Николо Аманити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Николо Аманити
Ammaniti, Niccolo.jpg
Датум рођења (1966-09-25) 25. септембар 1966. (49 год.)
Место рођења Рим
Италија
Најважнија дела

Brancie, роман, 1994.


Nel nome del figlio, есеј, 1995.

Fango, збирка прича, 1996.

Ti prendo e ti porto via, роман, 1999.

Io non ho paura, роман, 2001.

Come Dio comanda, роман, 2006.

Che la festa cominci, роман, 2009.

Io e te, роман, 2010.

Il momento è delicato,збирка кратких прича, 2012.

Anna, роман, 2015.
Награде

Premio Viareggio, 2001. године

Premio Strega, 2007. године

Николо Аманити (итал. Niccolò Ammaniti; Рим, 25. септембар 1966) је италијански књижевник, добитник престижних књижевних награда у Италији.

Биографија[уреди]

Рођен је у Риму као син чувеног психијатра и предавача опште психопатологије на универзитет Ла Сапијенца у Риму. Започео је студије биологије, које није ѕавршио. Писању се окренуо потстакнут очевом иницијативом.[1][2]

Књижевни рад[уреди]

Његов први роман „Шкрге“ (Brancie) објавила је издавачка кућа Ediesse 1994 (роман је доживео реиздање 1997. за издавачку кућу Einaudi Stile Libero.).

Већ следеће, 1995. године објавио је, заједно са оцем Масимом, есеј о проблемима адолесценције „У име сина“ (Nel nome del figlio).

Након годину дана, 1996. издавачка кућа Mondadori објављује збирку приповедака „Блато“ (Fango), а три године касније, 1999. роман „Долазим по тебе и водим те са собом“ (Ti prendo e ti porto via).

Године 2001. објављује за издавачку кућу Einaudi Stile Libero своју прву награђену књигу „Не бојим се“ (Io non ho paura).

У 2006. објављује, поново за Mondadori роман „Као Бог заповеда“ (Come Dio comanda). Овај роман такође је награђен. Са претходним, „Не бојим се“, чини диптих базиран на идеалном односу оца и сина.

Године 2009. објавио је роман „Забава може да почне“ (Che la festa cominci), 2010. „Ја и ти“ (Io e te), 2012. збирку кратких прича „Тренутак је деликатан“ (Il momento è delicato), а 2015. роман „Ана“ (Anna), све за иѕдавачку кућу Einaudi Stile Libero.[3]

Награде[уреди]

  • 2001. године награда Premio Viareggio за роман „Не бојим се“
  • 2007. године награда Premio Strega за роман „Као Бог заповеда“[3]

Српска издања[уреди]

У Србији је до 2015. године објављено 7 наслова:

  • „Долазим по тебе и водим те са собом“, роман, 2000, 2010 и 2014.
  • „Не бојим се“, роман, 2002.
  • „Последња Нова година“, прича, код нас објављен као роман, 2003.
  • „Као Бог заповеда“, роман, 2007.
  • „Забава може да почне, роман, 2010.
  • „Ја и ти“, роман, 2011.
  • „Зверињак с цртицама“, збирка прич у оквиру које се налази и новела „Последња Нова година“, 2013.[4]

Филмови[уреди]

Према књигама Никола Аманитија снимљено је пет филмова:

  • „Последња Нова година“ (Марко Риси, 1998)
  • „Шкрге“ (Франческо Раниери Мартиноти, 1999)
  • „Не бојим се“ (Габриеле Салваторес, 2003)
  • „Као Бог заповеда“ (Габриеле Салваторес, 2008)
  • „Ја и ти“ (Бернардо Бертолучи, 2012)

Аманити се 2012. године опробао и као режисер на свом првом документарном филму „Добар живот“ (The Good Life)[3]

Референце[уреди]

  1. Niccolò Ammaniti web.archive.org - www.strega.it Приступљено 10. 12. 2015.
  2. NICCOLÒ AMMANITI dantelucerna.ch Приступљено 10. 12. 2015.
  3. 3,0 3,1 3,2 NICCOLÒ AMMANITI niccoloammaniti.it Приступљено 10. 12. 2015.
  4. Virtuelna biblioteka Srbije

Спољашње везе[уреди]