Нилски монитор

С Википедије, слободне енциклопедије

Нилски монитор
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Varanus niloticus
Природни ареал.
Синоними
  • Lacerta monitor Linnaeus, 1758
  • Lacertus tupinambis Lacépède, 1788
  • Lacerta capensis Sparrman, 1783
  • Lacerta nilotica Linnaeus, 1766
  • Tupinambis elegans Daudin, 1802
  • Tupinambus ornatus Daudin, 1803
  • Monitor niloticus Lichtenstein, 1818
  • Monitor pulcher Leach, 1819
  • Stellio saurus Laurenti, 1768
  • Varanus niloticus Mertens, 1942
  • Varanus (Polydaedalus) niloticus ornatus Mertens, 1942
  • Varanus (Polydaedalus) ornatus Böhme et Ziegler, 1997

Нилски монитор (Varanus niloticus) припада породици монитора (Varanidae) и распрострњен је у већем делу Африке, са изузетком западне Африке, где га замењује Varanus stellatus. Друга уобичајена имена су и афрички ситнозрни гуштер, водени легуан или речни легуан (од јужноафричког енглеског leguan, leguaan, likkewaan = гуштер монитор). Име рода дао је Blasius Merrem (1761-1824) немачки природњак, зоолог, орнитолог, математичар и херпентолог 1820. године, а изведено је из арапске речи варал/варан ورن/ورل, заједничког семитског корена оуран, варан или варал, што значи „змај“ или „гуштеролика звер“. Назив врсте дао је Лине 1766. године.[1][2]

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Нилски монитор у Београдском зоолошком врту.

Нилски монитор је просечно дуг 200 cm, а највећи примерци достижу скоро 250 cm. Узорак просечне величине, од њушке до ануса има око 50 cm. Варирања настају због старости или услова средине. Маса одрасле јединке је 6 до 15 kg. Изузетно велики примерци могу тежити и до 20 kg. Најмасивнији је и трећи по величини и у роду који броји 80 врста.[3]

Тело је мишићаво, јаких ногу са оштрим канџама које служе за пењање, копање, одбрану или кидање плена и моћне вилице. Зуби су оштри и зашиљени код младих животиња, а код одраслих постају тупи, налик клиновима[4]. Као и сви монитори, има рачваст језик, са високо развијеним чулом мириса. Ноздрве су им постављене високо, што указује да су водене животиње. Такође су изврсни пењачи и брзи тркачи на копну.

Нилски монитор има препознатљиве, али променљиве шаре на кожи, дорзално сивосмеђе са зеленкастожутим преградама на репу и великим, зеленкастожутим мрљама у облику розете са црнкастом малом пегом у средини, на леђима. Вентрално су окер- до кремжути.

Хране се рибом, пужевима, жабама, јајима и младунцима крокодила, змијама, птицама, малим сисарима, инсектима и стрвином[5]. Они су други највећи гмизавци у реци Нил.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Женка положи 20-60 јаја у рупе које ископа или у термитњаке. Инкубација траје око 10 месеци. Маса младунаца по пиљењу је око 20 грама. Полну зрелост стичу треће године. Животни век је 10-20 година.[6]

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Нилски монитор је пореклом из Африке, а врста је распрострањена у читавим централним и јужним регионима континента, укључујући Судан и део централног Египта дуж реке Нил. Нема их, међутим, ни у једном пустињском делу Африке, јер успевају око река. Живели су и у реци Јордан, Мртвом мору и Вадиима Јудејске пустиње у Израелу, до краја XIX века, али су у том региону изумрли. Такође су интродуковани у Калифорнију, где се не чине инвазивним и немају негативан утицај на биодиверзитет. Његово ширење, с друге стране, на Флориди представља опасност за водене птице морске корњаче.[7]

У заточеништву[уреди | уреди извор]

Нилски монитор је релативно чест у трговини кућним љубимцима упркос изразито агресивном држању и отпору припитомљавању. Младунче монитора шиба репом бранећи се, а као одрасли могу да нанесу умерене, а често и озбиљне ране уједом или канџама. Нилски монитор захтева велики кавез, јер младунци брзо расту када се хране разноврсном храном, а крупним одраслим јединкама потребан је знатан простор.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Böhme, W., and T. Ziegler (1997). A taxonomic review of the Varanus (Polydaedalus) niloticus (Linnaeus, 1766) species complex. The Herpetological Journal 7: 155-162.
  2. ^ Ананьева Н. Б., Боркин Л. Я., Даревский И. С., Орлов Н. Л. Пятиязычный словарь названий животных. Амфибии и рептилии. Латинский, русский, английский, немецкий, французский. / под общей редакцией акад. В. Е. Соколова. — М.: Рус. яз., 1988. — С. 269. — 10 500 экз. — ISBN 5-200-00232-X
  3. ^ Buffrénil, V.de, Hémery G. (2002): Variation in Longevity, Growth, and Morphology in Exploited Nile Monitors (Varanus niloticus) from Sahelian Africa. Journal of Herpetology, 36(3):419-426.
  4. ^ Rieppel, O. and Labhardt, L.(1979): Mandibular Mechanics in Varanus niloticus (Reptilia: Lacertilia). Herpetologica Vol. 35, No. 2, pp. 158-163
  5. ^ K. Dalhuijsen, William R. Branch & Graham J. Alexander (2014): A comparative analysis of the diets of Varanus albigularis and Varanus niloticus in South Africa, African Zoology, 49:1, 83-93, . doi:10.1080/15627020.2014.11407621.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ Buffrénil, V. de and Castanet J. (2000): Age Estimation by Skeletochronology in the Nile Monitor (Varanus niloticus), a Highly Exploited Species. Journal of Herpetology Vol. 34, No. 3, pp. 414-424
  7. ^ Enge, K.M., Krysko, K.L. Hankins, K.R., Campbell, T.S., King F.W. (2004): Status of the Nile Monitor (Varanus niloticus) in Southwestern Florida. Southeastern Naturalist, 3(4):571-582.