Нитроглицерински експлозиви

С Википедије, слободне енциклопедије
Знак упозорења

Нитроглицерински експлозиви као главни састојак имају преко 80% желиране смеше нитроглицерин-нитрогликол, као и друге органске и неорганске компоненте у мањем проценту. Најпознатији нитроглицерински експлозиви су: минерска желатина, желирани витезит, динамит и желигнити.

Минерска желатина[уреди | уреди извор]

Минерска желатина (праскава желатина) је најснажнији нитро-глицерински експлозив са брзином детонације 7800 m/s, температуром експлозије 4210 °C и радном способношћу 520 m³ (по Трауцлу). Састоји се од 92-94% нитроглицерина и 6-8% колодијум памука, који у овом односу дају прозирну, жилаву желатинску масу, жутомрке боје. Незнатно је осетљива према влази. Врло је стабилна у магацину.

Жилерини витезит[уреди | уреди извор]

Желирани витезит је најјачи привредни експлозив. По својим карактеристикама близак је минерској желатини. Састоји се од преко 80% желиране смеше нитроглицерин-нитрогликол и неких органских и неорганских компоненти у мањем проценту. Врло је отпоран на влагу и високу температуру, па се може користити и за минирање под водом. С обзиром на висок садржај нитроглицерина врло је осетљлив на ударе и трење. Иницира се рударском капислом. Употребљава се за минирање најтврђих стена и руда и у специјалне сврхе.

Динамит[уреди | уреди извор]

Постављање динамита, 1942.

Динамити састоје се од жалираног нитроглицерина са спршеним натријум нитратом или амонијумнитратом уз додатак калијумперхлората, нитротела, дрвеног брашна и др. Пластични су, али мање еластични и жилави од минерске желатине. Према садржају нитроглицерина (63,5±10%) разликују се: динамит 1 и динамит 5. Динамит 1 има брзину детонације 6500 m/s, радну способност 397 cm³ (по Трауцлу). С обзиром да је снажнији од динамита 5 чешће се употребљава. Смрзавање је општи недостатак динамита, који почиње на +11 °C или +8 °C и наниже напредује прилично брзо. Смрзнути динамит је врло осетљив на ударе и трење, па је сувише опасно да се у таквом стању користи. Уз то смрзнути динамит непотпуно детонира и развија отровне гасове. Смрзавање се спречава држањем динамита на умерено топлом месту, за ста су нарочито погодни подземни магацини. Такође, нарочитим додацима (динитрохлоридин и др.) смрзавање се може потпуно избећи, при чему се такви динамити означавају као тешко смрзавајући. Смрзнути динамит се квари загревањем у металном суду постављеном у врућу воду. Динамит се употребљава за минирање стена и руда различите тврдоће, зависно од врсте динамита.[1]

Желигнит[уреди | уреди извор]

Желигнити су желирани нитроглицерински експозиви са садржајем 34-72% мешавине нитроглицерин-нитрогликол уз додатак спрашеног калијум нитрата или натријум нитрата и целулозних материјала. Одликује се великом густином, знатном брзином детонације, добром хемијском стабилношћу, добром постојаношћу према влази и др. Услед садржаја нитрогликола подносе ниже температуре, без штетних последица. Састав продуката експозије је повољан. Употребљава се, зависно од релативне снаге, за минирање тврдих, средње тврдих и меких стенских материјала, под земљом и на површини.

Референце[уреди | уреди извор]