Новак Новак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Новак Новак
Novak Novak.jpg
Пуно имеНовак Новак
Датум рођења(1928-02-03)3. фебруар 1928.
Место рођењаКрушевац
 Краљевина СХС
Датум смрти6. април 1995.(1995-04-06) (67 год.)
Место смртиБеоград
 СРЈ
Са глумачком екипом серије „Позориште у кући”

Новак Новаковић, познатији као Новак Новак (19281995) хумориста, писац, новинар – један од најпопуларнијих и најплоднијих ТВ сценариста из времена друге Југославије.

Биографија[уреди]

Новак Новак је рођен 3. фебруара 1928. године у Крушевцу као друго дете Јеврема и Данице Новаковић (рођ. Ваљаревић). Пошто је Јеврема као свештеника комунистичка власт видела као „домаћег издајника“ и крајем 1944. године по кратком поступку осудила на смрт стрељањем, породица се након завршетка Другог светског рата преселила у Београд, где је Новак наставио гимназијско школовање и уписао студије књижевности. „Неподобношћу“ узрокована материјална оскудица приморала га је да напусти факултет, преузме улогу главе породице и не бирајући послове зарађује за њен опстанак.

Новинарством је почео да се бави 1948. године, пишући за часопис Рад, мада му је прва хумореска објављена у загребачком листу Керемпух годину дана раније. Убрзо потом је прешао у редакцију већ реномираног Јежа. Као млад новинар лично је сарађивао са књижевницима Станиславом Винавером и Владаном Стојановићем Зоровавељом. Новакови прилози и доцније су објављивани у свим значајнијим југословенским часописима. Био је члан Удружења новинара Југославије.

Узлет у каријери Новака Новака представља његово ангажовање у пионирским корацима београдске телевизије. Након неколико година проведених у Радио Београду, где је био уредник рекламних емисија и јутарњег програма, од 1957. године налазио се на месту уредника хумористичког програма Телевизије Београд, на ком ће остати до 1988. године, кад је пензионисан.

Слабо здравље, изазвано срчаним проблемима који су га већ дуго мучили, утицало је на његово повлачење из јавног живота. Неуморан, бавио се писањем мемоара које је назвао „Позориште у срцу“. Пред крај живота комуницирао је са Срђаном Ваљаревићем, савременим књижевником и својим даљим рођаком, преносећи му животна искуства ТВ-писца.

Новак Новак је умро 6. априла 1995. године у Београду, у 67. години живота.

ТВ сценариста[уреди]

Изузетно плодан опус Новака Новака најпре се остваривао кроз сарадњу са редитељем Радивојем Лолом Ђукићем. Многе хумористичке серије овог тандема су владале малим екранима шездесетих година XX века:

Управо у овим остварењима настајала су велика глумачка имена као: Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић, Јован Гец, Ђокица Милаковић, Вера Илић-Ђукић, Бата Паскаљевић, Даница Аћимац, Михајло Викторовић, Бранка Веселиновић, Мића Татић, Мића Томић, Жарко Митровић и др.

Савременој јавности Новак Новак је свакако најпознатији по ТВ серијиПозориште у кући“, једној од првих „мамутског“ типа, која је од 1972. до 1984. године приказивана у преко 50 епизода кроз 5 серијала, а касније је више пута репризирана. Уз режију Дејана Баје Ћорковића, улоге за памћење остварили су: Властимир Ђуза Стојиљковић (Родољуб Рођа Петровић), Станислава Сташа Пешић (Олга), Олга Ивановић (госпођа Николајевић), Горан Трифуновић (Борко), Љиљана Лашић (Тина), Радмила Савићевић (мајка Вука), Драгутин Гута Добричанин (Васа С. Тајчић)...

Својеврстан омаж Новаку Новаку представља римејк ове серије, реализован после више од три деценије (2007). Кроз 25 изабраних епизода, режисери су били Балша Ђого, Иван Живковић, Мирослав Лекић и Горан Гајић, а чувене сцене „у дому Петровића“ овај пут су поверене: Драгану Бјелогрлићу, Наташи Шолак, Тањи Бошковић, Марку Бркићу, Нади Мацанковић, Милени Дравић, Бранимиру Брстини...

Новак Новак се окушао се и у писању за позориште, сценаријем за комедију „Столица која се љуља“, која је крајем седамдесетих година XX века пунила сале по целој тадашњој ЈугославијиСловенији под именом „Гугалник“), а доцније је екранизована филмом „Гњурац“.

Признања[уреди]

Био је добитник бројних домаћих признања:

Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним венцем, додељеног указом Председништва СФРЈ (1983).

Постхумно му је додељено признање са Међународног фестивала хумора и сатире у Крушевцу (1996).

Ad acta[уреди]

Рукописна заоставштина Новака Новака се од 2002. године чува у Историјском архиву Београда, као поклон његове супруге. Од расположиве грађе формиран је његов лични фонд.

Спољашње везе[уреди]