Новине србске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страна Новина србских од 10. јуна 1840

Новине србске (у данашњој транскрипцији Српске новине) су биле прве новине у Кнежевини Србији. Појавиле су се 5/17. јануара 1834. године, под уредништвом Димитрија Давидовића у Крагујевцу, а наставиле у Београду, у време када је Србија почела да се изграђује као модерна грађанска држава. Новине србске биле су пре свега службени лист Кнежевине Србије, који је у току Давидовићевог уредништва имао и обележје политичког гласила.

Првобитно недељник, новине су у периоду 1843-март 1849. излазиле два пута седмично, потом до краја 1872. три пута седмично, да би од 1873. постале дневник, осим у периоду Првог светског рата, када је било великих нередовности у излажењу.

Називи новина[уреди]

Први назив је био "Новине србске" до 24.12.1842. Од 2.1.1843. назив је "Србске новине". Од 3.1.1870, трећи назив је "Српске новине". Датуми су по тадашњем грађанском, јулијанском календару, како је штампано и у самим новинама.

Службене новине Кнежевине и Краљевине Србије[уреди]

Назив новине Године излажења Место излажења Детаљи
Новине србске 1834. Крагујевац
Новине србске с височайшимъ дозоленемъ правителства 1835–1843. Београд
Србске новине 1844–1869. Београд до 20. априла 1868. по старом правопису, а од 22. априла 1868. по новом правопису
Српске новине јануар 1870. – 31. децембар 1894. Београд
Српске новине. Службени дневник Краљевине Србије јануар 1895. – 13. јул 1914. Београд
јул 1914. – 14. октобар 1915. Ниш
април 1916. – 13. новембар 1918. Крф
јануар 1919. – 15. фебр. 1919. Београд само осам бројева

Српске новине излазиле су до почетка 1919. године, тада су се утопиле у Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.[1]

Позадина[уреди]

Појава штампе у Кнежевини Србији у тесној је вези са издвајањем грађанства као самосталне друштвене класе. Релативно миран развитак Србије после Другог српског устанка условио је бржи развој привреде - трговине и занатства - што је довело до формирања прве буржоазије. Истискивањем турске и конституисањем српске власти настао је још један друштвени слој - чиновништво. И тако се, од трговаца, занатлија и чиновника, формирало градско становништво које се постепено али видно истицало својим економским, политичким, а нарочито културним интересима.

Новине србске[уреди]

Новине србске су покренуте с циљем да шире просвету и културу, оне су по свом садржају биле, пре свега политички лист. Новине србске нису, по начину уређивања и техничком изгледу, заостајале за најбољим страним листовима оног времена. Излазиле су једном седмично, суботом, на два листа, а годишња претплата износила је два талира. Претплата се обављала у окружним судовима и новине су одатле слате претплатницима. Њихов уредник Димитрије Давидовић имао је вишегодишње новинарско искуство, и то у Бечу, европском центру; то је омогућило Давидовићу да испољи све своје новинарске и уредничке квалитете; Државна штампарија у којој су новине штампане, располагале је добром техником и ималаје веште мајсторе, доведене из иностранства. Највише претплатника било је 1834. и 1835. године, до лета прве године излажења било је 600, касније се број претплатника повећавао. Давидовић није замишљао своје новине само као просто средство обавештавања, већ и као средство изношења сопственог мишљења и ставова. Због тога је брзо дошао у сукоб с кнезом Милошем Обреновићем, који је наредио да се над Новинама србским установи цензура. Кнез је ставио Давидовићу до знања да се новинар у Србији не сме бавити политиком; његова је дужност да објављује службене материјале и да преноси вести из листова које му одреди Кнежева канцеларија. Због непридржавања ових заповести, Димитрије Давидовић је удаљен из новинарства.

Цензура[уреди]

Чим су се појавиле новине, кнез Милош Обреновић им је одредио цензуру:

  1. Да се ништа у новине не ставишто би било као примјечаније собствено самог нашег новинара о политики и поступку страни Держава, а особито да се не подкраду у новинама нашим речи слободомислене.
  2. Да ништа таково у наше новине не уђе, што би противно било страним Державама, јер ја нећу, да се и један кабинет страни и једно страно лице, од наше стране увређено нађе.
  3. Вообшче пак у новине наше ништа се друго о страним Державама не меће, развје толико, колико у страним новинама пише, више ни ријечи.
  4. Да се ни оно у нутра не ставља што би нашој политици у чему год, буди најмањем противно било.

Уредници Српских новина[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]