Новинарство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Новинарство је област комуникационих наука, професија и вјештина сакупљања, припреме, уређивања и дистрибуције вијести путем низа медија као што су памфлети, новине, магазини, књиге, радио, телевизија, а у новије вријеме и преко савремених дигиталних комуникација као што је интернет. Појам новинарство се у почетку односио на преношење актуелних догађаја широј публици, преко штампаних медија као што су новине, али са развојем новијих технологија, као што су радио, телевизија и интернет, значење појма проширило и данас подразумијева све штампане, електронске и дигиталне медије преко којих се преносе актуелна дешавања.

Схаватање одговарајуће улоге новинарства варира међу земаљама. У неким нацијама, медији су под утицајем владиних интервенција, и нису потпуно независно тело.[1] У другима, медији су независни од владе, али је њихова профитна мотивација у сукобу са уставним заштитама слободе штампе. Приступ слободно доступним информацијама које прикупљају независна и конкурентна новинарска предузећа са транспарентним уредничким стандардима могу да омогуће грађанима да ефективно учествују у политичком процесу. У Сједињеним Државама, новинарство је заштићено чланом о слободи штампе у Првом амандману устава.

Репортажа[уреди]

,,Репортажа је метод писања медијског текста који има посебну популарност код медијске публике."[2] Репортажа је композицијски и структурално лабав концепт садржаја. [2] Репортажа не познаје шаблоне ни правила, када је реч о структури садржаја репортажног текста. Писац репортаже бира и одређује гледиште и „компонује“ садржај репортаже.[2] Циљ писања репортаже је да изазове одређени степен емпатичности медијске публике. Репортажу одликује „лежернији“ стил писања, због чега се често схвата као уметничка форма писања у медијима.

,,У репортажама се појављују не само когнитивне и конативне функције језика већ и естетска и експресионистичка функција, с обзиром на степен уношења емоција, детаља, динамике, слика и сл."[3]

Писац репортаже комбинује фактографију са дескрипцијом, личним импресијама и сликама актера или саговорника.[3] "Изношење детаља од посебне је важности за сваки текст репортаже, а компоновање детаља са фактографијом неминовни је захтев за писца репортаже."[3] Савремена репортажа ни по форми није усклађена нити стандардизована.[3] Може бити различите новинарске дужине. Раније се сматрало да добра репортажа не постоји ако је не прати ¾ картице новинарског текста. Краћи текстови писани у стилу репортаже сматрани су цртицама.[3] Потискивањем цртице из медијске продукционе праксе, форма репортаже постала је флексибилнија. У онлајн медијима, под репортажом се често налазе садржаји који би некада били означени као новинарске цртице или кратке приче. Репортажу пишу најчешће новинари са посебним сензибилитетом према друштвеној стварности.[4]

Врсте[уреди]

Репортажа може бити новинарска и уметничка.[5]

Новинарска репортажа је по обиму кратка, жива, убедљива слика о савременом, свакодневном животу и људима. У новинарској репортажи писац не пише о себи. Једино је допуштено да новинар изнесе став о људима и појавама, али веома кратко, јасно и конкретно.[5] Уметничка репортажа има све елементе као и новинарска, али је ближа правој приповеци.[5]

Репортажа има широк круг читалаца јер се редовно налази у дневној штампи.[5] Добар писац репортажа не преноси само чињенице, већ и атмосферу догађаја, прецизна запажања, износи мноштво детаља, уверљивих и истинитих цитата. Бави се преносом драматургије и анализом догађаја.

Значај репортаже огледа се у томе што је многи истраживачи и теоретичари користе као секундарни извор информација.

Радио и ТВ репортажа[уреди]

Радио и ТВ репортажа су, сразмерно значају и утицају који остварују, поља изузетно јако мало обрађивана.[6]:стр. 43 Данашњи радио и телевизија су превазишли оне класичне уџбеничке поделе репортажа на: социјалне, путописне, ратне спортске, научне итд., јер су постале компилација свега тога.[6]:стр. 45 Постоји још једна техничка подела, а то је подела према медију у коме се репортажа објављује. Тако се у новинама и часописима објављује новинска, на радију- радијска, а на телевизији, наравно, телевизијска.[6]:стр. 46

,,Циљ радио и ТВ репортаже је да буду документи времена, онај печат који оставља траг у животу. И још више, да мења и сам живот и људе, да креира њихове ставове, едукује, опомиње, једноставно, да буде свест људи и времена садашњег."[6]:стр. 48

Подела новинара[уреди]

Новинари се деле на новинаре писце и новинаре уреднике. Новинари писци прикупљају и пишу информације у облику текста. На радију га понекад сами и читају, а на телевизији га често сами, у монтажи, повезују с видеозаписом.

Новинари уредници обично воде рачуна о фазама које претходе раду новинара писца или се на њега настављају: они најпре наручују и организују прикупљање одређених информација, а затим одлучују о важности добијених информација и њеховој занимљивости за објављивање. Они одређују колико опширан текст треба да буде, и какво ће место добити у листу или емисији. Новинари уредници одлучују и о томе каквом ће најавом, насловом и сликом попратити информацију.

Образовање новинара[уреди]

Универзитетске установе за образовање новинара моду се свести на три основна типа: Британски модел који се више ослања на систем практичног образовања уз минималну теорију, универзитетски модел који даје више места теорији над праксом и мешовити модел, који комбинуја та два основна модела образовања новинара. Најрепрезентативнији програм новинарског школовања остварен је на Вашингтонском и Колумбијском универзитету, где су развијене катедре за новинску технологију, рекламу, радио-телевизијско новинарство, новинарску методологију.

Радни услови новинара[уреди]

Новинари раде у свако време и у различитим уветима, зависно од захтева посла, задатка или организације рада. Они обавештавају у ратовима, потресима и поплавама, о несрећама и убиствима. Сатима седе на седницама. Радно време новинара зависи од врсте медија и од посла унутар редакције. Често раде под притиском краткога рока у којем морају обавити посао, ограниченог простора који може заузети њихов прилог, одговорности за тачност те понекад, нажалост, и политичке подобности информације.

Запошљавање и зараде[уреди]

Посљедњих година је дошло до експанзије масовних медија: основани су десеци нових листова - политичких али и стручних, птампају се локални листови, листови удружења и друге публикације, намењене неком посебном, мањем или већем делу становништва. Оснивају се и нове новинске агенције, радиостанице па и телевизијске станице, тако да је последњих година стопа запосленост порасла. Очекује се да ће се такав тренд наставити следећх година. У погледу зараде, за почетника је нешто већа у односу на друга занимања која траже диплому, а за новинаре с искуством уговарају се готово сасвим слободно, зависно од посла и угледа.

Новинари и етика[уреди]

Новински фотографи и репортери чекају иза полицијске линије у Њујорку, у мају 1994.

Већ при првим професионалним корацима новинари се сусресћу с етичким дилемама. Иако разни постојећи кодови имају неке разлике, већина њих дели заједничке елементе укључујући принципе истиности, тачности, објективности, непристрасности, правичности и одговорности јавности.[7][8][9][10][11] Међународна федерација новинара донела је декларацију која служи као етнички стандард професионалног понашања новинара. Она има 9 чланака:

  • Поштовање истине и права јавности на истину, права је дужност новинара.
  • У обављању својих дужности, новинар ће увек бранити начела слободе и право на објективан коментар или критику.
  • Новинар ће извештавати у складу с чињеницама чије порекло добро познаје. Новинар неће изоставити битну информацију или кривотворити документе.
  • Новинар ће се увек користити моралним методама, како би дошао до вести, фотографије или документа.
  • Новинар ће све предузети како би исправио објављену информацију чим се испостави да је нетачна, па и без интервенције исправка.
  • Новинар ће поштовати професионалне тајне о изворима информације коју је добио у поверењу.
  • Новинар је свјестан опасности од дискриминације коју неретко подстичу медији, те ће све учинити да избегне продубљивање тавке дискриминације, посебно оне која је утемељена на разликама у раси, полу, вери итд.
  • Новинар ће неће упустити у објављивање плагијата, злобне погрешне интерпретације, клевете и неосноване оптужбе, као и прихватање мита ради штампања неке информације.
  • Новинар вредан овога назива сматраће својом дужношћу да следи већ споменута начела.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. "10 Most Censored Countries," Committee to Protect Journalists, 2 May 2012, page retrieved 23 May 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 148.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 149.
  4. Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 150.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Književno-naučne vrste & Naučne vrste
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Неда Тодоровић, Савремено новинарство, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Чигоја штампа, 1998.
  7. „Fourth Estate – Core Journalism Principles, Standards and Practices”. Fourth Estate Public Benefit Corporation. Приступљено 2. 12. 2016. 
  8. IFJ (International Federation of Journalists) – Declaration of Principles on the Conduct of Journalists (DOC version)
  9. „ASNE (American Society of Newspapers Editors) – Statement of Principles”. Web.archive.org. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2008. Приступљено 2013-03-01. 
  10. „APME (Associated Press Managing Editors) – Statement of Ethical Principles”. Web.archive.org. 2008-06-22. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2008. Приступљено 2013-03-01. 
  11. „(Society of Professional Journalists) – Code of Ethics”. SPJ. Приступљено 2013-03-01. 

Литература[уреди]

  • Harcup, Tony (2009), Journalism: Principles and Practice, Thousand Oaks, California: Sage Publications, ISBN 978-1847872500, OCLC 280437077 
  • Kaltenbrunner, Andy and Matthias Karmasin and Daniela Kraus, eds. "The Journalism Report V: Innovation and Transition", Facultas, 2017
  • Quick, Amanda C. ed. World Press Encyclopedia: A Survey of Press Systems Worldwide (2nd ed. 2 vol 2002); 2500 pp; highly detailed coverage of every country large and small.
  • de Beer Arnold S. and John C. Merrill, eds. Global Journalism: Topical Issues and Media Systems (5th ed. 2008)
  • Shoemaker, Pamela J. and Akiba A. Cohen, eds. News Around the World: Content, Practitioners, and the Public (2nd ed. 2005)
  • Sloan, W. David; Lisa Mullikin Parcell, ур. (2002). American Journalism: History, Principles, Practices. McFarland. 
  • Sterling, Christopher H. (ed.), Encyclopedia of journalism, Thousand Oaks, California: SAGE, 2009, 6 vols.

Спољашње везе[уреди]