књижевност.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 11. маја 1945. године у Поповцу у Барањи. Школовао се у Осијеку и Загребу. Докторирао у Загребу радом о поезији Момчила Настасијевића. Предавао је на Педагошком факултету у Осијеку. Члан је управног одбора ДКВ.[1]
Пензионисао се као редовни професор Филозофског факултета у Новоме Саду.
Живео је у Сремским Карловцима.[1]
Смрт[уреди | уреди извор]
Страјнић је преминуо 11. јула 2023. Сахрањен је дан касније на Чератскоме гробљу у Сремским Карловцима.[1][2][3]
Објављене књиге[уреди | уреди извор]
Студије[уреди | уреди извор]
- Поезија или оптимизам (о Бранку Миљковићу) 1972.
- Јасике беле (о Момчилу Настасијевићу) 1978.
- Вид и ријеч 1984.
- На гозби код Бога 2002.
- Невидљиво и видљиво (о поезији Јована Зивлака), 2007. године
Поезија[уреди | уреди извор]
- Звјездани сати (песме) 1975.
- Очи земне (песме) 1981.
- Пепео свој раздајем (песме) 1982.
- Вожња у круг (песме) 1990.
- Карловачке песме, 1994.
- Плави дах шуме (избор песама) 2004.
Есеји[уреди | уреди извор]
- Хаире 1991.
- Замах и мировање (о песништву Јована Зивлака) 1993.
- Анђеоски песник Рајнер Марија Рилке (о Девинским елегијама Р. М. Рилкеа) 1995.
- Стари грчки лиричари (есеји) 1999.
- Карловачки есеји 1999.
- Огледи из класичне књижевности 2004.
- Три дијалога 2004.
- Огледи о књижевности и сликарству 2009.
Монографије[уреди | уреди извор]
- Милић од Мачве 2001.
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда „Кочићева књига”, за целокупно стваралаштво, 2009.[4]
- Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за књигу Огледи о књижевности и сликарству, 2010.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д „In memoriam Nikola Strajnić (1945 - 2023)”. Portal Novosti. Приступљено 2023-07-28.
- ^ а б „УЗ ОДЛАЗАК ПРОФЕСОРА НИКОЛЕ СТРАЈНИЋА Песма, то је песник”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2023-07-12.
- ^ а б „Profesor Nikola Strajnić preminuo u 79. godini”. www.mojnovisad.com. Приступљено 2023-07-12.
- ^ „Кочићева књига Николи Страјнићу”. Радио телевизија Републике Српске. 18. 12. 2009. Приступљено 29. 8. 2011.
