Нобелова награда за економију
Награда Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела (швед. Sveriges Riksbanks pris i ekonomisk vetenskap till Alfred Nobels minne) је награда која се додјељује сваке године за вансеријске интелектуалне доприносе у области економије. Награду је почела да додељује Шведска банка (најстарија централна банка на свијету) на 300-ту годишњицу свог оснивања 1968. године. Иако ова награда није утемељена на тестаменту Алфреда Нобела, лауреати из економије примају диплому и златну медаљу од шведског краља 10. децембра у Стокхолму на истој церемонији на којој и добитници Нобелове награде из физике, хемије, физиологије или медицине и књижевности. Износ новчане награде за економију једнак је другим наградама.
Престиж ове награде делимично проистиче из њеног повезивања са наградама створеним на основу тестамента Алфреда Нобела, што је често било извор контроверзи. Награда се обично назива Нобелова награда за економију, или тачније, Нобелова меморијална награда за економију.
У фебруару 1995. године је одлучено да награда за економију буде дефинисана као награда за друштвене науке, отварајући тако Нобелову награду великим доприносима из других области, као што су политичке науке, психологија и социологија. Такође је измењена структура Комитета за награду за економију, тако да сада два члана нису економисти, док се раније комитет ове награде састојао од пет економиста.
Поступак добијања награде
Лауреате из економије, као и лауреате из хемије и физике, бира Краљевска шведска академија наука. Сваке године око сто живих особа номинују квалификовани предлагачи, и ти предлози се прослеђују одбору од пет до осам чланова. Одбор подноси свој избор добитника Шведској академији на финално одобрење. Награду може поделити највише троје добитника. Награда се додељује у Стокхолму и уз њу се додељује финансијска награда од десет милиона круна, или отприлике један милион евра у 2004. години.
Добитници награде
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
1960-е
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 1969. | Рагнар Фриш (Норвешка), Јан Тинберген (Холандија) | за развој и примјену динамичких модела за анализу економских процеса |
1970-е
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 1970. | Пол Самјуелсон (САД) | за развој статичке и динамичке економске теорије и за активни допринос у подизању нивоа анализе у економији |
| 1971. | Сајмон Кузнец (САД) | за емпиријски засновану интерпретацију економског раста, која је довела до детаљнијег увида у економску и социјалну структуру и развој |
| 1972. | Џон Хикс (Уједињено Краљевство), Кенет Ароу (САД) | за пионирски допринос теорији опште економске равнотеже и теорији благостања |
| 1973. | Василиј Леонтијев (САД) | за развој инпут-аутпут метода и за његову примјену на важне економске проблеме |
| 1974. | Гунар Мирдал (Шведска), Фридрик Хајек (Уједињено Краљевство) | за пионирски рад у теорији новца и економских флуктуација и за анализу међузависности економских, друштвених и институционалних феномена |
| 1975. | Леонид Канторович (СССР), Чалинг Купманс (САД) | за допринос теорији оптималне алокације ресурса |
| 1976. | Милтон Фридман (САД) | за проучавање анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демонстрацију сложености стабилизационе политике |
| 1977. | Бертил Улин (Шведска), Џејмс Мид (Уједињено Краљевство) | за велики допринос теорији спољне трговине и међународних токова капитала |
| 1978. | Херберт Сајмон (САД) | за пионирско истраживање поступака доношења одлука унутар економских организација |
| 1979. | Теодор Шулц (САД), Артур Луис (Уједињено Краљевство) | за пионирско истраживање економског развоја са посебним нагласком на рјешавање проблема земаља у развоју. |
1980-е
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 1980. | Лоренс Клајн (САД) | за стварање економетријских модела и њихову примену у а<нализи економских флуктуација и економских политика |
| 1981. | Џејмс Тобин (САД) | за анализу финансијских тржишта и доношења одлука о потрошњи, запосленошћу, производњом и ценама |
| 1982. | Џорџ Стиглер (САД) | за важне студије о индустријским структурама, функционисању тржишта и узроцима и ефектима државне регулације |
| 1983. | Џерард Дебре (САД) | за укључивање нових аналитичких метода у економску теорију и за темељну реформулацију теорије опште равнотеже |
| 1984. | Ричард Стоун (Уједињено Краљевство) | за фундаменталне доприносе развоју система националних рачуна чиме су побољшане основе емпиријске економске анализе |
| 1985. | Франко Модиљани (Италија) | за пионирску анализу штедње и финансијских тржишта |
| 1986. | Џејмс Бјукенан (САД) | за развој уговорне и конституционалне основе у теорији доношења економских и политичких одлука |
| 1987. | Роберт Солоу (САД) | за допринос теорији економског раста |
| 1988. | Морис Але (Француска) | за пионирски допринос теорији тржишта и ефикасног коришћења ресурса |
| 1989. | Тригве Хавелмо (Норвешка) | за разјашњење теорије вероватноће као основе економетрије и за анализу симултаних економских структура |
1990-е
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 1990 | Хари Марковиц (САД), Мертон Милер (САД), Вилијам Шарп (САД) | за пионирски рад у теорији финанијске економије |
| 1991. | Роналд Коуз (Уједињено Краљевство) | за откриће и разјашњење значења трансакционих трошкова и власничких права за институционалне структуре и функционисање економије |
| 1992. | Гари Бекер (САД) | за проширење домена микроекономске анализе на широки спектар људских понашања и интеракција, укључујући и понашања невезана за тржиште |
| 1993. | Роберт Фогел (САД), Даглас Норт (САД) | за обнављање истраживања економске историје применом економске теорије и квантитативних метода ради објашњења економских и институционалних промена |
| 1994. | Џон Харшани (САД), Џон Неш (САД), Рајнхард Зелтен (Немачка) | за пионирску анализу равнотеже у теорији некооперативних игара |
| 1995. | Роберт Лукас (САД) | за развој и примену хипотезе о рационалним очекивањима, што је трансформисало макроекономску анализу и продубило наше разумевање економске политике |
| 1996. | Џејмс Мерлиз (Уједињено Краљевство), Вилијам Викри (САД) | за фундаменталне доприносе економској теорији подстицаја у условима асиметричних информација |
| 1997. | Роберт Мертон (САД), Мајрон Шоулс (САД) | за нови метод одређивања цена деривата |
| 1998. | Амартја Сен (Индија) | за допринос економици благостања |
| 1999. | Роберт Мандел (Канада) | за анализу монетарне и фискалне политике у условима различитих режима девизног курса и анализу оптималних валутних подручја |
2000-е
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 2000. | Џејмс Хекман (САД), Данијел Макфаден (САД) |
за објашњење теорије и методе анализе селективних узорака за развој теорије и метода анализе дискретног избора |
| 2001. | Џорџ Акерлоф (САД), Мајкл Спенс (САД), Џозеф Стиглиц (САД) | за анализу тржишта са асиметричним информацијама |
| 2002. | Данијел Канеман (Израел/САД), Вернон Смит (САД) |
за интегрисање увида из психолошких истраживања у економску науку, посебно оних која се односе на човеково просуђивање и доношење одлука у условима неизвесности за лабораторијске експерименте као оруђа у емпријској економској анализи, посебно у студијама алтернативних тржишних механизама |
| 2003. | Роберт Ингл (САД), Клајв Грејнџер (Уједињено Краљевство) | за методе анализе економских временских серија са варијабилношћу времена или заједничким трендовима |
| 2004. | Фин Кидланд (Норвешка), Едвард Прескот (САД) | за доприносе динамичној макроекономији: временска конзистентност економске политике и покретачке снаге иза привредних циклуса |
| 2005. | Роберт Ауман (Израел/САД), Томас Шелинг (САД) | за боље разумевање конфликта и сарадње кроз анализу теорије игара |
| 2006. | Едмунд С. Фелпс (САД) | за допринос бољем разумевању односа између инфлације и последица по незапосленост |
| 2007. | Леонид Хервиц (САД), Ерик Маскин (САД) и Роџер Мајерсон (САД) | за постављање темеља теорије конструктивног механизма |
| 2008. | Пол Кругман (САД) | за анализу трговинских образаца и локације економске активности |
| 2009. | Елинор Остром (САД), Оливер Вилијамсон (САД) |
за анализу економског управљања, нарочито заједничких добара за анализу економског управљања, нарочито границе чврстине |
2010-е
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 2010. | Питер Дајмонд (САД), Дејл Мортенсен (САД) и Кристофер Писаридес (Кипар) | за анализе трговине са тражењем неслагања |
| 2011. | Томас Сарџент (САД) и Кристофер Симс (САД) | за емпиријско истраживање узрока и последица у макроекономији |
| 2012. | Елвин Рот (САД) и Лојд Шепли (САД) | за теорију стабилних расподела и пракси тржишног дизајна |
| 2013. | Јуџин Фама (САД), Ларс Питер Хансен (САД) и Роберт Шилер (САД) | за емпиријску анализу цена актива |
| 2014. | Жан Тирол (Француска) | за анализу тржишне моћи и регулације[1][2] |
| 2015. | Ангус Дитон (УК/САД) | за анализу потрошње, сиромаштва и благостања[3][4] |
| 2016. | Оливер Харт (УК/САД) и Бенгт Холмстрем (Финска) | за допринос у области уговорне теорије[5][6] |
| 2017. | Ричард Талер (САД) | за његове доприносе бихевиоралној економији[7] |
Референце
- ^ „Sveriges Riksbank's Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2014”. Sveriges Riksbank. 13. 10. 2014. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 13. 10. 2014.
- ^ Biography of Jean Tirole
- ^ „The Prize in Economic Sciences 2015”. nobelprize.org.
- ^ Wearden, Graeme. „Nobel prize in economics won by Angus Deaton – live”. The Guardian. Приступљено 12. 10. 2015.
- ^ „Press Release: The Prize in Economic Sciences 2016”. The Royal Swedish Academy of Sciences. Приступљено 10. 10. 2016.
- ^ Appelbaum, Binyamin (10. 10. 2016). „Oliver Hart and Bengt Holmstrom Win Nobel in Economics for Work on Contracts”. New York Times. Приступљено 10. 10. 2016.
- ^ „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2017”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 02. 10. 2017. г. Приступљено 10. 10. 2017. „for his contributions to behavioural economics”
Спољашње везе
- Награде на сајту фондације Нобел
- Добитници награде из Економије
- Историја награде и контроверзије