Новембарски устанак
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
,_1830-1831.jpg)
Новембарски устанак (1830—1831) или Руско-пољски рат 1830-31 био је устанак Пољака против Руске Империје.
Устанак[уреди | уреди извор]
Утицај јулске револуције осетио се и у Пољској коју су још увек делиле суседне монархије: Русија, Пруска и Аустрија. Национализам пољских племића и интелигенције подгрејаван песмама Адама Мицкијевича и немири који су захватили западну Европу, подстакли су устанак у Пољској (1830—31). Пољски национализам није имао реалну подлогу, а имао је моћну Русију за непријатеља. У Варшави је објављена пољска независност која је трајала до маја 1831. године, када су руске трупе предвођене генералом Иваном Паскјевичем поразиле пољске револуционаре и на дужи рок онемогућиле уједињење ове словенске католичке земље. Руски цар је укинуо устав Пољској и ограничио јој аутономију.
| Историја Пољске |
|---|
 |
Резултат[уреди | уреди извор]
Устанак је био уперен против Русије, али није успео да се прошири изван Варшаве. Истакнута личност устанка је био бивши руски министар спољних послова Адам Чарторијски. Многи Пољаци су емигрирали, а неки од њих су помогли Србима да напишу национални програм - "Начертаније". Остали су се склонили у Француску и Турску и ступили у њихове државне службе, понајвише као официри.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Историја за трећи разред гимназије, општи и друштвено-језички смер, Радош Љушић (166—167)
