Нови Кнежевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац-центар.jpg
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаНови Кнежевац
Становништво
 — 2011.Пад 6.960
 — густина62*/км2
Географске карактеристике
Координате46°02′43″ СГШ; 20°05′34″ ИГД / 46.04520° СГШ; 20.09278° ИГД / 46.04520; 20.09278Координате: 46°02′43″ СГШ; 20°05′34″ ИГД / 46.04520° СГШ; 20.09278° ИГД / 46.04520; 20.09278
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина71 м
Површина124,0* км2
Нови Кнежевац на мапи Србије
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23330
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Нови Кнежевац је градско насеље у општини Нови Кнежевац, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. живело је 6.960 становника.

Називи[уреди]

Нови Кнежевац је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Törökkanizsa, нем. Neu Kanischa, рум. Noul Cnezat. Раније се званично звао Нова Кањижа или Турска Кањижа.

Прошлост[уреди]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Јозефова припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1]

Кањижа је 1764. године била православна парохија Чанадског протопрезвирата.[2]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Кањижа налази у Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту су се налазили подуправни подуред, поштанска камбијатура и царинарница а становништво је претежно српско.[3] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Теодор Костић (рукоп. 1760) и поп Григорије Кнежевић (1772) служили су се само српским језиком.[4]

Године 1809. јавља се као претплатник једне српске књиге спахија Георгије Сервијски "от Кањиже".[5] Током 19. века поседник "Турске Кањиже" био је Господар Георгије Сервијски. Њему је посвећена књига "Опадници" од Коцебуа, српски превод из 1840. године.[6]

Демографија[уреди]

У насељу Нови Кнежевац живи 6.083 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2.780 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 7.246
1953. 7.784
1961. 8.235
1971. 8.134
1981. 8.166
1991. 8.062 7.892
2002. 7.581 7.827
2011. 6.960
Етнички састав према попису из 2011.[8]
Срби
  
3.990 57,32 %
Мађари
  
2.355 33,83 %
Роми
  
142 2,04 %
Хрвати
  
45 0,64 %
Југословени
  
26 0,37 %
Црногорци
  
24 0,34 %
Македонци
  
16 0,23 %
Албанци
  
12 0,17 %
Немци
  
10 0,14 %
Словаци
  
6 0,08 %
Буњевци
  
5 0,05 %
Муслимани
  
5 0,05 %
Словенци
  
5 0,05 %
Руси
  
3 0,04 %
Украјинци
  
3 0,04 %
Власи
  
1 0,01 %
остали
  
19 0,10 %
Регионална припадност
  
69 0,99 %
неизјашњени
  
204 2,93 %
непознато
  
33 0,47 %
укупно: 6.960


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Нови Кнежевац, на којој се налазе два насеља, Нови Кнежевац и Филић.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  5. ^ "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.
  6. ^ Коцебу: "Опадници", превод, Будим 1840.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]