Нова српска демократија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нова српска демократија
Logo Nove srpske demokratije.jpg
Лого Нове српске демократије
СкраћеницаНСД — НОВА
ПредседникАндрија Мандић
ГласноговорникМарко Ковачевић
ПредсједништвоСлавен Радуновић
Милутин Ђукановић
др Страхиња Булајић
др Будимир Алексић
Симонида Кордић
Емило Лабудовић
Јован Јоле Вучуровић
Дејан Ђуровић
Катарина Пулетић
Наташа Јеврић
Миладин Тмушић
др Раде Ранитовић
КоалицијаДемократски фронт
Основана24. јануар 2009.
ПретходникСрпска народна странка и Народна социјалистичка странка Црне Горе.
СедиштеУлица Херцеговачка 18, Подгорица
 Црна Гора
Идеологијапарламентарна демократија,
национални конзервативизам,
српски национализам
Политичка позицијаДесни центар
Скупштина Црне Горе
8 / 81
Веб-сајт
www.nova.org.me

Нова српска демократија (НСД, односно НОВА) је политичка партија у Црној Гори, која се бори за принципе парламентарне демократије, за равноправност и конститутивност српског народа у Црној Гори, поштовање људских права и слобода, правну државу, ефикасну привреду и остала начела садржана у страначком програму.[1] Предсједник НСД је Андрија Мандић, а сједиште партије је у Подгорици.[2]

Почевши од 2012. године, Нова српска демократија је чланица коалиције Демократски фронт.

Настанак[уреди]

Симбол коалиције Демократски фронт (ДФ), у чијем је оснивању 2012. године учествовала и НСД

Нова српска демократија (НСД) је настала крајем јануара 2009. године, уједињењем већинског дијела дотадашње Српске народне странке (СНС) са већинским дијелом љевичарске Народне социјалистичке странке Црне Горе (НСС). До уједињења је дошло након низа политичких потреса и сукоба унутар коалиције под називом Српска листа.

Процес уједињења је био покренут средином новембра 2008. године, када је руководство СНС предложило да се тадашња коалиција Српска листа трансформише у јединствену политичку странку, која би постала стожер за шире организационо обједињавање српских и просрпских политичких снага у Црној Гори.[3] Иако је ова иницијатива наишла на почетно одобравање, убрзо се показало да се део руководства СНС залаже за редефинисање страначког програма на новим, грађанским основама, што је подразумевало одустајање од српске одреднице у називу будуће јединствене странке. Таква неочекивана залагања изазвала су узнемирење у страначким редовима, а такође су довела и до негативних реакција међу коалиционим партнерима у оквиру Српске листе.[4][5][6][7]

Услед негодовања у страначкој бази и широј српској јавности, руководство СНС је средином децембра 2008. године одлучило да одустане од првобитне замисли о изостављању српске одреднице из назива будуће уједињене странке,[8] али то није довело до обнове унутрашњег страначког јединства, нити до обнове повјерења међу коалиционим партнерима у оквиру Српске листе, тако да је замисао о ширем политичком обједињавању на крају доживјела неуспјех, пошто се у пракси свела на већински дио СНС и љевичарску Народну социјалистичку странку Црне Горе (НСС). Ове двије странке су се почетком 2009. године ујединиле у нову странку, под називом: Нова српска демократија, а за првог председника НСД изабран је Андрија Мандић, дотадашњи предсједник СНС. За замјеника предсједника изабран је Горан Даниловић, а за потпредсједнике: Емило Лабудовић, Страхиња Булајић и Славен Радуновић, док је за предсједника Извршног одбора изабран Милутин Ђукановић.[9]

Дјелатност[уреди]

Андрија Мандић, предсједник НСД
Миодраг Лекић, предсједнички кандидат (2013), кога је подржала и Нова српска демократија
Младен Бојанић, предсједнички кандидат (2018), кога је подржала и Нова српска демократија

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани крајем марта 2009. године, НСД је наступила самостално, освојивши 29,883 гласова (9,06%), односно осам посланичких мандата, што је било испод очекивања страначког руководства. Иако је носилац изборне листе НСД био њен предсједник Андрија Мандић, број освојених гласова је био двоструко мањи у односу на укупан број гласова (64,473) које је Мандић добио као кандидат на ранијим предсједничким изборима, који су у Црној Гори одржани у априлу 2008. године. Пошто изборне листе осталих српских странака нијесу успјеле да пређу изборни цензус, НСД је тиме постала једина српска странка у Скупштини Црне Горе.

У јулу 2012. године, НСД је учествовала у стварању политичке коалиције под називом Демократски фронт, за чијег је челника изабран Миодраг Лекић, етнички Црногорац, који је у то вријеме био нестраначка личност.[10]

Пошто је Демократски фронт настао као производ политичког компромиса између српских (НСД) и несрпских (ПЗП) чинилаца, руководство НСД је приликом усаглашавања коалиционог програма учинило разне уступке, што је дошло до пуног изражаја приликом формулисања коалиционих ставова о кључним питањима која се односе на положај српског народа у Црној Гори. Коалициони програм Демократског фронта из 2012. године је на веома детаљан начин, у чак 595 тачака, дефинисао политику ДФ према разним друштвеним питањима, али у цјелокупном тексту програма српски народ није био ни поменут, чиме је избјегнут и сваки изричити помен угрожености Срба у Црној Гори, а једини изузетак у том смислу учињен је у 382. тачци, која је садржала захтјев да се и српском језику у Црној Гори призна статус службеног језика, поред већ признатог црногорског језика.[11]

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у октобру 2012. године, НСД је наступила у оквиру коалиције Демократски фронт, која је освојила 82.773 гласова (22,82%), односно двадесет посланичких мандата, од чега је НСД добила осам мандата.

На предсједничким изборима који су у Црној Гори одржани у априлу 2013. године, НСД је као чланица Демократског фронта подржала кандидатуру Миодрага Лекића, етничког Црногорца, који је освојио 154,289 гласова (48.79%), изгубивши изборе у првом кругу.[12]

На изборној скупштини НСД, која је одржана у мају 2013. године, за предсједника је по други пут изабран Андрија Мандић. За замјеника предсједника НСД изабран је Горан Даниловић, док су за потпредсједнике изабрани: Емило Лабудовић, Страхиња Булајић и Славен Радуновић.[13]

На скупштинским изборима који су у Црној Гори одржани у октобру 2016. године, НСД је поново наступила у оквиру коалиције Демократски фронт, која је освојила 77.784 гласова (20,32%), односно осамнаест посланичких мандата, од чега је НСД добила осам мандата.

На изборној скупштини НСД, која је одржана у мају 2017. године, за предсједника је по трећи пут изабран Андрија Мандић, док су за потпредсједнике изабрани: Емило Лабудовић, Страхиња Булајић, Славен Радуновић и Симонида Кордић.[14]

На предсједничким изборима који су у Црној Гори одржани у априлу 2018. године, НСД је као чланица Демократског фронта подржала независног кандидата Младена Бојанића, етничког Црногорца, који је освојио 111.711 гласова (33,40%), изгубивши изборе у првом кругу.[15]

Симболи[уреди]

Застава Нове српске демократије

Симбол Нове српске демократије је плави квадрат, што је ознака политичког конзервативизма. Страначка застава је српска тробојка, а крсна слава странке је Свети Василије Острошки. На политичким скуповима и свечаностима у организацији НСД изводи се свесрпска химна “Боже правде“  и свечана пјесма „Онамо`намо“.[16]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]