Нови примитивизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта Вики-гимназијалац у Петнаестој београдској гимназији.
Датум уноса: школска 2015/2016. година
Википедијанци:
Позовамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.

Нови примитивизам (Nеw Primitives) је у почетку био посткултурни а касније културни покрет настао у Сарајеву 1980-их година. Покретачи су били Елвис Ј. Куртовић, др Неле Карајлић, Дражен Ричл, мр. Сејо Сексон, Бранко Ђурић - Ђуро, Борис Шибер и Зенит Ђозић из сарајевског насеља Кошево. Најпознатији пројекти настали из новог примитивизма су Забрањено пушење, Топ листа надреалиста, Елвис Ј. Куртовић и његови метеори, Бомбај штампа, Плави оркестар, Црвена јабука. Покрет је користио првенствено музички израз, али је био заступљен и у облику радио и ТВ емисија.

Израз новог примитивизма је био првенствено хумор, базиран на духу „обичне босанске раје“ и сарајевске омладине из андерграунд кругова. Они су унели говор сарајевских махала, богат турцизмима, на званичну музичку и ТВ сцену. Већина њихових песама и скечева говори о малим људима – рударима, ситним криминалцима, девојкама из унутрашњости и слично – стављеним у необичне или чак апсурдне ситуације. Многи пореде њихову врсту хумора са Летећи циркус Монтија Пајтона, јер и једни и други користе форму кратког скеча и апсурд као средство за изазивање смеха код публике. Серијал Топ листа надреалиста је на просторима некадашње СФРЈ одавно попримио култни статус.

Настанак[уреди]

Нови примитивизам је, барем у почетку, био више група пријатеља из краја, него културни покрет у строгом смислу речи. Крајем 1970-тих и почетком 1980-их на сарајевску сцену излази једна нова генерација под називом Нови примитивизам, која је имала представнике у групама Забрањено пушење и Елвис Ј. Куртовић, да би им се нешто касније, на кратко, придружили Бомбај штампа и Плави оркестар. Вреди напоменути и свесрдну помоћ менаџера и манипулатора Горана Марића илити Малколма Мухарема. Када се почетком 1980-их у Сарајеву појавио „New Primitives“ покрет, Горан Бреговић га је дефинисао као „једини аутентични југословенски одговор на панк музику“.

О томе говори још један од првака новог примитивизма, Неле: „Нови примитивизам је у суштини био нека врста сарајевског одговора на панк музику. Смислили смо га да бисмо нашли неки канал којим ћемо примити панк или тај неки нови талас који је несумњиво имао највећи утицај на моју генерацију“. Иначе, покрет је имао и свој Манифест новог примитивизма, који је написао Елвис.

Рок музика им није била једина форма изражавања. Поред издавања плоча и концерата, промоција њихових идеја била је медијски најприсутнија у радио емисији омладинског програма „Топ листа надреалиста“. Нешто касније „Топ листа“ налази свој простор и у телевизијском програму. Изласком на сцену нових примитиваца, сарајевска музичка сцена је још једном добила на свежини, (п)оставши једна од најплоднијих музичких центара у СФРЈ.

Име[уреди]

Име покрета је дошло као реакција на два, тада актуелна, покрета.New Romaticism у светској поп музици и словеначки Neue Slowenische Kunst (NSK). С једне стране, New Primitives је био јасна анти-референца на New Romanticism, јер су они били све само не сладуњави и романтични. С друге стране, сматра се да су желели да нагласе контраст између босанског и словеначког сензибилитета – први су били сирови, несофистицирани и искрено срдачни, док су други били хладни, озбиљни и затворени.

Укидање[уреди]

New Primitives је званично укинут на „ванредном ВИИ пленуму“ 1987. године, када су делегати Неле, Ђуро, Елвис, Фу-До, Минка, Драле и остали примитивци једногласно одлучили да је боље да га сами укину, него да то уради неко други.

Изложба-Нови примитивизам[уреди]

Док је остатак музичке сцене бивше Југославије пратио трендове Европе, Забрањено пушење је било део јединственог панк-рок покрета насталог у Сарајеву, базираног на једноставномгараж року, са фолк утицајима и сарајевским урбаним осећајем. Покрет је назван Нови примитивизам[1].

Легендарно Забрањено пушење одржало је 22. марта 2014.у Великом погону загребачког Дома културе, концертну промоцију новог албума "Радови на путу" и прославило 30 година каријере.

Изложба је у почетку имала педесетак експоната, али због великог доприноса фанова групе, који су одлучили поделити своју архиву, њихов број је већи од 100. Тако се, између осталог, могао видети транзистор бабе Атифа, волан аутобуса који су провозали Пишоња и Жуга , Амилин кућни огртач, портрет доктора Џемиџића, прву гитару Сеје Сексона и још много тога[1].

Крајем 1983. године група клинаца који су заједно ишли у сарајевску II гимназију и делили исту, данас већ легендарну, Улицу Фуада Миџића у Кошеву, започела је снимање свог првог албума. Тада нико није могао претпоставити да ће "Das ist Walter" постати један од антологијских албума кад је реч о екс-ЈУ сцени, а Забрањено пушење један од најпопуларнијих бендова. Заређали су се хитови "Док чекаш сабах са шејтаном", "Балада о Пишоњи и Жуги", "Хаџија или бос", "Манијак", "Последња оаза (У лошој форми сам)", "Гузоњин син", "Можеш имат 'моје тело "," Иуго 45 "," Лијепа Алма "или пак" Карабаја ".

Три деценије касније, десети студијски албум под називом "Радови на путу", те одличан пријем прва два сингла - "Бошко и Адмира" и "Ти волиш сапунице" - потврдили су да је Забрањено пушење и даље један од незаобилазних бендова регионалне сцене.

Изложба[1]

Неле Карајлић[уреди]

Неле Карајлић рођен је у Сарајеву, 1962. године. Одрастао је у Сарајеву, завршио школе у Сарајеву, ишао на факултет у Сарајево. Оснивач је, тесктописац, композитор и фронтмен сарајевске рок групе „Забрањено пушење“. Неле је и покретач, сценариста и глумац у радијској, а касније и ТВ серији „Топ листа надреалиста“, у Сарајеву. Зачетник је и један од главних представника покрета Нови примитивизам (new primitivs) који је егзистирао 80-тих година у Сарајеву.

О Нелетовој књизи „Фајронт у Сарајеву”[уреди]

Појава једне музичке групе у Сарајеву која је наводно препочела покрет Нови примитивизам, свирајући песме „Забрањеног пушења“. У старту сама вест о томе и није била толико лоша. Верујем да је већина праве публике на тренутак помислила, да је можда, након 25 година ратова, убијања, мржње, подела… коначно негде засијала звезда која ће украсити босанскохерцеговачки свод. Међутим, за разлику од 1989. године, овога пута „велика прича о малој љубави“[2].

Први камен који жуља у теми је да споменута група, између осталог, свира песме које немају везе са прератним, оним правим „Пушењем“, које је било један од бендова оснивача и представника покрета Нови примитивизам. То су песме „Почасна салва“, „Миле хашишар“, „Финџан вишка“, „Југо 45“, „Пос’о, кућа, биртија“ итд, које је направио Сејо Сексон у својој верзији „Забрањеног пушења“. Немам ништа против, све добре песме, али то има везе са Новим примитивизмом као што има и Драгана Мирковић и „Сто ћу чуда учинити“. Покрет Нови примитивизам званично је укинут на „ванредном 7. пленуму“ 1987. године, када су делегати Неле, Ђуро, Елвис, Фу-До, Минка, Драле и остали примитивци једногласно одлучили да је боље да га сами укину, него да то уради неко други. Не морамо бити толико формални, али бисмо реални, свакако, требали бити, а реалност је да је угашен, да ли је то изласком задњег албума „Забрањеног пушења“, 1989. године, задњом епизодом „Надреалиста“, почетком рата, падом Берлинског зида… сасвим свеједно, узмите који хоћете догађај с краја 80-тих или почетка 90-тих. Други камен, онај већи, па самим тим и више жуља, јесте то да се фронтмен групе која се, слободно можемо рећи, у својим јавним наступима не вреди споменути, како он каже „доктора“ (мисли се на Нелета)[2].

Референце[уреди]