Нина Берберова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нина Берберова
Hodasevich Berberova.jpg
Нина Берберова и њен супруг Владислав Ходасевич у Соренту 1925.
Датум рођења (1901-07-26)26. јул 1901.
Место рођења Санкт Петербург
Руска Империја
Датум смрти 26. септембар 1993.(1993-09-26) (92 год.)
Место смрти Филаделфија
САД

Нина Николаевна Берберова (рус. Ни́на Никола́евна Бербе́рова; Санкт Петербург, 26. јул 1901Филаделфија, 26. септембар 1993) је била руски писац и професор руског језика на приватном универзитету у Њу Хејвену. Светску славну стекла је ван граница Русије.

Биографија[уреди]

Нина Берберова рођена је у Санкт Петербург јуна 1901. године. Са деветнаест година удаје се за Владислава Ходасевича и напушта Русију. Наредних година, становали су код Владиславових пријатеља у Риму, Лондону, Прагу, Ваенецији, Маријенбаду, Белфасту и Соренту да би се 1925. преселили у породичној кући у Паризу[1]. Убрзо почиње да пише кратке приче за руске емиграционе публикације Последње новости и Руске мисли.

Три године после развода од Ходасавича, 1936 пише контравезну биографију Чајковског. Неколико година касније удаје се за Мекејева, бившег посланика Руске думе. Као и претходни, и овај брак се убрзо распада. То доводи до њене економске пропасти и многобројних осуда париског друштва.

После 25 година становања у Паризу са само 75 долара напушта Француску 1950. и одлази у Сједињене Америчке Државе, и после девет година постаје амерички државлјанин. Каријеру наставља на приватном универзитету у Јејлу као професор руског језика и књижевности.

1963. прелази да ради на Пристонском универзитету где остаје до свог пензионисања 1971. 1991. године одлази да живи у Филаделфији где и умире две године касније. Пре своје смрти посетила је постсовјетску Русију.

Дела[уреди]

Нина је цео свој живот провела писући њкижевна деле свих жандрова и критике. Била је романописац, мемоариста, песник и критичар. Њена дела постала су позната тек после Другог светског рата. Њена аутобиографијаписана на руском објављена је прво на енглеском 1969, да би се тек 1983. одштампала и руска верзија.

Једно од најпознатијих Нининид дела је новела Клавирска пратња која је 1992. доживела екранизацију од стране француског режисера, Клод Милера.

  • Новеле:
    • Клавирска пратња
    • Роканвал
    • Конобар и девојчуре
    • Асташев у Паризу
    • Оживлаванје Моцерта
    • Плач
    • Трска која мисли
    • Црна болест
    • Крај Тургењевљеве библиотеке
    • У спомен на Шлимана
  • Романи
    • Последњи и први
    • Господарица
    • Књига о срећи
    • Олујни рт

Напомна:Списак је непотпун.

Референце[уреди]

  1. Нина Берберова [1], Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]