Нова Француска

С Википедије, слободне енциклопедије
Вицекраљевство Нова Француска
1534—1763
Vice-royauté de Nouvelle-France
Застава
Застава
Грб Нове Француске
Грб
Крилатица: Montjoie Saint Denis!
Химна
Marche Henri IV
Нова Француска 1534-1763.
Нова Француска 1534-1763.
Географија
Континент Северна Америка
Главни град Квебек
Друштво
Службени језик Француски
Религија Католицизам
Политика
Облик државе Вицекраљевство
 — Краљ Француске Франсоа I (први)
Луј XV (последњи)
 — Вицекраљ Жак Картије (први)
Пјер де Риго (последњи)
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 8.000.000 km²
Валута Нова француска лира
Земље претходнице и наследнице
Нове Француске
Претходнице: Наследнице:
Провинција Квебек
Нова Шкотска
Њуфаундленд
Луизијана

Нова Француска (франц. Nouvelle-France) је подручје у Сјеверној Америци који је колонизовала Француска око 1534, када је Жак Картје истраживао ријеку Сен Лорен до предаје читаве колоније Великој Британији и Шпанији. На свом територијалном врхунцу 1712. године, прије споразума у Утрехту, територија се простирала од Њуфаундленда до Стеновитих планина, те од Хадсоновог до Мексичког залива. Територија је била подијељена у пет колонија, од којих је свака имала своју властиту управу: Канада, Акадија, Хадсонов залив, Њуфаундленд (Пласентија)[1] и Луизијана. Споразумом из Утрехта Француска је изгубила колоније Аркадију, Хадсонов залив и Њуфаундленд, док је уместо Акадије успостављена нова колонија Ил Ројал (франц. Île Royale).[2][3]

Нова Француска 1750.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The French Settlement of Placentia, Приступљено 15. 4. 2013.
  2. ^ Johnston 2001, стр. 8–9.
  3. ^ Louisbourg Archaeology Program 2009, Project Information — History of Louisbourg (1713—1758) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2009), Приступљено 15. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]