Нишава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нишава
Hidroelektrana.JPG
Акумулација са браном МХЕ „Сићево” на Нишави у Сићевачкој клисури
Опште информације
Дужина218 km
Басен12.890 km2
Пр. проток104 ​m3s
СливЦрно море
Пловностданас није пловна
Водоток
ИзворИспод врха Ком (2016), на Старој планини
В. извора~2000 m
УшћеЈужна Морава
Географске карактеристике
Држава/е Бугарска
 Србија
НасељаДимитровград, Пирот, Бела Паланка, Нишка Бања и Ниш
ПритокеВисочица (Топлодолска река, са десне)
Јерма, Црвена река, Коритница и Кутинска река (са леве) и река Градашница

Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве. Извориште Нишаве налази се испод врха древног Хема или данашње Старе планине који се назива Ком. Овај врх је непосредно изнад данашњег бугарског села Гинци па се назива и Гинска река све док тече кроз територију Бугарске. У делу Годечке котлине река прави заокрет према западу и негде код граничног прелаза Калотина или српског Градина улази у Србију. Речни ток Нишаве одавде повезује градове Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш да би коначно 10 km запдно од града Ниша упловила и спојила се са Јужном Моравом.

Порекло имена[уреди]

Сматра се да је античко име Нишаве било Navissus па се у историографији може наћи податак да је Ниш по њој добио име. Међутим, док један део научне јавности сматра да је назив реке симиларан са келтским хидронимом „Нова” или „Новие”, други се држе тезе да је Нишава свој назив имала и пре келтске инвазије и да је име реке Трачко.[1]

Географске одлике слива[уреди]

Положај

Слив Нишаве од најсеверније до најјужније тачке обухвата 43΄12˝ географске ширине, док од најисточније до најзападније тачке обухвата 01˚23΄29˝ географске дужине, или премастранама света:[2]

  • Најсевернија тачка слива Нишаве је кота 783 m на Каменичкој караули у изворишном делу Матејевачке реке, са географским координатама 43˚24΄39˝ N и 21˚58΄02˝ E.
  • Најјужнија тачка је врх Крвави камен (1692 m н.в) у изворишном делу Јерме, са географским координатама 42˚21΄27˝ N и 22˚27΄58˝ Е.
  • Најзападнија тачка је ушће Нишаве у Јужну Мораву, на 177 m н.в, са географским координатама 43˚22΄14˝ N 21˚46΄31˝ Е.
  • Најисточнија тачка слива Нишаве је кота 1295 m у сливу Гинске, источно од Попове могиле, са географским координатама 43˚01΄29˝ N и 23˚10΄00˝ Е.[3]

Најнижа тачка у сливу је ушће Нишаве у Јужну Мораву на 177 m н.в, док је највиша тачка у сливу врх Старе планине Миџор на 2.170 m н.в.

Територија и површина слива

Слив реке Нишаве чија површина износи 4.052,77 km2,обухвата део територије две државе (Бугарске и Србије), однсоно најјужнији део Балканске Србије, део западне Балканске Бугарске, као и део Српско-македонске масе западне Бугарске и југоисточне Србије.

  • Бугарској припада 1.066,64 km2 или 26,3% слива Нишаве
  • Србији припада 2.986,13 km2 или 73,7% слива Нишаве. Површина слива Нишаве на територији Србије није јединствена јер је 113,12 km2 (2,79% укупне површине слива) у изворишном делу Јерме одвојено територијом Бугарске.
Ширина слива

Средња ширина слива Нишаве износи 33,67 km.

„Најшири је у горњем делу због велике површине сливова Габерске реке, Јерме и Темштице, а највише се сужава узводно од Беле Паланке где се приближавају сливови Лужнице и Сврљишког Тимока. Низводно се слив поново шири због прилично пространих сливова поменутих левих притока. Дужина слива Нишаве износи 120,38 km. С обзиром на то да је дужина слива велика и да му је облик издужен, време дотицања падавина до неког профила је значајно тако да ретко долази до нагле појаве поводња.”

Правац пружања слива

Слив Нишаве, који је условљен тектоником подручја односно правцем пружања већине Балканских планина на простору Србије — претежно има правац пружања северозапад — југоисток.

Окружење

Слив Нишаве окружен је сливовима река које припадају већим делом Црноморском, а мањим делом Егејском сливу, према странама света ти сливовови су на:

  • Северу — сливови Топоничке реке, притоке Јужне Мораве, као и сливови Сврљишког и Трговишког Тимока који припадају Тимоку, притоци Дунава.
  • Североистоку и истоку — сливови Огоште и Искара, значајних десних притока Дунава.
  • Југу — басен Нишаве је развођем одвојен од Конске реке, Светље, Врања Стенске реке и Божичке реке које припадају сливу Струме која отиче у Егејско море.
  • Западу и југозападу — сливови Градске реке, Тегошнице, Лужнице и Пусте реке које се уливају у Власину, притоку Јужне Мораве.[4]
Структура тока

Ток Нишаве представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина: Годечка котлина, Димитровградска котлина, Пиротска котлина, Ђурђевпољска котлина, Сутеска Светог Оца, Сутеска Мокрањско ждрело, Мокрањско проширење, Коритничка котлина, Сутеска Скокањћин камен, Белопаланачка котлина, Белановачко-црвеноречко сужење, Клисура Ждрело, Островичка котлина, Градиштански кањон, Сићевачка клисура, Нишка котлина.

Бугарска[уреди]

Нишава извире у Бугарској испод врха Ком на Старој планини. Извориште је у близини границе са Србијом, тако да ток Нишаве у Бугарској износи свега 67 km, без већих притока.

Пошто пролази кроз село Гинци, река је позната и као Гинска. Ток јој је најпре према југу, а онда нагло скреће на запад у Годечкој котлини, пролази кроз село Разбоиште, после кога формира клисуру. По излазу из котлине, долази до села Калотина, које је гранични пункт између Бугарске и Србије (Калотина-Градина), и наставља даље западно кроз Србију.

Део Нишаве у Бугарској код Калотине и Гинтсија

Србија[уреди]

Текући 151 km углавном према западу, Нишава пролази кроз Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш. Око 10 km западно од Ниша (код села Трупала) улива се у Јужну Мораву.

Нишава протиче кроз Пирот и кроз Сићевачку клисуру

Карактеристике и значај[уреди]

Пловност и водоснабдевање

Нишава данас није пловна река, иако је у антици то била. Нишава са пуно малих притока, као што су Височица са десне и Јерма, Црвена Река, Коритница, Кутинска река и Габровачка река са леве стране и река Градашница, има значај у хидрографији овог подручја, како за одводњавање атмосферских и индустријских вода тако и за водоснабдевање и наводљавање земљишта. Утицај Нишаве на водоснабдевања бројног становништва у њеном сливу је значајан, нарочито односи на Нишаву низводно од Беле Паланке и токова Коритничке и Јелашничке реке.

Саобраћај

Долина Нишаве је део природног пута Виа милитарис који је од античких времена повезивао Европу и Азију: пут прати долине Велике Мораве, Нишаве и Марице и даље према Истанбулу.

Друмски и железнички магистрални путеви Београд-Софија-Истанбул прате трасу накадашњег античког пута долином Нишаве.

У 21. веку мрежа путева у Понишављу дугачка је 391 km, а њену структуру чине: 9% магистралних путева, 23% регионалних путеви и 68% локалних путева. На овом простору укршта се шест важних саобраћајних правца, од којих пет имају шири регионални и међурегионални значај. То су следећи правци:

Сви ови друмски саобраћајани правци, осим заплањског покривени су и мрежом железничког саобраћаја.

Сићевачка клисура[уреди]

Најпознатија геолошка формација коју ствара Нишава је Сићевачка клисура, између Беле Паланке и Нишке Бање. Клисура је добила име по селу Сићеву.

Нишава има велику снагу у Сићевачкој клисури, која је искоришћена на две тачке ('Сићево' и 'Островица') за наводњавање, риболов и производњу електричне енергије.

Клисура је 17 km дугачка и 35-400 m дубока. У неким деловима прави кањонске структуре, као што је Градишки кањон.

Фотографије Нишаве[уреди]

Нишава у центру Нишa (код Универзитета) и у време нормалног и великог водостаја
Железнички мост преко Нишаве у Нишу и Мост преко Нишаве поред „Нитекса“
Панорама Ниша и Нишаве

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Владан Стоиљковић, Нишава као пловна комуникација у антици и за време Византије и током Турске владавине, [1]
  2. ^ Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015
  3. ^ Станковић Стеван С. (1997): Географија Понишавља. Српско географско друштво, Београд
  4. ^ Петровић Ј., Станковић Стеван М., Поповић М. (2000): Извори, врела и површинске воде горњег Понишавља. Јавно предузеће „Водовод и канализација - Пирот”, Пирот

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]