Пређи на садржај

Нилско-сахарски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Нило-сахарски језици)
нило-сахарски
(није опште прихваћена)
Географска распрострањеностцентрална Африка и источна Африка
Језичка класификација
  • нило-сахарски
Подподела
ISO 639-2 / 5ssa
ГлотологNone
{{{mapalt}}}
Афричке језичке породице:
  Нило-сахарски језици на језичкој мапи Африке

Нило-сахарски језици су афричка језичка група од око 200 језика са преко 31 милион говорника.[1][2]-35[3] Они већином живе у горњем току река Шари и Нил у Централној Африци, у историјској Нубији, и у пустињама централне Сахаре. Распрострањени су у 17 афричких земаља: од Алжира и Малија на северозападу, Бенина, Нигерије, Судана и ДР Конго на југу, као и од Египта до Кеније и Танзаније на истоку. Најзначајнија и најраспрострањенија грана ових језика користи се у Судану.

У својој књизи Језици Африке (1963), Џозеф Гринберг је именовао групу и тврдио да је то генетска породица. Она садржи језике који нису укључени у нигер-конгоанску, афроазијатску или којсанску групу. Иако су неки лингвисти тај тип називали „Гринберговом корпом за отпатке“, у коју је ставио све иначе неповезане језике Африке без клика,[4][5] стручњаци у овој области су прихватили њену реалност од времена Гринбергове класификације.[6] Његове присталице прихватају да је то изазован предлог за демонстрацију, али тврде да изгледа обећавајуће што се више ради.[7][8][9]

Процењује се да су неке од саставних група нило-сахарских језика претходиле афричком неолиту. Дакле, процењује се да јединство Источног Судана датира најмање до 5. миленијума пре нове ере.[10] Нило-сахарско генетско јединство би нужно било много старије и датирало би из касног горњег палеолита.

Међутим, овај шири систем класификације не прихватају сви лингвисти. На пример,Глотолог (2013), који је публикација Института Макс Планк у Немачкој, не признаје јединство нило-сахарске породице или чак огранка Источног Судана; Георгиј Старостин (2016) такође не прихвата везу између нило-сахарских огранака, иако оставља отворену могућност да се неки од њих покажу као повезани једни са другима када се обаве неопходни радови на реконструкцији. Према Гулдеману (2018), „садашње стање истраживања није довољно да се докаже нило-сахарска хипотеза.“[11]

Класификација[уреди | уреди извор]

Иако не постоји сагласност међу стручњацима у вези са класификацијом ових језика једна од понуђених подела је на девет подгрупа:

  • Источно-судански језици (106 у Судану, Кенији, Уганди, Танзанији и Еритреји)
  • Централно-судански језици (65 у Судану, Демократској републици Конго и Уганди)
  • Сахарски (9 у Судану, Чаду, Нигеру, Нигерији и Либији)
  • Сонгаи (8 у Малију, Нигеру, Бенину, Буркини Фасо и Алжиру)
  • Кадугли-Кронго (6 у Судану)
  • Комуз (6 у Етиопији и Судану)
  • Фур језици (2 у Судану и Чаду)
  • Берта (1 језик у Етиопији)
  • Кунама (1 у Еритреји)


Заједничка карактеристика нило-сахарских језика је систем грађења множине где именице добијају наставак када су у једнини. Цела ова породица је изузетно разноврсна, много више од индоевропске и нигер-конгоанске, тако да је тешко утврдити сродност међу језичким гранама.

Значајнији нило-сахарски језици[уреди | уреди извор]

Језици из ове групе по броју говорника:

  1. Луо или долуо (3,5 до 4 милиона говорника), говори се у Кенији, источној Уганди и Танзанији. То је језик народа Луо, трећег по величини народа Кеније.
  2. Канури (3,3 до 6 милиона говорника) је језик народа Канури, који живи у Нигеру, североисточној Нигерији, Чаду и Либији.
  3. Ђерма (2,4 милиона говорника), највећи број у Нигеру, а мањи број у Малију, Буркини Фасо и Нигерији
  4. Динка (1,4 до 2 милиона говорника), говори се у јужном Судану, језик једног од најбројнијих суданских народа - Динка.
  5. Ланго (1 милион говорника), један од најзначајнијих језика Уганде. Говори га народ Ланго из централног дела земље.
  6. Маа (1 милион говорника), језик народа Масаи насељеног у јужној Кенији и северној Танзанији.
  7. Нуер (805.000 говорника) је језик народа Нуер, једног од народа јужног Судана.
  8. Ачоли (792.000 говорника), језик из луо групе језика, употребљава га народ Ачоли који живи на северу Уганде и у Судану. Веома је близак језику Ланго.
  9. Фур (502.000 говорника), један од најзначајнијих језика Дарфура (ар. Домовина народа Фур).
  10. Нубијски језици (495.000 говорника), распрострањени у јужном Египту и северном Судану

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bender, Lionel M., Les langues africaines, Bernd Heine et Derek Nurse (Éditeurs), стр. 64, Paris: Karthala, 2004, (оригинално издање на енглеском језику из 2000. године). ISBN 978-2-84586-531-0.
  2. ^ „Nilo-Saharan languages summary | Britannica”. 
  3. ^ „Nilo-Saharan Language Family”. 
  4. ^ Campbell, Lyle; Mixco, Mauricio J. (2007). A Glossary of Historical Linguistics. University of Utah Press. ISBN 978-0-87480-892-6. 
  5. ^ Matthews, P. H. (2007). Oxford Concise Dictionary of Linguistics (2nd изд.). Oxford. ISBN 978-0-19-920272-0. 
  6. ^ Blench, Roger & Lameen Souag. m.s. Saharan and Songhay form a branch of Nilo-Saharan.
  7. ^ Dimmendaal, Gerrit J. (1992). „Nilo-Saharan Languages”. International Encyclopedia of Linguistics. 3. Oxford. стр. 100–104. ISBN 0-19-505196-3. 
  8. ^ Bender, M. Lionel (2000). „Nilo-Saharan”. African Languages, An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 43–73. ISBN 0-521-66178-1. 
  9. ^ Blench, Roger; Ahland, Colleen (2010). The Classification of Gumuz and Koman Languages. Language Isolates in Africa workshop, Lyons, December 4. Архивирано из оригинала 16. 3. 2012. г. 
  10. ^ Clark, John Desmond (1984). From Hunters to Farmers: The Causes and Consequences of Food Production in Africa. University of California Press. стр. 31. ISBN 0-520-04574-2. 
  11. ^ Güldemann, Tom (2018). „Historical linguistics and genealogical language classification in Africa”. Ур.: Güldemann, Tom. The Languages and Linguistics of Africa. The World of Linguistics series. 11. Berlin: De Gruyter Mouton. стр. 299—308. ISBN 978-3-11-042606-9. S2CID 133888593. doi:10.1515/9783110421668-002. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Christopher Ehret (2001). A historical-comparative reconstruction of Nilo-Saharan. Köln: R. Köppe Verlag. ISBN 3-89645-098-0. OCLC 48027016. 
  • Dimmendaal, Gerrit J. (2008-09-01). „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”. Language and Linguistics Compass. 2 (5): 840—858. ISSN 1749-818X. doi:10.1111/j.1749-818x.2008.00085.x. 
  • Joseph Greenberg (1970). Написано на International Journal of American Linguistics 29.1. The languages of Africa. Bloomington: Indiana University. ISBN 0-87750-115-7. OCLC 795772769. 
  • Roger Blench (2006). Archaeology, language, and the African past. Lanham, MD: AltaMira Press. ISBN 0-7591-0465-4. OCLC 62281704. 
  • Pertti Mikkola, 1999. „Nilo-Saharan revisited: some observations concerning the best etymologies”. Nordic Journal of African Studies. 8 (2): 108—138. .
  • Roger Blench, 2011. "Can Sino-Tibetan and Austroasiatic help us understand the evolution of Niger-Congo noun classes?",[1] Архивирано 2013-05-18 на сајту Wayback Machine CALL 41, Leiden
  • Gregersen, Edgar (1972). „Kongo-Saharan”. Journal of African Languages. 11 (1): 69—89. 
  • Good, Jeff (2020). „Niger-Congo, with a special focus on Benue-Congo”. Ур.: Vossen, Rainer; Gerrit J. Dimmendaal. The Oxford Handbook of African Languages. Oxford University Press. стр. 139—160. ISBN 9780191007378. „The term [Niger–Congo], as presently used, however, is not without its difficulties. On the one hand, it is employed as a referential label for a group of over 1,500 languages, putting it among the largest commonly cited language groups in the world. On the other hand, the term is also intended to embody a hypothesis of genealogical relationship between the referential NC languages that has not been proven (p.139) 
  • Irene Thompson, "Niger-Congo Language Family", "aboutworldlanguages", March 2015
  • Heine, Bernd; Nurse, Derek (2000-08-03). African Languages: An Introduction (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 11. ISBN 9780521666299. 
  • Ammon, Ulrich (2006). Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society (на језику: енглески). Walter de Gruyter. стр. 2036. ISBN 9783110184181. 
  • Manning, Katie; Timpson, Adrian (2014). „The demographic response to Holocene climate change in the Sahara”. Quaternary Science Reviews. 101: 28—35. Bibcode:2014QSRv..101...28M. doi:10.1016/j.quascirev.2014.07.003Слободан приступ. 
  • Igor Kopytoff, The African Frontier: The Reproduction of Traditional African Societies (1989), 9–10 (cited after Igbo Language Roots and (Pre)-History Архивирано 2019-07-17 на сајту Wayback Machine, A Mighty Tree, 2011).
  • Vic Webb (2001) African Voices: An Introduction to the Languages and Linguistics of Africa
  • Bendor-Samuel, John & Rhonda L. Hartell (eds.) (1989) The Niger-Congo Languages - A classification and description of Africa's largest language family. Lanham, Maryland: University Press of America.
  • Bennett, Patrick R. & Sterk, Jan P. (1977) 'South Central Niger-Congo: A reclassification'. Studies in African Linguistics, 8, 241–273.
  • Blench, Roger (1995). 'Is Niger-Congo simply a branch of Nilo-Saharan?' In: Proceedings: Fifth Nilo-Saharan Linguistics Colloquium, Nice, 1992, ed. R. Nicolai and F. Rottland, 83–130. Köln: Rüdiger Köppe.
  • —— (2011) "Should Kordofanian be split up?"[2], Nuba Hills Conference, Leiden
  • Capo, Hounkpati B.C. (1981) 'Nasality in Gbe: A Synchronic Interpretation' Studies in African Linguistics, 12, 1, 1-43.
  • Casali, Roderic F. (1995) 'On the Reduction of Vowel Systems in Volta-Congo', African Languages and Cultures, 8, 2, December, 109–121.
  • Der-Houssikian, Haig (1972). „The Evidence for a Niger-Congo Hypothesis”. Cahiers d'Études Africaines. 12 (46): 316—22. JSTOR stable/4391154. doi:10.3406/cea.1972.2768. .
  • Nurse, D., Rose, S. & Hewson, J. (2016) Tense and Aspect in Niger-Congo, Documents on Social Sciences and Humanities, Royal Museum for Central Africa
  • Olson, Kenneth S. (2006) 'On Niger-Congo classification'. In The Bill question, ed. H. Aronson, D. Dyer, V. Friedman, D. Hristova and J. Sadock, 153–190. Bloomington, IN: Slavica.
  • Saout, J. le (1973) 'Languages sans consonnes nasales', Annales de l Université d'Abidjan, H, 6, 1, 179–205.
  • Segerer G., Flavier S., 2011–2018. RefLex: Reference Lexicon of Africa, Version 1.1. Paris, Lyon.
  • Stewart, John M. (1976). Towards Volta-Congo reconstruction: a comparative study of some languages of Black-Africa. (Inaugural speech, Leiden University) Leiden: Universitaire Pers Leiden.
  • Stewart, John M. (2002). „The potential of Proto-Potou-Akanic-Bantu as a pilot Proto-Niger-Congo, and the reconstructions updated”. Journal of African Languages and Linguistics. 2 (2002): 197—224. doi:10.1515/jall.2002.012. .
  • Williamson, Kay (1989) 'Niger-Congo overview', in Bendor-Samuel & Hartell (eds.) The Niger-Congo Languages, 3-45.
  • Williamson, Kay & Blench, Roger (2000) 'Niger-Congo', in Heine, Bernd and Nurse, Derek (eds) African Languages - An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 11–42.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]