Ница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ница
Nice Promenade des Anglais FRANCE.jpg
Енглеска променада у Ници
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионПрованса-Алпи-Азурна обала
ДепартманПриморски Алпи
Становништво
Становништво
 — 2011.344.064 [1]
 — густина4.783,98 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°42′12″ СГШ; 7°15′59″ ИГД / 43.703393° СГШ; 7.266274° ИГД / 43.703393; 7.266274Координате: 43°42′12″ СГШ; 7°15′59″ ИГД / 43.703393° СГШ; 7.266274° ИГД / 43.703393; 7.266274
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Површина71,92 км2
Ница на мапи Француске
Ница
Ница
Остали подаци
ГрадоначелникКристијан Естрози
Поштански број06000, 06100, 06200, 06300
Позивни број493
INSEE код06088
Званични веб-сајт

Ница (франц. Nice) је лучки град, смештен недалеко од италијанске границе, између Кана и Монака. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 347.060.[2][3]

Географија[уреди]

Лука Нице

Ница се састоји из три различита дела по физиономији, а донекле и по функцијама. То су: стари део града, Симез (старо римско регионално средиште) и нови део града.

Стари део града карактерише се релативно уским, местимично кривудавим улицама и осталим одликама медитеранских градова (високим кућама саграђеним углавном од камена са карактеристичним дрвеним капцима на прозорима). Источно од старог града и луке, на полуострву Кап-Фера, у густим, вечно зеленим медитеранским шумама, развило су луксузно туристичко насеље Вилфранш са више од 3.000 вила, која се временом територијално спојила са Ницом. Још источније, а опет у заливу, развило се друго туристичко насеље Болије.

Нови део града се простире поред обале, односно дуж једног широког и овалног залива жаловитом обалом. Његову најупадљивију одлику представљају широке авеније декорисане зеленим палмама, разноврсним цвећем и травњацима. Најпривлачнија од свих је надалеко чувено „Енглеско шеталиште“ на коме су редом поређани најелитнији хотели и луксузне виле.[4] Ова улица пружа се 5 km дуж залива, тј. од саме делте Вара. Све остале улице међусобно су паралелне, широке и готово сасвим праве, са знатно новијим, комфорним кућама. Ова четврт прошарана је многим вртовима, дивним парковима. Има велики број цвећара и продавница са сувенирима.

Клима[уреди]

Због свог положаја, Ница је једно од најтоплијих места Азурне обале. Најпријатнији месеци за путовање су мај и период од половине септембра до половине октобра. Најкишовитији дани су у фебруару и марту, а од јуна до августа могуће су велике врућине. Зиме су благе и нема мраза, па је зато овај град у 19. веку Енглезима био омиљено место за одмор у току зиме, што данас доказују велики хотели и баште. Блага клима погодна је и за виноградарство.

Клима (Ница)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 22,5
(72,5)
25,8
(78,4)
26,1
(79)
26,0
(78,8)
30,3
(86,5)
36,8
(98,2)
36,3
(97,3)
37,7
(99,9)
33,9
(93)
29,9
(85,8)
25,4
(77,7)
22,0
(71,6)
37,7
(99,9)
Средњи максимум, °C (°F) 13,1
(55,6)
13,4
(56,1)
15,2
(59,4)
17,0
(62,6)
20,7
(69,3)
24,3
(75,7)
27,3
(81,1)
27,7
(81,9)
24,6
(76,3)
21,0
(69,8)
16,6
(61,9)
13,8
(56,8)
19,6
(67,3)
Просек, °C (°F) 9,2
(48,6)
9,7
(49,5)
11,6
(52,9)
13,6
(56,5)
17,4
(63,3)
20,9
(69,6)
23,8
(74,8)
24,1
(75,4)
21,0
(69,8)
17,4
(63,3)
12,9
(55,2)
10,1
(50,2)
16,0
(60,8)
Средњи минимум, °C (°F) 5,3
(41,5)
5,9
(42,6)
7,9
(46,2)
10,2
(50,4)
14,1
(57,4)
17,5
(63,5)
20,3
(68,5)
20,5
(68,9)
17,3
(63,1)
13,7
(56,7)
9,2
(48,6)
6,3
(43,3)
12,4
(54,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −7,2
(19)
−5,8
(21,6)
−5,0
(23)
2,9
(37,2)
3,7
(38,7)
8,1
(46,6)
11,7
(53,1)
11,4
(52,5)
7,6
(45,7)
4,2
(39,6)
0,1
(32,2)
−2,7
(27,1)
−7,2
(19)
Количина падавина, mm (in) 69,0
(27,17)
44,7
(17,6)
38,7
(15,24)
69,3
(27,28)
44,6
(17,56)
34,3
(13,5)
12,1
(4,76)
17,8
(7,01)
73,1
(28,78)
132,8
(52,28)
103,9
(40,91)
92,7
(36,5)
733,0
(288,58)
[тражи се извор]

Историја[уреди]

Неоспорно је де је главни град Азурне обале. Ница је предео који је још од најстаријих времена био непрекидно, густо насељен. Доказ су предмети нађени у Грималдијевој пећини и присуство људи још у Палеолиту и Неолиту. Природне погодности ове области користили су Грци, који су своју насеобину назвали Никаеа,[5], а то име задржали су се и Римљани, који су касније освојили ову регију. У 14. веку Авињон је био духовни центар и цела Прованса је доживела литерарни и уметнички процват. Док је Прованса овим дефинитивно постала француска, будућност Нице је кроз повезаност са савојским војводама доживела обрт. Град је 1793. анектиран од Француске, а 1814. припао је династији Савоја, све док, после масовног протеста народа 1860, коначно није додељен Француској.

Демографија[уреди]

Демографија
1945.1954.1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
211.165244.400295.000322.422346.600337.085342.439342.738347.060344.064

Фестивали[уреди]

Разни фестивали и карневали уносе у живот изузетну ведрину, јужњачку присност и топлину. Познати су цветни фестивал односно „Битка цвећем“ први пут одржан 1876, зимски карневал, спектакли са вештачком ватром ...

Партнерски градови[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 
  2. ^ Demographia: World Urban Areas, March 2010
  3. ^ „INSEE – Résultats du recensement de la population de 2008 – Aire urbaine de Nice”. Архивирано из оригинала на датум 05. 02. 2013. Приступљено 18. 10. 2013. 
  4. ^ Ruggiero 2006, стр. 137.
  5. ^ Ruggiero 2006, стр. 17–18.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]