Нови Кнежевац
Нови Кнежевац | |
---|---|
![]() Православна Црква | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобанатски |
Општина | Нови Кнежевац |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
— густина | 56*/км2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 02′ 33″ С; 20° 05′ 35″ И / 46.042482° С; 20.093003° ИКоординате: 46° 02′ 33″ С; 20° 05′ 35″ И / 46.042482° С; 20.093003° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 71 м |
Површина | 124,0* км2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 23330 |
Позивни број | 0230 |
Регистарска ознака | KI |
Нови Кнежевац је градско насеље у општини Нови Кнежевац, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. живело је 6.960 становника.
Називи[уреди | уреди извор]
Нови Кнежевац је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Törökkanizsa, нем. Neu Kanischa, рум. Noul Cnezat. Раније се званично звао Нова Кањижа или Турска Кањижа.
Прошлост[уреди | уреди извор]
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Јозефова припада Тамишком округу Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1]
Кањижа је 1764. године била православна парохија Чанадског протопрезвирата.[2]
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Кањижа налази у Тамишком округу Чанадског дистрикта. Ту су се налазили подуправни подуред, поштанска камбијатура и царинарница а становништво је претежно српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Теодор Костић (рукоп. 1760) и поп Григорије Кнежевић (1772) служили су се само српским језиком.[3]
Године 1809. јавља се као претплатник једне српске књиге спахија Георгије Сервијски "от Кањиже".[4] Током 19. века поседник "Турске Кањиже" био је Господар Георгије Сервијски. Њему је посвећена књига "Опадници" од Коцебуа, српски превод из 1840. године.[5] Овде постоји Капела Сервијски у Новом Кнежевцу.
Соколски дом је изграђен 1937.[6]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Нови Кнежевац живи 6.083 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2.780 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.
Становништво у овом насељу је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 13 | 11 | ||
80+ | 53 | 101 | ||
75—79 | 77 | 160 | ||
70—74 | 133 | 213 | ||
65—69 | 173 | 243 | ||
60—64 | 188 | 219 | ||
55—59 | 191 | 203 | ||
50—54 | 281 | 272 | ||
45—49 | 355 | 344 | ||
40—44 | 344 | 350 | ||
35—39 | 237 | 251 | ||
30—34 | 205 | 205 | ||
25—29 | 244 | 216 | ||
20—24 | 291 | 291 | ||
15—19 | 286 | 266 | ||
10—14 | 226 | 226 | ||
5—9 | 190 | 196 | ||
0—4 | 177 | 150 | ||
Просек : | 38,1 | 41,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 3.071 | 979 | 1.840 | 132 | 117 | 3 |
Женски | 3.345 | 696 | 1.844 | 623 | 174 | 8 |
УКУПНО | 6.416 | 1.675 | 3.684 | 755 | 291 | 11 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.611 | 369 | 14 | 3 | 557 |
Женски | 1.270 | 127 | 2 | 0 | 374 |
УКУПНО | 2.881 | 496 | 16 | 3 | 931 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 37 | 75 | 166 | 27 | 85 |
Женски | 8 | 11 | 182 | 33 | 31 |
УКУПНО | 45 | 86 | 348 | 60 | 116 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 12 | 27 | 102 | 32 | 75 |
Женски | 37 | 14 | 71 | 89 | 261 |
УКУПНО | 49 | 41 | 173 | 121 | 336 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 21 | 0 | 1 | 8 | |
Женски | 20 | 1 | 0 | 9 | |
УКУПНО | 41 | 1 | 1 | 17 |
Галерија[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Нови Кнежевац, на којој се налазе два насеља, Нови Кнежевац и Филић.
Види још[уреди | уреди извор]
- Општина Нови Кнежевац
- Иштван Пастор
- Дворац породице Сервијски
- Дворац Малдегем
- Српска православна црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Новом Кнежевцу
- Олајница у Новом Кнежевцу
- ФК Обилић Нови Кнежевац
- Римокатоличка црква у Новом Кнежевцу
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
- ^ "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.
- ^ Коцебу: "Опадници", превод, Будим 1840.
- ^ "Политика", 9. окт. 1937
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Званични веб-сајт
- Музичка школа Нови Кнежевац (језик: српски)
- Дворац Сервијски (језик: српски)
- Дворац Малдегем (језик: српски)
- Дворац Талијан (језик: српски)
- "Политика", 29. јул 1935 (о Ђорђу Сервијском)