Нитроглицерин
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
1,2,3-Trinitroxypropane
| |||
Системски IUPAC назив
2,3-бис(нитроокси)пропил нитрат | |||
Други називи
1,3-динитрооксипропан-2-ил нитрат
| |||
Идентификација | |||
3D модел (Јмол)
|
|||
Бајлштајн | 1802063 | ||
ChEBI | |||
ChemSpider | |||
DrugBank | |||
ECHA InfoCard | 100.000.219 | ||
EC број | 200-240-8 | ||
Гмелин Референца | 165859 | ||
KEGG[1] | |||
MeSH | Nitroglycerin | ||
UNII | |||
UN број | UN 0143, UN 0144, UN 1204, UN 3064, UN 3319 | ||
| |||
| |||
Својства | |||
C3H5N3O9 | |||
Моларна маса | 227.09 g/mol | ||
Агрегатно стање | Чиста жута/безбојна уљаста течност | ||
Густина | 1.6 g/cm³ на 15 °C | ||
Тачка топљења | 132 °C (270 °F; 405 K) | ||
Тачка кључања | Разлаже се 50—60 °C (122—140 °F) | ||
Explosive data | |||
Осетљивост на шок | висок | ||
Осетљивост на трење | висок | ||
РЕ фактор | 1.50 | ||
Опасности | |||
NFPA 704 | |||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
![]() ![]() ![]() | |||
Референце инфокутије | |||
Нитроглицерин је тешка, безбојна, масна, експлозивна течност добијена нитрацијом глицерола. Од 1860. коришћен је као активни састојак у производњи експлозива, специфично динамита, и као такав коришћен је у рударству. Такође је од 1880. био коришћен у војсци као активни састојак и желатинизатор за нитроцелулозу у неким чврстим ракетним горивима, као Кордит и Балистит. Нитроглицерин је такође коришћен и у медицини[4] као проширивач крвних судова за лечење срчаних болести, као што су ангина и хроничне срчане болести.[5]
Историја[уреди | уреди извор]
Нитроглицерин је открио Асканио Собреро 1846. радећи за Т. Ђ Пелуз на торинском универзитету. Најбољи процес производње развио је Алфред Нобел шездесетих година 19. века. Његова фирма извозила је мешавину нитроглицерина и барута под именом Шведско Експлозивно Уље, али је било јако нестабилно. Резултат те екстремне нестабилности су бројне трагичне катастрофе.[6]
Течни нитроглицерин је био забрањен у бројиним државама, и то је довело до развитка динамита, направљеног мешањем нитроглицерина са инертним упијајућим материјалима.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „How dynamite could help destroy prostate cancer | Mail Online”.
- ^ „Nitrostat (Nitroglycerin) Drug Information: User Reviews, Side Effects, Drug Interactions and Dosage at RxList”.
- ^ „NobelPrize.org: Emil Nobel”. Архивирано из оригинала на датум 15. 01. 2009. Приступљено 20. 11. 2010.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |