Ниночка (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ниночка
Ninotchka.jpg
Филмски постер
Изворни насловNinotchka
Жанркомедија
РежијаЕрнст Лубич
СценариоMelchior Lengyel
Charles Brackett
Били Вајлдер
Walter Reisch[1]
Главне улогеГрета Гарбо
Година1939.
Трајање110 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
IMDb веза

Ниночка (енгл. Ninotchka) је амерички филм из 1939. године са Гретом Гарбо у главној улози.[1] Ово је њен претпоследњи филм и прва комедија у њеној каријери, рекламирана под слоганом Гарбо се смеје!. За њу је четврти пут била номинована за Оскар за најбољу главну глумицу.[2]

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Три Руса продају у Паризу накит отет од руске аристократије током Револуције 1917. Прича је постављена у Париз 1920-их и развија се око покушаја совјетске владе да поврати непроцењиви накит велике војвоткиње Сване. Тројица смотаних бирократа не успевају у овој мисији јер бивају заведени луксузом и слободама западног друштва. Велика војвоткиња Свана од Русије, шаље грофа Леона да јој врати накит пре него што га продају. Гроф међутим подмићује три човека и остаје у Паризу. Совјетски Савез онда шаље Нину Јакушову да људе и накит врати у Русију. Она ступа у контакт са љубавником велике војвоткиње, елегантним и лепим Леоном. Нина се пак заљубљује у Париз и западњачки начин живота. На крају, Ниночка може да врати накит једино тако што ће се вратити у Москву и раскинути са Леоном, који убрзо креће за њом у Русију. Иако се воле, она не жели да изда своју државу и Леон мора да се користи преваром да је натера да путује у Истанбул, где се срећу и одлуче да се венчају.[3]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Грета Гарбо Нина Јакушова Ниночка
Мелвин Даглас гроф Леон
Ина Клер војвоткиња Свана
Зиг Руман Иранов
Felix Bressart Буљанов
Alexander Granach Копалски
Бела Лугоси Разинин

Награда Оскар[уреди | уреди извор]

Сем номинације Грете Гарбо за главну женску улогу, за награду Оскар били су номиновани и Sidney Franklin за најбољи филм, као и Melchior Lengyel, Charles Brackett, Walter Reisch i Billy Wilder за сценарио.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Ninotchka”. Turner Classic Movies. Atlanta: Turner Broadcasting System (Time Warner). Приступљено 19. 8. 2016. 
  2. ^ „Ниночка”. Тв Програм. Приступљено 30. 1. 2020. 
  3. ^ а б 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 155. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]