Нова Хута

Координате: 50° 03′ 56″ СГШ; 20° 07′ 03″ ИГД / 50.0655144° СГШ; 20.117443500000036° ИГД / 50.0655144; 20.117443500000036
С Википедије, слободне енциклопедије
Нова Хута
пољ. Nowa Huta
Nowa Huta jako idealne socjalistyczne miasto.jpg

Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Војводство мазовско
Становништво
Становништво
 — 2014.55.588
 — густина66,97 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50° 03′ 56″ СГШ; 20° 07′ 03″ ИГД / 50.0655144° СГШ; 20.117443500000036° ИГД / 50.0655144; 20.117443500000036
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина100 m
Површина830 km2
Нова Хута на мапи Пољске
Нова Хута
Нова Хута
Нова Хута на мапи Пољске
Остали подаци
ГрадоначелникСтанислав Моруц
Позивни број+48 12
Веб-сајт
dzielnica18.krakow.pl

Нова Хута (пољ. Nowa Huta) је најисточнији округ града Кракова. Са више од 200.000 становника, један је од најнасељенијих делова града. До 1990. године суседним окрузима су се сматрале експанзије првобитног округа Нова Хута и они су међусобно повезани трамвајским саобраћајем. Данас су они одвојени окрузи града Кракова.

Нова Хута је изграђена у теолошки оријентисаном реалистичком стилу уметности и један од најпознатијих примера намерног социјалност инжењерства у свету.[1] Нова Хута је изграђена тако да велики број њених улица и објеката подсећа на оне у Паризу и Лондону. Због великог броја паркова и зелених површина, Нова Хута је округ са највише зелених површина у Кракову.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Историјска област данашње Нове Хуте је једно од ретких места у Пољској које се непрекидно настањује од неолитског доба. Археолошка истраживања открила су велико келтско насеље, које је уједно и најстарији насеље у тој области. У 8. веку на овом подручју постојао је храм који су изградили Виславни, старославенско племе. Према легенди, брдо Ванда је гробница Ванде, ћерке Кракуса, пољског принца и митског оснивача Кракова. У 18. веку Цистерцити су направили манастир у селу Могила, на простору данашње Нове Хуте.[3][4]

У 19. и почетком 20. века за време поделе Пољске, све до Првог светског рата периферије Нове Хуте представљале су границу између територија под контролом Аустроугарске и Русије. Ту се могу наћи историјске аустроугарске тврђаве као и један од најстаријих авиона који су и даље исправни.

За време Висланске операције 1945. године, социјалистичка Влада наишла је на отпор њиховом режиму од стране становника средње класе у Кракову. Да би исправили неравнотежу између класа, власти су почеле са изградњом индустијског града како би привукли људе из нижег друштвено-економског слоја у регион Нова Хута, који су у то време насељавали сељаци и радничка класа.[3]

Нова Хута је основана 1949. године као засебан град у близини Кракова на терену који је социјалистичка Влада преузела од бивших села Могила, Плезов и Креславице, која су се ту налазила. Планирано је да град буде један од највећих центара тешке индустрије, а циљ Владе било је да масовно насели град, највише индустијским радницима. Године 1951. Нова Хута постала је део града Кракова и њен округ. Наредних година успостављен је трамвајски саобраћај кроз Нову Хуту.[3]

Године 1954. 22. јула, челичана Владимир Лењин отворена је за мање од 20 година постала највећа челичана у Пољској. Шездесетих година Нова Хута се брзо раширила. Монументала архитектура централног трга окружена је огромном стамбеним блоковима. Седамдесетих година производња челика прешла је цифру од 7 милиона тона производње. У исто време у Новој Хути отворена је највећа фабрика дувана у Пољској, као и фабрика цемента.

Разлози за изградњу таквог индустријског града у близини Кракова били су првенствено идеолошки. Недостаци овог насеља постали су видљиви Осамдесетих година, када је економска криза зауставила ширење града. Ипак примат политичких разлога за одбарир ове локације није био случајан. Краков је био центар образовања, са великим бројем школа, универзитета и инжеерских и научних одељења. Присуство развијене мреже железнице и близина реке за снабдевање водом играли су велику улогу у опоравку града.[5][6]
Стара римокатоличка црква је срушена, а шездесетих година становништво Нове Хуте предало је захтев за изградњу нове цркве, која је грађена у периоду од 1969. до 1977. године.[7]. Током осамдесетих година Нова Хута је била град у коме се одржавао велики број демонстрација и уличних протеста који су предвођени синдикатом Солидарност.[8]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Примена социјалистичког реализма у градњи, Нова Хута
Пошта у Новој Хути
Шведски парк током зиме

Социјалистички реализам примењиван је у Пољској и другим чланицама Варшавског пакта примењиниван је у периоду од 1949. до 1956. године. Социјалистички реализам укључивао је све домене уметности, али су његова најспектакуларније достигнућа постигнута у области архитектуре. У овом периоду највише су грађене стамбене јединице.

Након 1956. године у Новој Хути и читавој Пољској почело се са модерном архитектуром. Пољски архитекти су посетли Стокхолм да сазнају најновија решења у урбаном дизајну. Као резултат тога, разбијен је шведски блок станова по смерницама архитекте Ле Корбизјеа. Нова Хута добила је и бронзани споменик 1989. године као симбол бројних протеста грађана.[9] Постоје и грађевине пројектовање у стилу сакралне архитектуре, а највећи пример тога у Новох Хути је црква Арка Пана, прављена тако да подсећа на Нојеву барку.[10]
Од времена социјализма, промењен је велики број имена улица у Новој Хути. Улице су добили Папе Јована Павла II и Владислав Андерс, пољски херој из Другог светског рата, као и многе друге истакнуте личности из пољске историје.[11][12][13][14][15][16][17]

Култура и знаменитости у Новој Хути[уреди | уреди извор]

  • Позориште Лудови[18][19]
  • Позориште Łaźnia Nowa[20]
  • Филмско уметничка кућа Сфинкс[21]
  • Културни центар Нова Хута [22]
  • Културни центар Цирпиан Нордвид[23]
  • Брдо Ванда[24]
  • Могила опатија (1225 г.)
  • Племићка кућа Јана Матејка
  • Племићка кућа у Браницама
  • Црква Светог Вацлава I, војводе Чешке (1226)
  • Црква Светог Вартоломеја (1446)
  • Аустроугарске тврђаве у селима Батровице, Мистејовице, Длубниа, Креславице, Гребалов и Могила.
  • Железара Тадеуса Сенџимира
  • Авенија ружа
  • Црква Арка Пана
  • Пољски авијатичарски музеј
  • Филијала историјског музеја Кракова, историја Нове Хуте[25]

Индустрија[уреди | уреди извор]

  • Челичана Тадеус Сенџимир
  • Филип Морис компанија
  • Електрична централа Кракова[26]
  • Комарч, софтверска кућа

Образовање[уреди | уреди извор]

  • Машински факултет
  • Академија за физичко васпитање

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nowa Huta - Krakow”. www.inyourpocket.com. Приступљено 14. 5. 2017. 
  2. ^ Trappman, V.; Trappmann, Vera (7. 5. 2013). „Fallen heroes in global capitalism: Workers and the Restructuring of the Polish Steel Industry”. Springer. Приступљено 14. 5. 2017 — преко Google Books. 
  3. ^ а б в Jerzy Aleksander Karnasiewicz, Nowa Huta. Okruchy życia i meandry historii (енгл. Nowa Huta. Crumbs of Life and the Meanders of History), photo anthology; Wydawnictwo Towarzystwo Slowaków w Polsce, Kraków. 2003. ISBN 978-83-89186-67-6.
  4. ^ „Cistercian monastery in Mogiła webpage”. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2008. Приступљено 14. 5. 2017. 
  5. ^ Prof. Alison Stenning (2002), "Living In The Spaces Of (Post-)Socialism: The Case Of Nowa Huta" (PDF file, Wayback direct download), School of Geography, Earth and Environmental Sciences, University of Birmingham.
  6. ^ Jamie Stokes (February 25, 2011), Nowa Huta: Krakow’s Brutal Brother? Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2015) Krakow Post: News, Events, Lifestyle.
  7. ^ „The Lord's Ark - Sightseeing - Krakow”. www.inyourpocket.com. Приступљено 14. 5. 2017. 
  8. ^ „60 lecie Nowej Huty”. www.60nh.pl. Приступљено 14. 5. 2017. 
  9. ^ UPHEAVAL IN THE EAST; Lenin Statue in Mothballs, The New York Times, December 11, Retrieved June 9, 2013.
  10. ^ Sacred buildings: a design manual By Rudolf Stegers. 1989. ISBN 978-3-7643-6683-4. стр. 120.
  11. ^ „The miracle of Nowa Huta - INTI - International New Town Institute”. www.newtowninstitute.org. Приступљено 14. 5. 2017. 
  12. ^ „Krakow - News - A Day Out In Lenin Land”. cracow-life.com. Приступљено 14. 5. 2017. 
  13. ^ „Out & About - Expatica Germany”. www.expatica.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 03. 2007. Приступљено 14. 5. 2017. 
  14. ^ „Nowa Huta”. www.nowahuta.org.pl. Приступљено 14. 5. 2017. 
  15. ^ „Related story at www.zyciekrakowa.pl”. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 14. 5. 2017. 
  16. ^ „Nowa Huta - Krakow”. www.inyourpocket.com. Приступљено 14. 5. 2017. 
  17. ^ „Polish town erects statue of a urinating Lenin”. Приступљено 14. 5. 2017. 
  18. ^ „Portal główny EN - Magiczny Kraków”. www.krakow.pl. Приступљено 14. 5. 2017. 
  19. ^ „Teatr Ludowy Krakow - Poland - Local Life”. www.cracow-life.com. Приступљено 14. 5. 2017. 
  20. ^ it@tenkai.pl, tenkai.pl. „Łaźnia nowa”. www.laznianowa.pl. Приступљено 14. 5. 2017. 
  21. ^ Sfinks art-house cinema homepage
  22. ^ „Portal główny EN - Magiczny Kraków”. www.krakow.pl. Приступљено 14. 5. 2017. 
  23. ^ „The Cyprian Norwid Cultural Centre at www.okn.edu.pl”. Архивирано из оригинала на датум 01. 10. 2011. Приступљено 14. 5. 2017. 
  24. ^ „Wanda's Mound - Sightseeing - Krakow”. www.inyourpocket.com. Приступљено 14. 5. 2017. 
  25. ^ „Nowa Huta Branch of the Historical Museum of Kraków at www.mhk.pl”. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2012. Приступљено 14. 5. 2017. 
  26. ^ „Palin's Travels: Poland, New Europe”. palinstravels.co.uk. Приступљено 14. 5. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Czepczyński, Mariusz (2008). Cultural Landscapes of Post-Socialist Cities. Representation of Powers and Needs. Ashgate. ISBN 978-0-7546-7022-3. 
  • Lebow, Katherine (2013). Unifinished Utopia. Nowa Huta, Stalinism and Polish Society 1949-1956. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-5124-9. 
  • Stanisław Panek and Edmund Piasecki. Nowa Huta. Wrocław 1971.