Новине србске
Српске новине (у некадашњој транскрипцији Новине србске и Србске новине) су биле прве новине у Кнежевини Србији.[1] Појавиле су се 5. јануара (по новом календару 17. јануара 1834. године), под уредништвом Димитрија Давидовића у Крагујевцу, а наставиле у Београду, у време када је Србија почела да се изграђује као грађанско друштво. Новине су биле пре свега службени лист Кнежевине Србије (1834–1882), а потом и Краљевине Србије (1882–1918). Након Првог светског рата утопиле су се у Службене новине Краљевине Југославије.
Новине
[уреди | уреди извор]
Појава штампе у Кнежевини Србији у тесној је вези са издвајањем грађанства као самосталне друштвене класе. Релативно миран развитак Србије после Другог српског устанка условио је бржи развој привреде - трговине и занатства - што је довело до формирања прве буржоазије. Настао је још један друштвени слој - чиновништво. И тако се, од трговаца, занатлија и чиновника, формирало градско становништво које се постепено али видно истицало својим економским, политичким, а нарочито културним интересима.
Новине су покренуте с циљем да шире просвету и културу, оне су по свом садржају биле, пре свега политички лист. Новине нису, по начину уређивања и техничком изгледу, заостајале за најбољим страним листовима оног времена. Излазиле су једном седмично, суботом, на два листа, а годишња претплата износила је два талира. Претплата се обављала у окружним судовима и новине су одатле слате претплатницима. Њихов уредник Димитрије Давидовић имао је вишегодишње новинарско искуство, и то у Бечу, европском центру; то је омогућило Давидовићу да испољи све своје новинарске и уредничке квалитете; Државна штампарија у којој су новине штампане, располагале је добром техником и имала је веште мајсторе, доведене из иностранства. Највише претплатника било је 1834. и 1835. године, до лета прве године излажења било је 600, касније се број претплатника повећавао.
Од 1835. године новине су излазиле у Београду. Године 1845. промениле су име у Србске новине, а 1869. у Српске новине. Првобитно недељник, новине су у периоду 1843—1849. излазиле два пута седмично, потом до краја 1872. три пута седмично, да би од 1873. постале дневник, осим у периоду Првог светског рата, када је било великих нередовности у излажењу. Осим у Крагујевцу и Београду, новине су штампане у Нишу (1914–1915), а затим на Крфу (1916–1918). Последњи број новина је изашао 15. фебруара 1919. године, тада су се утопиле у Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[2]
Службене новине Кнежевине и Краљевине Србије
[уреди | уреди извор]| Назив новине | Године излажења | Место излажења | Детаљи |
|---|---|---|---|
| Новине србске | 1834. | Крагујевац | |
| Новине србске с височайшимъ дозоленемъ правителства | 1835–1843. | Београд | |
| Србске новине | 1844–1869. | Београд | до 20. априла 1868. по старом правопису, а од 22. априла 1868. по новом правопису |
| Српске новине | јануар 1870. – 31. децембар 1894. | Београд | |
| Српске новине. Службени дневник Краљевине Србије | јануар 1895. – 13. јул 1914. | Београд | |
| јул 1914. – 14. октобар 1915. | Ниш | ||
| април 1916. – 13. новембар 1918. | Крф | ||
| јануар 1919. – 15. фебр. 1919. | Београд | само осам бројева |
Крфски забавник
[уреди | уреди извор]Током 1917. и 1918. године, као додатак Српских новина, на Крфу је излазио Крфски забавник. Уређивао га је Бранко Лазаревић, а редовни сарадници били су Тодор Манојловић, Драгољуб Филиповић и Светислав Стефановић.[3]
Уредници Српских новина
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Димитрије Давидовић, 1834—1835.
- Димитрије Исаиловић, 1835—1837.
- Владислав Стојадиновић, 1837—1841.
- Павле А. Поповић, 1841—1843.
- Милош Поповић, 1843—1860.
- Владимир Јовановић, 1860.
- Стојан Бошковић, 1860.
- Милован Глишић
- Лука Лазаревић, 1900.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Урош Џонић: Библиографија српских листова у 1912. години. - У: Просветни гласник, 1. април 1913.
- ^ Архив Српских И Југословенских Службених Гласила
- ^ Крфски забавник: додатак Српских новина (Фототипско изд. изд.). Бања Лука; Београд: Бесједа; Арс Либри. 2005.
Литература
[уреди | уреди извор]- Арнаутовић, Александар (1912). Штампарије у Србији у XIX веку (PDF). Београд: Државна штампарија Краљевине Србије. стр. 104.
- Вулић, Татјана М.; Анђелковић, Маја М. (2017). „Русија као тема у Новинама србским (крагујевачки период)” (PDF). Наслеђе. 37: 171 — 184.
- Љушић, Радош (2013). Димитрије Давидовић (1789—1838) - Оријентални новинар, европски политичар. Београд: Службени гласник. стр. 200. ISBN 978-86-519-1757-1.
- Пејчић, Предраг (2009). Српске новине Димитрија Давидовића. Београд: Службени гласник. стр. 292. ISBN 978-86-519-0211-9.
- Пејчић, Предраг (2014). Српске новине: Хоризонти културе Србије XIX века. Београд: Службени гласник. стр. 552. ISBN 978-86-519-1879-0.
- Уредници: Демић, Мирко; Вранеш, Александра (2005). Новине србске (фототипско издање - крагујевачки период). Крагујевац: Народна библиотека "Вук Караџић". стр. 216. ISBN 86-83007-13-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Дигитална библиотека НБС: Српске новине (1834—1918)
- О Народној банци Србије | Архив и библиотека | Дигитални архив Српске новине (1834—1919) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. август 2017)
- Историјска читанка: Прве новине у Србији
- Архива српских и југословенских службених издања 1813-1944 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. јун 2021)
