Нитроглицерин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нитроглицерин
Stick model of nitroglycerin
Ball and stick model of nitroglycerin
Називи
IUPAC назив
1,2,3-Trinitroxypropane
Системски IUPAC назив
2,3-бис(нитроокси)пропил нитрат
Други називи
1,3-динитрооксипропан-2-ил нитрат
Идентификација
3D модел (Јмол)
Бајлштајн 1802063
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.219
EC број 200-240-8
Гмелин Референца 165859
KEGG[1]
MeSH Nitroglycerin
UNII
UN број UN 0143, UN 0144, UN 1204, UN 3064, UN 3319
Својства
C3H5N3O9
Моларна маса 227.09 g/mol
Агрегатно стање Чиста жута/безбојна уљаста течност
Густина 1.6 g/cm³ на 15 °C
Тачка топљења 132 °C (270 °F; 405 K)
Тачка кључања Разлаже се 50—60 °C (122—140 °F)
Explosive data
Осетљивост на шок висок
Осетљивост на трење висок
РЕ фактор 1.50
Опасности
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Нитроглицерин је тешка, безбојна, масна, експлозивна течност добијена нитрацијом глицерола. Од 1860. коришћен је као активни састојак у производњи експлозива, специфично динамита, и као такав коришћен је у рударству. Такође је од 1880. био коришћен у војсци као активни састојак, и желатинизатор за нитроцелулозу у неким солидним ракетним горивима, као Кордит и Балистит. Нитроглицерин је такође коришћен и у медицини[4] као проширивач крвних судова за лечење срчаних болести, као што су ангина и хроничне срчане болести.[5]

Историја[уреди]

Нитроглицерин је открио Асканио Собреро 1846. радећи за Т. Ђ Пелуз на торинском универзитету. Најбољи процес производње развио је Алфред Нобел шездесетих година 19. века. Његова фирма извозила је мешавину нитроглицерина и барута под именом Шведско Експлозивно Уље, али је било јако нестабилно. Резултат те екстремне нестабилности су бројне трагичне катастрофе.[6]

Течни нитроглицерин је био широко забрањен, и то је довело до развитка динамита, направљеног мешањем нитроглицерина са инертним упијајућим материјалима.

Извори[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. „How dynamite could help destroy prostate cancer | Mail Online”. 
  5. „Nitrostat (Nitroglycerin) Drug Information: User Reviews, Side Effects, Drug Interactions and Dosage at RxList”. 
  6. „NobelPrize.org: Emil Nobel”. 

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).