Нилс Лидхолм

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Нилс Лидхолм
LiedholmMilan.jpg
Нилс Лидхолм 1955.
Лични подаци
Пуно име Нилс Ерик Лидхолм
Датум рођења (1922-10-08)8. октобар 1922.
Место рођења Валдемарсвик, Шведска
Датум смрти 5. новембар 2007.(2007-11-05) (85 год.)
Место смрти Кукаро Монферато, Италија
Висина 1,83 м[1]
Позиција офанзивни везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1938—1943
1943—1946
1946—1949
1949—1961
Валдемарсвикс
Слеипнер
Норћепинг
Милан

60
48
359

(24)
(22)
(81)
Репрезентативна каријера
1947—1958 Шведске 23 (12)
Тренерска каријера
1961—1963
1963—1966
1966—1968
1968—1969
1969—1971
1971—1973
1973—1977
1977—1979
1979—1984
1984—1987
1987—1989
1992
1997
Милан (помоћни тренер)
Милан
Верона
Монза
Варезе
Фјорентина
Рома
Милан
Рома
Милан
Рома
Верона
Рома

Нилс Лидхолм (енгл. Nils Liedholm; 8. октобар 19225. новембар 2007)[2][3] бивши је шведски фудбалер. Познат је као део тројце шведских нападача, заједно са Гунаром Греном и Гунаром Нордалом у Милану и репрезентацији Шведске са којима је током каријере постигао запажен успех. Сматра се једним од највећих играча Милана и Шведске,[4] као и једним од најбољих играча послератне ере.[5] Четири деценије је био тренер италијанским клубовима. Сматра се једним од најуспешнијих менаџера у историји италијанског фудбала.[6] На крају 20. века, читаоци тада најпопуларнијих шведских новина, Aftonbladet, прогласили су га за најбољег шведског играча миленијума.

Каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је започео у Валдемарсвиксу 1938. Године 1942. придружио се Слеипнеру, а 1946. прешао је у Норћепинг, клуб са којим је освојио две титуле прве лиге Шведске. Освојио је златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1948. Она му је омогућила да се придружи Милану 1949. Први пут је играо за њих у Серији А 11. септембра 1949. победивши Сампдорије са 3:1. У првој сезони са Миланом, играо је у 37 утакмица и постигао 18 голова. Освојио је латински куп 1951. и 1956. године. Био је капитен Милана у финалу Купа европских шампиона 1958. против Реал Мадрида, губећи са 2:3 (након продужетака).

Био је један од првих играча који су схватили важност кондиције за добар наступ. Посветио је много више сати од осталих играча вежбању, бацању кугле, копља и скоку увис два пута недељно.[1][7] Његова каријера је трајала до његових, скоро, четрдесет година.

Међународна каријера[уреди | уреди извор]

Освојио је златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1948. Био је капитен тима на Светском првенству 1958. Са 36 година пласирао се у финале Светског првенства, где је изгубио од репрезентације Бразила, за коју су играли Диди и Пеле. Био је најстарији играч који је убацио гол у финалу Светског првенства; међутим, Бразил је победио са 5:2.[8][9]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Након што се повукао, неко време је, као помоћни тренер, тренирао Милано, пре него што је добио понуду за Верону и Варезу. Пре ова два тима, тренирао је Милано и Фјорентину. Тренирао их је до њихове десете титуле 1979. године, пре него што је постао менаџер Рома. Тренирао је Паула Роберта Фалкаоа и Бруна Контија, који су 1983. године учествовали у другој дивизији италијанске лиге. Годину дана касније, Рома је изгубила од Ливерпула на УЕФА Лиги шампиона. Три пута су освојили куп Италије 1980, 1981. и 1984. године.[1]

Након што је напустио фудбал, остао је да живи у Италији и тамо је заједно са сином Карлом бринуо о њиховом винограду. Умро је 5. новембра 2007. у својој кући у Кукару Монферату, провинција Алесандрија.[2]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клуб​[уреди | уреди извор]

Клуб Сезона Лига Куп Европа Остало Укупно
Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Милан 1949—1950 37 18 - - - - - - 37 18
1950—1951 31 13 - - - - 2 0 33 13
1951—1952 38 9 - - - - - - 38 9
1952—1953 30 6 - - - - 2 1 32 7
1953—1954 31 10 - - - - - - 31 10
1954—1955 28 6 - - - - 1 1 29 7
1955—1956 31 1 - - 6 0 2 0 39 1
1956—1957 26 4 - - - - 2 1 28 5
1957—1958 24 7 - - 8 2 - - 32 9
1958—1959 30 1 2 1 - - - - 32 2
1959—1960 28 3 - - 4 0 3 2 35 5
1960—1961 25 3 1 - - - 2 - 28 3
Укупно 359 81 3 1 18 2 14 5 394 89

Награде и титуле[уреди | уреди извор]

Нилс Лидхолм 1959.

Клубови​​[уреди | уреди извор]

Норћепинг[уреди | уреди извор]

Милан[4][уреди | уреди извор]

Нилс Лидхолм 1949.

Репрезентација​​[уреди | уреди извор]

Шведска[уреди | уреди извор]

Тренер[уреди | уреди извор]

Варезе[уреди | уреди извор]

Милан[4][уреди | уреди извор]

Рома[уреди | уреди извор]

Индивидуалне​​[уреди | уреди извор]

  • Кућа славних Милана[4]
  • Кућа славних италијанског фудбала: 2016[10]

Остали спортови[уреди | уреди извор]

Као млад, био је играч бендија Естерјетланда. Представљао је Италију у бендију.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Golden Great: Nils Liedholm”. Football Italia. јун 2001. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2007. Приступљено 6. 11. 2007. 
  2. 2,0 2,1 „Addio al Barone Liedholm” (на језику: Italian). La Gazzetta dello Sport. 5. 11. 2007. Приступљено 5. 11. 2007. 
  3. ^ Nils Liedholm. sports-reference.com
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „A.C. Milan Hall of Fame: Nils Niedholm” (на језику: Italian). A.C. Milan. Приступљено 9. 12. 2014. 
  5. ^ „Nils Liedholm”. The Telegraph. Приступљено 14. 3. 2016. 
  6. ^ Glanville, Brian (6. 11. 2007). „Nils Liedholm”. The Guardian. Приступљено 7. 2. 2015. 
  7. ^ „Greatest players”. gopeking.net (unofficial IFK Norrköping fansite). Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2007. Приступљено 6. 11. 2007. 
  8. ^ „Carlo Ancelotti si confessa: "Mai avuto feeling con la città" (на језику: Italian). La Repubblica. 19. 3. 2009. Приступљено 12. 5. 2017. 
  9. ^ „Ancelotti a cuore aperto "E non-dite che sono buono" (на језику: Italian). La Repubblica. 19. 3. 2009. Приступљено 12. 5. 2017. 
  10. ^ „Italian football Hall of Fame to induct ten new stars”. 25. 10. 2016. Приступљено 25. 10. 2016. 
  11. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2009. Приступљено 6. 11. 2009. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]