Новоросијски градски округ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Новоросијски градски округ
Муниципальное образование город Новороссийск
Застава Новоросијског градског округа
Застава
Грб Новоросијског градског округа
Грб
Положај Новоросијског градског округа
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Админ. субјектКраснодарски крај
Админ. центарград Новоросијск
Координате44°43′00″N 37°46′00″E / 44.71667° СГШ; 37.76667° ИГД / 44.71667; 37.76667
Статусградски округ
Оснивање2005.
Површина834,94 km2
Становништво2018.
 — број ст.334.506
 — густина ст.400,63 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Позивни број+7 8617
ОКАТО код03 720 000
http://www.admnvrsk.ru/

Новоросијски градски округ (рус. Муниципальное образование город Новороссийск) административно-територијална је јединица другог нивоа и општинска целина са статусом градског округа смештена у западном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације. Једна је од седам општина са статусом градског округа у Покрајини.

Административни центар округа и његово највеће и најважније насеље је град Новоросијск.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2018. на територији округа живело је 334.506 становника или у просеку 400,63 ст/км². Површина округа је 834,94 км2.

Географија[уреди]

Детаљ са језера Абрау

Новоросијски градски округ се налази у западном делу Краснодарске покрајине и једна је од шест општинских јединица у покрајини са излазом на црноморску обалу. Са површином територије од 834,94 км2 једна је од најмањих административних јединица у покрајини. Граничи се са територијама Анапског и Геленџичког градског округа на западу и југоистоку, те са Кримским рејоном на североистоку. На југу излази на обале Црног мора.

У рељефу Новоросијског округа се издвајају две географске целине — за јужне и приморске делове карактеристичан је брдско-планински рељеф и то су најзападнији делови Великог Кавказа (Маркотске планине), док је низијски терен на северу (делови Закубањске равнице) и у долини реке Цемес у којој се сместио град Новоросијск. Реке су углавном кратких токова и доста су богате водом. Ка Кубању преко Адагума отичу реке Адегој, Псебепс и Баканка, док према Црном мору директно теку Цемес, Дјурсо и бројни мањи потоци. На реци Неберџај, десетак километара северније од Новоросијска налази се вештачко Неберџајевско језеро, док је на југу округа, на подручју Абрауског полуострва језеро Абрау, једна од најважнијих слатководних акумулација на подручју целе покрајине. Црноморска обала је доста висока и стрма, а једини изузетак је Цемески залив који представља природну црноморску луку и чије обале су доста ниске и приступачне.

У Новоросијску се завршава траса аутопута „М4 Дон”, једне од најважнијих националних саобраћајница која повезује југ земље са Москвом. Град Новоросијск је уједно и најважнија руска лука на Црном мору.

Историја[уреди]

Новоросијски градски округ је формиран током 2005. као резултат реформе локалне самоуправе на подручју Краснодарске покрајине, када је подручје града Новоросијска обједињено са неколико сеоских општина у јединствену административну целину.

Демографија и административна подела[уреди]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији округа живело је укупно 298.253 становника,[1] док је према процени из 2018. ту живело 334.506 становника, или у просеку нешто преко 400 ст/км².[2] По броју становника Новоросијски градски округ заузима треће место у Покрајини, са уделом у укупној покрајинској популацији од 5,97%.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2018.
112.147 157.065 188.240 229.708[3] 281.036[4] 298.253[1] 334.506

Напомена:* Подаци се односе искључиво на тадашњи Анапски рејон и не укључују град Анапу.

На територији округа се налазе укупно 25 насељених места административно подељена на 7 другостепених општина (6 руралних и једну градску). Административни центар округа и његово највеће насеље је град Новоросијск у ком живи нешто мање од 280.000 становника. Већа насеља су још и станице Рајевскаја (10.200) и Натухајевскаја (око 7.000), села Мисхако (8.000), Гајдук (7.500) и Верхњебакански (око 6.800 становника).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ „Оценка численность населения на 1 января 2018 года по муниципальным образованиям Краснодарского края”. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]