Пређи на садржај

Николо Барела

С Википедије, слободне енциклопедије
Николо Барела
Барела у дресу Италије 2021.
Лични подаци
Датум рођења (1997-02-07)7. фебруар 1997. (28 год.)
Место рођења Каљари, Италија
Држављанство италијанско
Висина 1,72 м
Маса 68 кг
Позиција средина терена
Клупске информације
Тренутни клуб
 Интер
Број 23
Јуниорска каријера
2002—2006.
2006—2015.		 Ђиђи Рива
Каљари
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2015—2020.
2016.
2019—2020.
2020—		 Каљари
→ Комо
→ Интер
Интер		 105
16
27
172		 (7)
(0)
(1)
(17)
Репрезентативна каријера**
2012.
2012—2013.
2013—2014.
2014—2015.
2015—2016.
2016—2017.
2017—2019.
2018—		 Италија до 15
Италија до 16
Италија до 17
Италија до 18
Италија до 19
Италија до 20
Италија до 21
Италија		 5
4
5
8
16
8
9
61		 (0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(1)
(10)
Награде
Фудбал
Представљајући Италију
Европско првенство
Златна медаља — прво место Европа 2020.
Европско првенство до 19 година
Сребрна медаља — друго место Немачка 2016.
УЕФА Лига нација
Бронзана медаља — треће место Италија 2021.
Бронзана медаља — треће место Холандија 2023.
Светско првенство до 20 година
Бронзана медаља — треће место Јужна Кореја 2017.
* Датум актуелизовања: 15. мај 2021.
** Датум актуелизовања: 2. јул 2021.

Николо Барела (итал. Nicolò Barella; Каљари, 7. фебруар 1997), италијански фудбалер. Игра на средини терена. Тренутно наступа за Интер из Милана као и за репрезентацију Италије.[1]

Каријеру је изградио у родном Каљарију у којем је и професионално дебитовао. Прешао је у Интер 2019. године с којим је био два пута првак Серије А (2020/21. и 2023/24), те освојио два купа Италије (2021/22. и 2022/23) и три суперкупа Италије (2021, 2022. и 2023). Играо је и финале Лиге шампиона (2022/23). и финале Лиге Европе (2019/20).

Од 2018. игра у италијанској репрезентацији с којом је освојио Европско првенство 2020.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Каљари

[уреди | уреди извор]

Барела је прошао млађе категорије Каљарија, а деби у Серији А имао је против Парме (4 : 0), 4. маја 2015, када је заменио Дијега Фаријаса у 68. минуту.[2]

Јануара 2016, прослеђен је на позајмицу у Комо из Серије Б. Редовно је играо за тај клуб током другог дела сезоне.[3][4]

Дана 17. септембра 2017, постигао је први сениорски гол и то против СПАЛ-а у победи од 2 : 0.[5]

Интер Милано

[уреди | уреди извор]

Дана 12. јула 2019, Барела је потписао за Интер чиме је потврђена једногодишња позајмица. Уговор је потписан на пет година, с обавезним правом откупа.[6]

Деби за Неразуре имао је 26. августа против Лечеа; у игру је ушао с клупе уместо Матијаса Весина и касније је асистирао Антонију Кандреви који је потврдио победу од 4 : 0 у уводној утакмици Серије А 2019/20.[7][8]

Деби у Лиги шампиона имао је 17. септембра против Славије из Прага; заменио је Марцела Брозовића и дао је гол у последњим минутима утакмице и тако осигурао реми (1 : 1). То је био његов први погодак како за Интер тако и у такмичењу.[9]

Каријера у репрезентацији

[уреди | уреди извор]

Барела је прошао више омладинских селекција Италије. С њима је учествовао на више значајних шампионата и био је један од кључнијих играча. С репрезентацијом Италије до 19 година, учествовао је на Европском првенству за младе 2016. на ком је Италија завршила на другом месту.

Барела је први пут позван у сениорску селекцију Азура за утакмице против Македоније и Албаније у квалификацијама за Светско првенство 2018.[10] Међутим, деби за први тим имао је тек 10. октобра 2018. и то на пријатељској утакмици против Украјине (1 : 1).[11] Дана 23. марта 2019, постигао је гол у победи од 2 : 0 над Финском у мечу квалификација за Европско првенство 2020. То је уједно био и његов први гол за сениорски тим.[12]

Са репрезентацијом је освојио Европско првенство 2020.[13]

Статистика

[уреди | уреди извор]

У клубовима

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 8. априла 2025.[1]
Клуб Сезона Првенство Куп Европа Остало Укупно
Лига Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Каљари 2014/15. Серија А 3 0 1 0 — — 4 0
2015/16. Серија Б 5 0 0 0 — — 5 0
2016/17. Серија А 28 0 2 0 — — 30 0
2017/18. 34 6 1 0 — — 35 6
2018/19. 35 1 3 0 — — 38 1
Укупно 105 7 7 0 — — 112 7
Комо (позајмица) 2015/16. Серија Б 16 0 0 0 — — 16 0
Интер (позајмица) 2019/20. Серија А 27 1 4 1 10[а] 2 — 41 4
Интер 2020/21. 36 3 4 0 6[б] 0 — 46 3
2021/22. 36 3 5 1 6[в] 0 1 0 48 4
2022/23. 35 6 4 0 12[г] 3 1 0 52 9
2023/24. 37 2 1 0 8[д] 0 2 0 48 2
2024/25. 28 3 2 0 9[ђ] 0 2 0 41 3
Укупно 199 18 20 2 51 5 6 0 276 25
Свеукупно у каријери 320 25 27 2 51 5 6 0 404 32
  1. ^ Четири наступа и један гол у Лиги шампиона, шест наступа и један гол у Лиги Европе.
  2. ^ Наступи у Лиги шампиона.
  3. ^ Наступи у Лиги шампиона.
  4. ^ Наступи у Лиги шампиона.
  5. ^ Наступи у Лиги шампиона.
  6. ^ Наступи у Лиги шампиона.

У репрезентацији

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 23. марта 2025.[14]
Година Наступи Голови
2018. 4 0
2019. 8 3
2020. 6 1
2021. 17 3
2022. 7 1
2023. 9 0
2024. 8 2
2025. 2 0
Укупно 61 10
Голови Италије су наведени на првом месту. Колона „гол” означава резултат на утакмици након Бареловог гола.[14]
Број Датум Стадион Наступ Противник Гол Резултат Такмичење
1 23. март 2019. Стадион Фријули, Удине, Италија 5  Финска 1 : 0 2 : 0 Квалификације за Европско првенство 2020.
2 8. јун 2019. Олимпијски стадион, Атина, Грчка 6  Грчка 1 : 0 3 : 0
3 18. новембар 2019. Стадион Ренцо Барбера, Палермо, Италија 12  Јерменија 3 : 0 9 : 1
4 7. септембар 2020. Арена Јохан Кројф, Амстердам, Холандија 14  Холандија 1 : 0 1 : 0 Лига нација 2020/21.
5 4. јун 2021. Стадион Ренато Дал’Ара, Болоња, Италија 23  Чешка 2 : 0 4 : 0 Пријатељска утакмица
6 2. јул 2021. Алијанц арена, Минхен, Немачка 27  Белгија 1 : 0 2 : 1 Европско првенство 2020.
7 10. октобар 2021. Стадион Јувентус, Торино, Италија 33  Белгија 1 : 0 2 : 1 УЕФА Лига нација 2021. - за треће место
8 7. јун 2022. Стадион Дино Мануци, Чезена, Италија 38  Мађарска 1 : 0 2 : 1 УЕФА Лига нација 2022/23. - група А
9 24. март 2024. Стадион Ред бул арена, Харисон, САД 53  Еквадор 2 : 0 2 : 0 Пријатељска утакмица
10 15. јун 2024. Стадион Вестфален, Дортмунд, Немачка 54  Албанија 2 : 1 2 : 1 Европско првенство 2024.

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Интер

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Италија до 19

Италија до 20

Италија

Појединачни

[уреди | уреди извор]
  • Номинован за награду Златна лопта (2) : 2021, 2023.
  • Награда Ђакомо Булгарели (1) : 2019/20.[18]
  • Идеални тим године у Серији А (5) : 2018/19,[19] 2019/20,[20] 2020/21, 2021/22, 2022/23.
  • Идеални тим године у Лиги Европе (1) : 2019/20.[21]
  • Најбољи везњак у Серији А (2) : 2020/21,[22] 2022/23.
  • Идеални тим сезоне у Серији А (1) : 2022/23.
  • Награда Газета спорт Подвиг године (1) : 2021.
  • Награда Ђаузепе Приско (1) : 2022.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Italy – N. Barellla – Profile – Soccerway”. soccerway.com. Приступљено 3. 7. 2021. 
  2. ^ „Cagliari vs. Parma – 4 May 2015 – Soccerway”. soccerway.com. Приступљено 3. 7. 2021. 
  3. ^ „2018 FIFA World Cup Russia™ - Players - Nicolo BARELLA”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2021. 
  4. ^ „Nicolò Barella - national football team player”. Приступљено 3. 7. 2021. 
  5. ^ „Spal-Cagliari 0-2: decidono Barella e Joao Pedro”. La Gazzetta dello Sport (на језику: италијански). 17. 9. 2017. Приступљено 3. 7. 2021. 
  6. ^ „Nicolò Barella is an Inter player!” (Саопштење). Inter Milan. 12. 7. 2019. Архивирано из оригинала 12. 07. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2021. 
  7. ^ Cotugno, Vladimiro (26. 8. 2019). „Inter-Lecce 4-0: Brozovic, Sensi, Lukaku e Candreva, quanti sorrisi per Conte”. Il Corriere dello Sport (на језику: италијански). Приступљено 3. 7. 2021. 
  8. ^ „Internazionale vs. Lecce 4 – 0”. Soccerway. 26. 9. 2019. Приступљено 3. 7. 2021. 
  9. ^ „Inter Milan 1–1 Slavia Prague”. BBC Sport. 17. 9. 2019. Приступљено 17. 9. 2019. 
  10. ^ „Barella and Inglese called up by Italy”. Football Italia. London: Tiro Media. 1. 10. 2017. Приступљено 3. 7. 2021. 
  11. ^ „Italy: Azzurri held by Ukraine”. Football Italia. 10. 10. 2018. Приступљено 3. 7. 2021. 
  12. ^ „Italy: Kean and Barella take down Finland”. Football Italia. 23. 3. 2019. 
  13. ^ „Mancini names uncapped striker Raspadori in final Italy Euro 2020 squad”. Reuters. 1. 6. 2021. Приступљено 3. 7. 2021. 
  14. ^ а б „Barella, Nicolò” (на језику: италијански). FIGC. Приступљено 10. 10. 2018. 
  15. ^ „Inter end Juventus' Serie A dominance with first title in 11 years”. ESPN. 2. 5. 2021. Приступљено 3. 7. 2021. 
  16. ^ „France cruise past Italy to win European Under-19 final”. espn.com. ESPN. 24. 7. 2016. Приступљено 3. 7. 2021. 
  17. ^ „Figc”. FIGC. Архивирано из оригинала 19. 05. 2017. г. Приступљено 3. 7. 2021. 
  18. ^ „Barella RECEIVES BULGARELLI AWARD SHARE”. Football Italia. 9. 2. 2018. Приступљено 13. 4. 2019. 
  19. ^ „Gran Gala del Calcio 2019 winners”. Football Italia. 2. 12. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  20. ^ „Gran Galà del Calcio: The winners”. Football Italia. 19. 3. 2021. Архивирано из оригинала 18. 04. 2021. г. Приступљено 19. 3. 2021. 
  21. ^ „UEFA Europa League Squad of the Season”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 26. 8. 2020. Приступљено 26. 8. 2020. 
  22. ^ „The MVPs of the 2020/2021 Season: Nicolò Barella Best Midfielder”. Serie A. 31. 5. 2021. Архивирано из оригинала 03. 06. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Николо Барела на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николо_Барела&oldid=29619672”