Нови Кнежевац

С Википедије, слободне енциклопедије
Нови Кнежевац
Novi Kneževac, Orthodox church.jpg
Православна Црква
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаНови Кнежевац
Становништво
 — 2011.Пад 6.960
 — густина56*/км2
Географске карактеристике
Координате46° 02′ 33″ С; 20° 05′ 35″ И / 46.042482° С; 20.093003° И / 46.042482; 20.093003Координате: 46° 02′ 33″ С; 20° 05′ 35″ И / 46.042482° С; 20.093003° И / 46.042482; 20.093003
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина71 м
Површина124,0* км2
Нови Кнежевац на мапи Србије
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23330
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Нови Кнежевац је градско насеље у општини Нови Кнежевац, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. живело је 6.960 становника.

Називи[уреди | уреди извор]

Нови Кнежевац је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Törökkanizsa, нем. Neu Kanischa, рум. Noul Cnezat. Раније се званично звао Нова Кањижа или Турска Кањижа.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Јозефова припада Тамишком округу Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1]

Кањижа је 1764. године била православна парохија Чанадског протопрезвирата.[2]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Кањижа налази у Тамишком округу Чанадског дистрикта. Ту су се налазили подуправни подуред, поштанска камбијатура и царинарница а становништво је претежно српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Теодор Костић (рукоп. 1760) и поп Григорије Кнежевић (1772) служили су се само српским језиком.[3]

Године 1809. јавља се као претплатник једне српске књиге спахија Георгије Сервијски "от Кањиже".[4] Током 19. века поседник "Турске Кањиже" био је Господар Георгије Сервијски. Њему је посвећена књига "Опадници" од Коцебуа, српски превод из 1840. године.[5] Овде постоји Капела Сервијски у Новом Кнежевцу.

Соколски дом је изграђен 1937.[6]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Нови Кнежевац живи 6.083 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2.780 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.

Становништво у овом насељу је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 7.246
1953. 7.784
1961. 8.235
1971. 8.134
1981. 8.166
1991. 8.062 7.892
2002. 7.581 7.827
2011. 6.960
Етнички састав према попису из 2011.[8]
Срби
  
3.990 57,32%
Мађари
  
2.355 33,83%
Роми
  
142 2,04%
Хрвати
  
45 0,64%
Југословени
  
26 0,37%
Црногорци
  
24 0,34%
Македонци
  
16 0,23%
Албанци
  
12 0,17%
Немци
  
10 0,14%
Словаци
  
6 0,08%
Буњевци
  
5 0,05%
Муслимани
  
5 0,05%
Словенци
  
5 0,05%
Руси
  
3 0,04%
Украјинци
  
3 0,04%
Власи
  
1 0,01%
остали
  
19 0,10%
Регионална припадност
  
69 0,99%
неизјашњени
  
204 2,93%
непознато
  
33 0,47%
укупно: 6.960


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Нови Кнежевац, на којој се налазе два насеља, Нови Кнежевац и Филић.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  4. ^ "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.
  5. ^ Коцебу: "Опадници", превод, Будим 1840.
  6. ^ "Политика", 9. окт. 1937
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]