Нина Берберова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нина Берберова
Hodasevich Berberova.jpg
Нина Берберова и њен супруг Владислав Ходасевич у Соренту 1925.
Датум рођења(1901-07-26)26. јул 1901.
Место рођењаСанкт Петербург
  Руска Империја
Датум смрти26. септембар 1993.(1993-09-26) (92 год.)
Место смртиФиладелфија
  САД

Нина Николајевна Берберова (рус. Ни́на Никола́евна Бербе́рова; Санкт Петербург, 26. јул 1901Филаделфија, 26. септембар 1993) је била руски писац и професор руског језика на приватном универзитету у Њу Хејвену. Светску славну стекла је ван граница Русије.

Биографија[уреди]

Нина Берберова рођена је у Санкт Петербург јуна 1901. године. Мајка јој је била Рускиња, а отац јерменског порекла.[1] Са деветнаест година удаје се за руског песника Владислава Ходасевича, с којим емигрира у Немачку. Наредних година становали су код Ходасевичевих пријатеља у Риму, Лондону, Прагу, Ваенецији, Маријенбаду, Белфасту и Соренту да би се 1925. преселили у Париз[2]. Убрзо почиње да пише кратке приче за руске емигрантске часописе Последње новости и Руска мисао.

Године 1936. пише контроверзну биографију Чајковског. Разводи се од Ходасевича и удаје за Николаја Макејева, бившег посланика Руске думе. Као и претходни, и овај брак се убрзо распада.

После 25 година боравка у Паризу, са само 75 долара напушта Француску 1950. и одлази у САД, и после девет година постаје америчка држављанка. Удаје се за концертног пијанисту Кочевицког.[3] Каријеру наставља на приватном универзитету у Јејлу као професор руског језика и књижевности.

Године 1963. прелази да ради на Принстонски универзитет, где остаје до свог пензионисања 1971.[3] Године 1991. сели се у Филаделфију, где умире две године касније. Пре своје смрти посетила је постсовјетску Русију.

Дела[уреди]

Била је романописац, мемоариста, песник и критичар. Њена дела постала су позната тек после Другог светског рата. Њена аутобиографија писана на руском објављена је прво на енглеском 1969, да би тек 1983. била објављена и руска верзија.

Једно од најпознатијих Нининих дела је новела ''Клавирска пратња'' која је 1992. доживела екранизацију, у режији француског режисера Клода Милера.

Новеле[уреди]

  • Клавирска пратња
  • Роканвал
  • Лакеј и девојчура
  • Асташев у Паризу
  • Оживљавање Моцарта
  • Бијанкурске светковине
  • Плач
  • Трска која мисли
  • Црна болест
  • Крај Тургењевљеве библиотеке
  • У спомен на Шлимана

Романи[уреди]

  • Последњи и први
  • Господарица
  • Књига о срећи
  • Олујни рт
  • Чајковски
  • Бородин

Остала дела[уреди]

  • Курзив је мој (аутобиографија)
  • Људи и ложе: руски слободни зидари ХХ века
  • Гвоздена жена: биографија баронице Будберг
  • Александар Блок и његово време
  • Песме 1921–1983

Референце[уреди]

  1. ^ „Nina Berberova à Paris et Longchêne”. Terresdecrivains.com (на језику: француски). Приступљено 8. 7. 2019. 
  2. ^ Нина Берберова [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 5, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 15. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 Cornwell, Neil (2013). Reference Guide to Russian Literature. Hoboken: Taylor and Francis. стр. 165. ISBN 1134260709. Приступљено 8. 7. 2019. 

Спољашње везе[уреди]