Пређи на садржај

Нови Козарци

Координате: 45° 46′ 48″ С; 20° 36′ 57″ И / 45.77987° С; 20.61573° И / 45.77987; 20.61573
С Википедије, слободне енциклопедије
Нови Козарци
Црква Св. Илије
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ГрадКикинда
Становништво
 — 2022.Пад 1.475
 — густина37,8/km2
Географске карактеристике
Координате45° 46′ 48″ С; 20° 36′ 57″ И / 45.77987° С; 20.61573° И / 45.77987; 20.61573
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина69 m
Површина39 km2
Нови Козарци на карти Србије
Нови Козарци
Нови Козарци
Нови Козарци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23313
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Нови Козарци (мађ. Nagytószeg[1]) су насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1475 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први пут се спомињу 1408. године. Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки део насеља Хајфелд (нем. ливада) дао је породици Керестури (по неким записима Керестури Миклошу и Силађи Ласлу). Нема података ко су били тадашњи становници.

У средњем веку територија Нових Козараца је било једно насеље звано Тојсег (Toszeg). које је припадало тамишкој жупанији. Током турских освајања, насеље је потпуно уништено и опустошено. На карти издатој 1723-1725. године, ово подручје је означено као пустара Tosseck, док је на карти из 1761. године означено као пустара Toysseck.

Насељена места Масторт и Хајфелд на војној мапи

Насеље Масторт је основано средином 18. века, док је био у закупу Јужно-мађарске краљевске компаније, насељено је током 1770. и 1771. године Немцима са обале реке Рајне. Изграђено је 78 кућа и већ је 1770. године била основна школа. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Масторт" припада Барачком округу, Темишварског дистрикта. Село има римокатоличку цркву а становништво је било претежно немачко.[2]

Насеље Хајфелд је основано у исто време кад и Масторт, и изграђено је 78 кућа и основна школа. Аустријски царски ревизор Ерлер 1774. године помиње ту римокатоличку цркву и немачки живаљ.[3] У Хајфелд су досељени, сем Немаца, и Французи из Лотарингије. Међутим Французи су се стопили у локалне Немце. Од Француза су остали само многе речи и презимена у локалном становништву. Оба насеља су припадалу жупанији са средиштем у Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину. Оба села, почетком 19. века, купује породица Zichy-Ferraris, да би Хајфелд био у власништву Zichy-Ferraris Fereneza, кад је продат француском принцу Chambordu. Масторт је после 1838. припадао Zichy-Ferraris Ferenezу, односно Zichy-Ferraris Viktoru.

У периоду од 1861-1875. године добијају називе Masztort и Heifeld, а од 1875-1891. Kis Toszeg (Масторт) и Nagy Toszeg (Хајфелд), да би 1891-1922. имали називе Kistoszeg и Nagytoszeg. Свако село је добило цркву (храм), школу, општинску кућу и апотеку.

Колонизација ова два села није вршена све до 1945. године.

Током Другог светског рата места су била под окупацијом немачких снага све до 6.10.1944. године када је Црвена армија ослободила ово подручје, а становништво се повукло са немачком војском. После рата, уместо повучених Немаца, два села су колонизована људима из Босанске крајине. Општине одакле су дошли колонизатори су: Босански Нови, Кључ, Мркоњић Град, Сански Мост, Дубица, Котор Варош, Лакташи, Дрвар, Гламоч и Бања Лука.

Почетком друге половине 1947. године, одржана је прва седница месног народног одбора Козарци. Козарци се први пут спомињу уместо досадашњих МНО Хајфелда и Масторта. Нема података о дану и органу који је за ова два села дато име Козарци. Касније је додатак Нови, да би се разликовало од села који имају назив Козарац, као што је Козарац које се налази у општини Приједор. Ново име се званично први пут користио на седници МНО одржаној 5.12.1948. године.

На почетку 21. века Нови Козарци су урбано насеље које постојећом инфраструктуром задовољава готово све потребе њених становника. Велики значај придаје се уређењу места и побољшању квалитета живота поготово последњих година када се интензивно заокружује урбанистичка целина.

По попису из 2002. године МЗ обједињује 774 домаћинства са 2342 становника. Радно способно становништво се бави пољопривредом, обрађујући око 3000 хектара, или ради у индустријским и занатским објектима у Кикинди.

Године 2006. започета је изградња православног храма посвећеног Светом Илији.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године у Новим Козарцима има 1894 становника, а тог броја млађих од 18 година има 278 становника. Број особа старијих од 60 година је 515. Просечна старост становника је 44,2 године. Просечан број чланова домаћинства је 2,77. А у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.[5]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 3.422
1953. 3.634
1961. 3.668
1971. 3.068
1981. 2.668
1991. 2.488 2.433
2002. 2.277 2.344
2011. 1.894
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
 2.122 93,19%
Роми
  
 61 2,67%
Југословени
  
 28 1,22%
Мађари
  
 11 0,48%
Муслимани
  
 7 0,30%
Албанци
  
 3 0,13%
Хрвати
  
 2 0,08%
Словенци
  
 2 0,08%
Румуни
  
 2 0,08%
Македонци
  
 2 0,08%
Црногорци
  
 1 0,04%
Украјинци
  
 1 0,04%
Словаци
  
 1 0,04%
Буњевци
  
 1 0,04%
непознато
  
 7 0,30%
Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 4
  
  
 2
80+ 21
  
  
 38
75—79 33
  
  
 65
70—74 58
  
  
 83
65—69 66
  
  
 92
60—64 57
  
  
 68
55—59 50
  
  
 52
50—54 93
  
  
 73
45—49 107
  
  
 96
40—44 89
  
  
 94
35—39 69
  
  
 71
30—34 68
  
  
 59
25—29 53
  
  
 54
20—24 82
  
  
 61
15—19 88
  
  
 78
10—14 69
  
  
 76
5—9 70
  
  
 64
0—4 45
  
  
 29
Просек : 39,6 43,7
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 596 688 807 769 724 757 755


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 659 155 207 97 158 75 42 14 4 2 1
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 938 308 547 64 18 1
Женски 986 196 551 212 26 1
УКУПНО 1.924 504 1.098 276 44 2
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 418 110 0 23 141
Женски 269 45 0 1 96
Укупно 687 155 0 24 237
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 24 19 9 21
Женски 0 4 39 5 11
Укупно 5 28 58 14 32
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 31 7 10
Женски 1 5 7 10 30
Укупно 1 6 38 17 40
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 15
Женски 4 0 0 11
Укупно 6 0 0 26

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Споменик у центру села
    Споменик у центру села
  • Црква Светог Илије
    Црква Светог Илије
  • ОШ „Иво Лола Рибар”
    ОШ „Иво Лола Рибар”
  • Спомен биста Иви Лоли Рибару
    Спомен биста Иви Лоли Рибару
  • Детаљ са старе немачке куће у селу
    Детаљ са старе немачке куће у селу
  • Старе куће
    Старе куће
  • Православна црква у изградњи
    Православна црква у изградњи
  • Парк у Хајфелду где се до краја 1940-их налазила католичка црква
    Парк у Хајфелду где се до краја 1940-их налазила католичка црква
  • Парк у Масторту где се до краја 1940-их налазила католичка црква
    Парк у Масторту где се до краја 1940-их налазила католичка црква

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево
  3. ^ Ерлер, наведено дело
  4. ^ [1] Епархија Банатска
  5. ^ Републички завод за статистику, попис 2011
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Мандић, Ђорђе И.; Миладиновић, Манојло; Петрић, Дарко; Бореновић, Мирко (2018). Нови Козарци у северном Банату (PDF). Кикинда: Месна заједница Нови Козарци. стр. 187. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нови_Козарци&oldid=30805502”