Новинарство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Новинарство је област комуникационих наука, професија и вјештина сакупљања, припреме, уређивања и дистрибуције вијести и медија у вези, преко памфлета, новина, магазина, књига, радија, телевизије, а у новије вријеме и преко савремених дигиталних комуникација као што је интернет. Појам новинарство се у почетку односио на преношење актуелних догађаја широј публици, преко штампаних медија као што су новине, али са развојем новијих технологија, као што су радио, телевизија и Интернет, значење појма проширило и данас подразумијева све штампане, електронске и дигиталне медије преко којих се преносе актуелна дешавања.

Репортажа[уреди]

,,Репортажа је метод писања медијског текста који има посебну популарност код медијске публике."[1] Репортажа је композицијски и структурално лабав концепт садржаја. [2] Репортажа не познаје шаблоне ни правила, када је реч о структури садржаја репортажног текста. Писац репортаже бира и одређује гледиште и „компонује“ садржај репортаже.[3] Циљ писања репортаже је да изазове одређени степен емпатичности медијске публике. Репортажу одликује „лежернији“ стил писања, због чега се често схвата као уметничка форма писања у медијима.

,,У репортажама се појављују не само когнитивне и конативне функције језика већ и естетска и експресионистичка функција, с обзиром на степен уношења емоција, детаља, динамике, слика и сл."[4]

Писац репортаже комбинује фактографију са дескрипцијом, личним импресијама и сликама актера или саговорника.[5] "Изношење детаља од посебне је важности за сваки текст репортаже, а компоновање детаља са фактографијом неминовни је захтев за писца репортаже."[6] Савремена репортажа ни по форми није усклађена нити стандардизована.[7] Може бити различите новинарске дужине. Раније се сматрало да добра репортажа не постоји ако је не прати ¾ картице новинарског текста. Краћи текстови писани у стилу репортаже сматрани су цртицама.[8] Потискивањем цртице из медијске продукционе праксе, форма репортаже постала је флексибилнија. У онлајн медијима, под репортажом се често налазе садржаји који би некада били означени као новинарске цртице или кратке приче. Репортажу пишу најчешће новинари са посебним сензибилитетом према друштвеној стварности.[9]

Врсте[уреди]

Репортажа може бити новинарска и уметничка.[10]

Новинарска репортажа је по обиму кратка, жива, убедљива слика о савременом, свакодневном животу и људима. 

У новинарској репортажи писац не пише о себи. Једино је допуштено да новинар иѕнесе став о људима и појавама, али веома кратко, јасно и конкретно.[11] Уметничка репортажа има све елементе као и новинарска, али је ближа правој приповеци.[12]

Репортажа има широк круг читалаца јер се редовно налаѕи у дневној штампи.[13] Добар писац репортажа не преноси само чињенице, већ и атмосферу догађаја, прецизна запажања, износи мноштво детаља, уверљивих и истинитих цитата. Бави се преносом драматургије и анализом догађаја.


Значај репортаже огледа се у томе што је многи истраживачи и теоретичати користе као секундарни извор информација.

Радио и ТВ репортажа[уреди]

Радио и ТВ репортажа су, сразмерно значају и утицају који остварују, поља изузетно јако мало обрађивана.[14] Данашњи радио и телевиѕија су превазишли оне класичне уџбеничке поделе репортажа на: социјалне, путописне, ратне спортске, научне итд., јер су постале компилација свега тога.[15] Постоји још једна техничка подела, а то је подела према медију у коме се репортажа објављује. Тако се у новинама и часописима објављује новинска, на радију- радијска, а на телевизији, наравно, телевизијска.[16]

,,Циљ радио и ТВ репортаже је да буду документи времена, онај печат који оставља траг у животу. И још више, да мења и сам живот и људе, да креира њихове ставове, едукује, опомиње, једноставно, да буде свест људи и времена садашњег."[17]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 148.
  2. Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 148.
  3. Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 148.
  4. Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 149.
  5. Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 149.
  6. Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 149.
  7. Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 149.
  8. Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 149.
  9. Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери, Bard- fin d.o.o., Београд, Романов Бања Лука, 2011. pp. 150.
  10. http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=766.0
  11. http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=766.0
  12. http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=766.0
  13. http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=766.0
  14. Неда Тодоровић, Савремено новинарство, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Чигоја штампа, 1998., pp. 43.
  15. Неда Тодоровић, Савремено новинарство, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Чигоја штампа, 1998., стр.45.
  16. Неда Тодоровић, Савремено новинарство, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Чигоја штампа, 1998., стр.46.
  17. Неда Тодоровић, Савремено новинарство, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Чигоја штампа, 1998., pp. 48.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: