Новопазарска гуска
| Новопазарска гуска | |
|---|---|
| Пар новопазарских гусака | |
Припитомљен
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | |
| Подврста: | A. a. domesticus & A. c. domesticus
|
| Биномно име | |
| Anser anser domesticus & Anser cygnoides domesticus | |
| Синоними | |
|
| |
Новопазарска гуска, или новопазараска сива гуска, је један од сојева аутохтоне расе домаће гуске која се гаји у Србији. Географска изолованост Санџака, односно Рашке, спречила је уплив других новијих раса, што је допринело томе да се генотипизирају одређене расе живине, у овом случају гуска, па се на том терену издвојио сој новопазарска сива гуска, која је задржала сву изворност расе.[1] Узгаја се због перја, меса и јаја.
Изглед
[уреди | уреди извор]Овај сој највише се гајио у околини Новог Пазара, по чему је и добио име новопазарска гуска. Одликује је ниско, здепасто и снажно тело, мала глава, прилично широк врат и кратке ноге. Глава је доста мала у односу на тело. Кљун је троугласт, наранџасто-црвене боје. Лице је обрасло перјем и мало избочено, очи светле до тамноплаве боје. Врат је прилично снажан и избочен.[2]
Сојеви српске домаће гуске углавном се разликују по боји перја а донекле и по производним особинама. Без обзира на архаичност или модификацију неког типа преко утицаја са стране, уопштено се може рећи да сви аутохтони сојеви гусака на подручју Србије имају истоветне карактеристике као и особине, док су разлике махом приметне у спољашњем изгледу. Обојеност перја у великој мери типски дефинише одређену расу. Новопазарска гуска сиве је боје, док је код варијетета „бела портикла”[1] перје на грудима и трбуху бело, па се чупањем добија више белог перја. Овај варијетет се данас сматра нарочито ретким.[3]
Новопазарска гуска је најкрупнији сој међу српским домаћим гускама. Добро гајени примерци могу достићи и до 9 kg међу мужјацима, а код женки до 7 kg.[1] Новопазарска гуска се добро гоји и даје врло укусно месо, велику џигерицу и довољну количину масти.[4]
Особине
[уреди | уреди извор]Новопазарске гуске, као и сви други сојеви домаће гуске, паре се у јануару или фебруару[2] и обично носе 10 до 15 јаја просечне тежине око 160 g. Инстинкт лежења је јако изражен. Женка је добра лежиља, водиља и добро и чува подмладак. Препоручује се узгој у пределима у којима има добрих пашњака.[4]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Новопазарска гуска је ризично угрожени сој. Популација ових гусака у Србији почела је драстично да се смањује већ половином 20. века. У Србији их је преостало је још сасвим мало. Према подацима из 2004. године, између 10 и 100 грла.[2] Спорадично може наћи у пар малих јата у околини Краљева и Крагујевца где је опстала захваљујући појединачном ангажовању неколицине одгајивача. У самом Новом Пазару имају је само два одгајивача, а почетком 2000-их већи број ових гусака однето је у Северну Македонију. До скоро се мислило да је сиви варијатет са белим грудима, такозвана „бела портикла”, потпуно нестао, али је недавно пронађен пар на два различита локалитета на територији Новог Пазара.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Милутиновић. „Расе живине”. Одгајивачи старих раса Србије. Приступљено 2025-08-19.
- ^ а б в „Domaća guska”. veterina.info. Приступљено 2025-08-19.
- ^ Vučićević i Resanović 2019, стр. 60
- ^ а б Сивицки и Маринковић 1955, стр. 26
Литература
[уреди | уреди извор]- Сивицки, Болеслав; Маринковић, Војко (1955). Ћурка, гуска и пловка. Београд: Задружна књига.
- Mandić, Radomir; Urosevic, Milivoje; Drobnjak, Darko (2021). INDIGENOUS BREEDS OF DOMESTIC POULTRY IN SERBIA. 1. INTERNATIONAL HASANKEYF SCIENTIFIC RESEARCH AND INNOVATION CONGRESS.
- Vučićević, Miloš; Resanović, Radmila (jun 2019). „ZAŠTITA AGROBIODIVERZITETA I OČUVANJE AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA” (PDF). ZAŠTITA AGROBIODIVERZITETA I OČUVANJE AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA. Zbornik radova 2. simpozijuma: 55—63.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „SPAŠAVANJE NOVOPAZARSKE GUSKE”. Binin Sahan (zvanični YouTube kanal). septembar 2024. Приступљено 2025-08-21.
- „Očuvanje biodiverziteta”. New Balkan Cuisine (на језику: српски). 2022-07-17. Приступљено 2025-08-19.