Нистагмус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нистагмус
Optokinetic nystagmus.gif
Оптокинетички нистагмус
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Офталмологија
Оториноларингологија
MedlinePlus 003037
eMedicine article/1199177
Patient UK Нистагмус
MeSH D009759

Нистагмус или титрање очију је физиолошка а у одређеним стањима и патолошка појава која настаје као последица надражаја вестибуларног апарата. Карактерише се ритмичким, невољним трзајима очних јабучица на једну страну, и настаје без наше воље, али не спречава вољне покрете очију. Нистагмус се углавном јавља истовремено на оба ока, мада ретко може бити и монокуларан, Покрети ока су углавном на оба ока у истом правцу (асоцирани) али могу бити у различитим правцима (дисоцирани) нистагмус. У наркози нистагмус престаје.

Код испитаника нистагмус се може изазвати стимулисањем рецептора у полукружним каналима лавиринта унутрашњег ува. нпр. окретањем на вртешци или уливањем хладне или топле воде у спољашњи ушни канал. Овако настали импулси, преко вестибуларног нерва, вестибуларних једара, лонгитудинаног медијалног трактуса и нерава покретача очних јабучица, померају око на страну (спора фаза). Правац нистагмуса се одређује према правцу брзе фазе трзаја ока. Он има своју амплитуду (која представља ширину померања ока) и фреквенцију (број титраја у минути). По правилу што је већа фреквенција, мања је амплитуда, и обратно. У основи нистагмус може бити физиолошки и патолошки.[1]

Физиолошки нистагмус[уреди]

Физиолошки нистагмус јавља се рефлексно након гледања предмета који се брзо крећу, и има за циљ да око пројектовану слику држи непрестано на мрежњачи ока, како би вид био што јаснији. Покрети ока, или гледаног предмета, као и главе и тела посматрача у простору, доводе до померања светлосног снопа који упада на мрежњачу. Када угаона брзина светлосне рефлексије прелази 5°/сек, људско око гледани предмет више није у стању да чисто види. Пример за физиолошког нистагмуса је такозвани оптокинетички нистагмус. Наиме код вожње возом и гледања једног истог предмета у даљини, очи чине брзе хоризонталне покрете, којих особа која гледа није свесна. До овог типа нистагмуса долази, зато што се гледани објекти континуирано покреће на супроту страну од мрежњаче.[2]

Разне лезије могу довести до гашења оптокинетског (физиолошког) нистагмуса на супротној страни. То су, нпр. велике лезије беле масе можданих хемисфера, лезије таламуса и других делова диенцефалона (међумозак) као и лезије можданог стабла и паријеталног режња.

Патолошки нистагмус[уреди]

Нистагмус може бити узрокован и неком од болести које се сврставају у категорију супрануклеурних сметњи покрета очију. У овом случају нистагмус настаје и у стању мировања тела и очију. Као узрок трзаја очних јабучица могу бити и бројни провокантни покрети пре стања мировања.

Патолошки нистагмус најчешће узрокује:

  • Нека обољења у малом мозгу
  • Обољења у корену мозга
  • Болести вестибуларног система (систем равнотеже).[3]
  • Употреба неких дрога као што је на пример екстази. У овом случају је то некоординација између два важна физиолошка система као сто су гледање и осећај равнотеже.

Нистагмус узрокован болешћу може се поделити на периферни и централни.

Периферни нистагнус

Периферни нистагмус је хоризонтално-ротаторни облик трзаја ока са спором (вестибуларном) и брзом (централном) компонентом. Смер нистагмуса одређује се према брзој компоненти. Периферни нистагмус је усмерен у здраву страну, и у зависносто од интензитета и акутности оштећења може бити од првог до трећег степена, а по Алекандеру, манифестан и латентан. Уколико се јавља само код погледа у страну брзе компоненте нистагмуса ради се о нистагмусу првог степена, када се јавља и приликом погледа равно то је нистагмус другог степена, а ако је присутан и код погледа у супротну страну од смера нистагмуса, ради се о нистагмуси трећег степена.

Периферни нистагмус је правилан, ритмичан облик, који не мења смер, јача у смеру погледа у здраву страну (Алекандеров закон), а фиксацијом његов интензитет слаби (фиксацијска супресија). Најосетљивији параметар осетљивости периферног вестибуларног апарата је брзина споре компоненте нистагмуса (која се мери степенима у секунди). Током времена нистагмус слаби због централне компензације. Нистагмус се најбоље уочава применом Френзелових наочара.

До периферног нистагнуса долази након оштећења органа одговорних за одржавање равнотеже или при оштећењима осмог можданог нерва. Једна форма периферног нистагмуса је пароксизмална вртоглавица (вртоглавица услед покретања). Она се јавља када се, на пример, тело неке особе брзо врти у круг.

Централни нистагмус

Централни нистагмус је најчешће последица оштећења мозга. Патолошке форме нистагмуса се најчешче јављају код мале деце. Прегледа очног лекара (о могућности специјализованог у страболошком или ортооптичком смеру) код ових поремећаја је неопходан, зато што нистагмус може бити и последица недостатка пигмента у очима албинизам, или неких других обољења очију којима је неопходна одређена врста терапије.

Врсте нистагмуса[уреди]

Нистагмус се најчешће разврстава по правцу покрета, фреквенцији и амплитуди треперења очију на:

Нистагнус према правцу кретања[уреди]

Према правцу кретања очних јабучица нистагмус може бити:

  • Нистагмус у хоризонталном смеру (лат. nystagmus horizontalis). Овај облик се јавља се у највећем броју случајева.
  • Нистагмус у хоризонталном смеру (лат. nystagmus verticalis).
  • Нистагмус у косом смеру (лат. nystagmus diagonalis).
  • Нистагмус око сагиталне осовине или ротаторни (лат. nystagmus rotatorius).
  • Нистагмус комбинованих смеровалат. nystagmus mixtus). Ротаторни нистагмус може бити комбинован, на пример, са хоризонталним.
Статички динамички и латентни нистагмус

Нистагмус се може јавити и кад очи мирују (статички нистагмус) или настаје само при извесним покретима очију (динамични нистагмус), нарочито при екстремним погледима у страну. При узбуђењу нистагмус се појачава.

Он може бити латентан, што значи да су очне јабучице при бинокуларном гледању мирне, али чим се једно око покрије, нистагмус се јавља на непокривеном оку.

Неутрална зона нистагмуса

Трзаји ока код нистагнуса, у неким случајевима се могу компензовати фиксирањем погледа у неки врло близак објекат или проналажењем таквог положаја главе у коме се покрети ока смањују или престају. Правац погледа у којем престаје нистагмус означава се као неутрална зона. Нистагмус се током дијагностике не сме помешати са микросакадама, локалном адапцијом ока или окуларним тремором.

Немогућност држања правца погледа[уреди]

Познате су многи облици нистагмуса зависног од правца погледа. Овај облик јавља се искључиво при одређеној девијацији правца погледа. По узроку и јачини разликује се:

  • Нистагмус крајне тачке погледа, Врло је слаб и до њега долази код правца погледа који је преко 35°, Најчешће се не сматра болешћу.
  • Нистагмус угла погледа. То је средње јак облик који настаје при девитацијама ока испод 35°.
  • Нистагмус паретичког погледа. Овај облик је веома изражен и у њему трзаји враћају око до срединжње линије. Немогућност држања погледа, никако не треба мешати са парализом погледа, код које је поремећен инервациони импулс потребан за поомерање очне јабучице. Узроци овог облика нистагмуса могу бити бројни, почев од лекова (антиепилептички лекови или лекови за смирење) до оштећења можданог корена и можданих нерава који инервишу очне мишиће.

Нистагмус фиксираног погледа[уреди]

За разлику од спонтаног вестибуларног нистагмуса, нистагмус фиксираног погледа се кроз визуелне провокације не може зауставити него се, у бројним случајевима и појачава.

Конгенитални нистагмус[уреди]

По правилу, конгенитални (урођени) нистагмус, јавља се у другом или трећем месецу живота новорођенчета и може се током наредних недеља све више појачавати. Визуелна пратња погледа је скоро невидљива. Он има следеће карактеристике:

  • поигравање ока се не може смирити са фиксирањем погледа него се напротив још више појачава,
  • нистагмус има патолошки смер,
  • правац треперења је најчешће хоризонталан, како код погледа према доле тако и према горе,
  • интензитет (фреквенција и амплитуда) треперења се не мења,
  • са променом смера погледа, при погледу на блиска тела, треперење се релативно смирује.

Окуларни нистагмус[уреди]

Као узрок окуларног нистагмуса наводе се теже сметње вида које не дозвољавају фиксирање ока у једном правцу погледа; нпр. оштећења сочива (конгенитална катаракта) или аниридија ока (недостатак ириса у оку).

Латентни тип нистагмуса[уреди]

Латентни тип нистагмуса (или пре латентни нистагмус) је карактеристичан по томе што правац нистагмуса фиксирањем погледа преко десног ока прелази на десно а фиксирањем погледа левим оком прелази на лево. Покривањем једног ока он се појачава или у неким случајевима тек тада постаје видљив.

Нистагмус код мултипле склерозе и лепре[уреди]

Ова форма нистагмуса често настаје као пратећи знак болест код мултипле склероза или лепре, мада ову форму могу изазвати и сметње у протоку крви у мозгу.

Спазмус нутанс[уреди]

Овај облик нистагмуса настаје у првој години живота или спонтано након годину или две. Разлози за појаву овог облика нистагмус су непознати. Често се може компензовати такозвати „климањем главом“, чија је фреквенција по правилу испод фреквенције нистагмуса.

Спазмус нутанс има јачу фреквенцију него конгенитални нистагмус. Јачина овог нистагмуса се често разликује на левом и десном оку. При овој форми функционише оптокинетичка реакција што усмерава класификацију ка нистагмусу фиксираног погледа.

Нистагмус повезан са страбизмом код мале деце[уреди]

Док су болесниици са конгениталним нистагмусом ретко разроки, код латентног типа доста често уочава се и разрокост код мале деце, која је у највећем броју случајева према унутрашњости.

Као узрок ове врсте страбизма, раније се наводило, да око тиме покушава изједначити нистагмус или га смирити због чега је уведен и појам такозваног синдрома блокирања нистагмуса. Пошто зависност између нистагмуса и страбизма још није потпуно истражена, уместо наведеног појма данас се углавном у пракси примењује појам конгенитални синдром разрокости.

Етиопатогенеза[уреди]

Нистагмус настаје као последица нестабилности или погоршања функције система задуженога за контролисање покрета очију.[4]

Уколико је нистагмус настао у детињству, његов узрок може бити неки од поремећај функционалних делова који се налазе између ока и мозга.

За разлику од дечијег, стечени нистагмус, се јавља у ксанијем периоду живота болесника и може бити симптом неког озбиљнијег стања попут можданог удара, мултипле склерозе или трауме главе.

Неки од узрока нистагмуса могу бити:

  • Недовољна контроле покрета ока,
  • Алалбинизам,
  • Изражене рефракцијске анаомалије нпр. кратковидост или астигматизам
  • Конгенитална катаракта
  • Упала унутрашњег ува
  • Лекови, нрп. антиепилептици
  • Болести централног нервног система

Дијагноза[уреди]

Дијагноза нистагнуса заснива се на анамнези, општем и отонеуролошком прегледу и отолошким тестовима.

Терапија[уреди]

Могућност лечења нистагмуса зависи од узрока који га је изазвао, интензитета нистагмуса и механизмима компензације (у случају постојања).

Лечење окуларног урођеног нистагмуса не може бити каузално јер се код овог облика ради о пропуштеном сазревању једне функције централног нервног система, као последици бројних узрока. Зато се у терапији прво покушава нормализација оштрине вида и померање неутралне зоне у део корисног видног поља вида. Посебан значај има корекција евентуално присутног астигматизма. Зато је ова корекција једна од првих мера у лечењу. Друге оптичке методе заснивају на чињеници да релативна конвергенција очних јабучица донекле умирује нистагмус. Зато се преписују расипна сочива или призме, са базама темпорално, које гурају булбус у конвергенцију. У таква средства спадају и хомонимне постављене призме да би се поглед пасивно усмерио у правцу релативног мира очију. У идеалном случају, око се после одређеног времена враћа у примарну позицију.[5]

У највећем броју случајева успешно лечење нистагмуса захтева једну или више операција.[6]

Извори[уреди]

  1. Neely DE, Sprunger DT. Nystagmus. Curr Opin Ophthalmol. 1999 Oct. 10(5):320-6.
  2. Breen LA. Nystagmus and related ocular oscillations. Neuroophthalmology: Clinical Signs and Symptoms. 1997. Vol 4: 504-20.
  3. Zaper D, Adamec I, Gabelić T i sur. Vestibularni neuronitis: Patofiziologija, dijagnoza i liječenje. Liječnički vjesnik, 2012;134:340-345.
  4. Wagner JN, Glaser M, Brandt T, Strupp M. Downbeat nystagmus: aetiology and comorbidity in 117 patients. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 2008 Jun. 79(6):672-7.
  5. Tusa RJ. Nystagmus: diagnostic and therapeutic strategies. Semin Ophthalmol. 1999 Jun. 14(2):65-73.
  6. Castillo IG, Reinecke RD, Sergott RC, Wizov S. Surgical treatment of trauma-induced periodic alternating nystagmus. Ophthalmology. 2004 Jan. 111(1):180-3.

Литература[уреди]

  • Herbert Kaufmann (Hrsg.): Strabismus. Unter Mitarbeit von Wilfried de Decker u. a. Enke, Stuttgart. 1986. ISBN 978-3-432-95391-5.
  • Theodor Axenfeld (Begr.), Hans Pau (Hrsg.): Lehrbuch und Atlas der Augenheilkunde. 12., völlig neu bearbeitete Auflage. Unter Mitarbeit von R. Sachsenweger u. a. Gustav Fischer Verlag, Stuttgart u. a. 1980,

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).