Новорусија (конфедерација)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Новорусија
рус. Новороссия
укр. Новоросiя
Крилатица: Воља и труд!
Положај Новорусије
Главни град Доњецк; Луганск
Службени језик руски
Остали језици у употреби суржик и украјински
Државе чланице  Доњецка Народна Република
 Луганска Народна Република
Владавина
Облик државе конфедерација
 — председник Валериј Кауров [1]
 — председник скупштине Олег Царев [1]
Историја
Географија
Површина
 — укупно 53.201 км2(-)
Становништво
 — 2015. 3.079.700(-)
 — густина 57,88/км2
Економија
Валута није одређена (у употреби гривна)
Остале информације
Временска зона UTC +4 (MSK)[2][3]
Позивни број +380 62, +380 64

Новорусија[4] (рус. Новороссия, укр. Новоросiя), службени назив до 15. јула 2014. године Савез Народних Република[4] (рус. Союз Народных Республик, укр. Союз Народних Республік) је замрзнути пројекат[5] конфедерације непризнате Доњецке и Луганске Народне Републике.[6]

Проглашена је 22. маја 2014, а озваничена 24. маја када су лидери Доњецке и Луганске народне републике потписали споразум о уједињењу.[7] За назив новоосноване међународно непризнате државе узет је назив бивше руске Новоросијске губерније, чије су границе заузимале већи дио регије Донбас.[8]

Дана 26. јуна 2014. за председника Скупштине СНР изабран је Олег Царев[9], 15. јула 2014. године скупштине је објавила промену назива савеза у Новорусија[4].

Пројекат Новорусије је замрзнут у мају 2015, што је потврдио и председник скупштине Олег Царев.[5]

Порекло имена[уреди]

Новорусија - историјска област северног Црноморског приморја, присаједињена је Руској Империји после руско-турског рата у другој половини 18. века. Садржила је Херсонску, Јекатеринославску, Тауридску и Бесаријску губернију и такође Кубањску област. Термин се почео користити почетком 20. века, а после Октобарске револуције потпуно је нестао - територија Новорусије је подељена образовањем Украјинске ССР и Руске СФСР.

У 21. веку термин Новорусија је споменуо председник Руске Федерације Владимир Путин за време свог обраћања грађанима 17. априла 2014. године, рекао је:

„Користећи се царском терминологијом, желим да кажем, да то није Украјина, то је Новорусија. Ту су Харков, Доњецк, Луганск, Херсон, Николајев, Одеса - они у царска времена нису били део Украјине, али су предати касније. Зашто је то урађено, ја не знам[10]

Историја[уреди]

Политичка криза у Украјини[уреди]

Новембра 2013. у Украјини је почела политичка криза изазвана одлуком украјинске владе да суспендује потписивање Споразума о придруживању са Европском унијом. Ова одлука је довело до масовних протеста у центру Кијева, као и у другим градовима Украјине, а на друштвеним мрежама и у медији се ти протести називају „Евромајдан“ по аналогији са догађајима из 2004. године. До средине јануара 2014, ова акција је попримила антипредседнички и антивладин карактер[11]. Међу различитиm политичкиm снага које учествују na Евромајданu, својом активношћу се одликују националистичке групе (Самоодбана Мајдана, УНВ—УНСО, Тризуб, Патриоте Украјине и други), формирјући екстремиста удружење Десни сектор. Као резултат војне конфронтације у центру града, почело је заузимање административних зграде и власти у главном граду и регионалних центара, стварање паралелних органа, организација неформалних структура моћи Украјина је била на ивици да изгуби територијални интегритет и да настане економски колапс.

Овај сукоб довео је до масовног крвопролића, након чега је под притиском западних земаља[12], 21. фебруара, председник Јанукович био приморан да изврши одређене уступке и потпише са опозицијом споразум о рјешењу кризе у Украјини[13]. Истог дана, Јанукович је напустио Кијев, 22. фебруар, а Врховна Рада је усвојила резолуцију којом је свргнут са власти[14]. Ова уредба Врховна Рада је расписала превремене председничке изборе 25. маја. 2014. године, а за вршиоца дужности председника постављен је председник Врховне Раде Александар Турчинов.

Врховна Рада је 23. фебруара прогласила ништавним и закон "О принципима државне језичке политике" од 3. јула 2012, који предвиђа могућност званичне двојезичности у регионима у којима је број мањина прелази 10%[15], али на ову одлуку в. д. предсједника Александар Турчинов је ставио вето и закон је остао на снази[16].

Иако је у главном граду, у северним, централним и западним регионима Украјине ново руководство, које је најавило наставак кретања ка европским интеграцијама, добило подршку становништва и брзо ојачала своју позицију, на југоистоку су, од првих дана након преноса власти на бившу опозицију, започели протести против нове владе, која одбија да узме у обзир интересе руске говорне мањине. На Криму је извршена замена извршне власти Севастопоља и Аутономне Републике Крим, али су они одбили да призну легитимитет нове украјинске владе и апеловао на сарадњу и помоћ Влади Руске Федерације. У року од неколико недеља које су уследиле проглашена независност Крима и на референдуму је донешена одлука о његовом припајању Русији.

Још за време конфронтације у Кијеву отворена су нека поглавља о југоистоку Украјине и неке политичке личности су изразиле жељу за федерализацијом Украјине и децентрализацијом власти, као могући излаз из ове ситуације. Ова идеја је даље развијана после промене режима. Преставници више региона из бивше владајуће странке, на седницама почео да поставља захтеве федерализацију Украјине, признавање руског као другог држава језика, питање легитимитет нове владе, као и да предузму кораке да изађу из потчињености[17][18].

Немири на југоистоку Украјине[уреди]

Застава ДНР на барикади у Доњецку. 23. април 2014. године

У источној Украјини, посебно у Доњецку, Луганску и Харкову одржани су протест против нове украјинске власти. Демонстранти су одбили да признају нове украјинске власти, били су за федерализацију Украјине и против нових гувернера, чији су постављење сматрати нелегитимним, изаберали су „народне гувернере“ у својим регионима[19]. Демонстранти су на југоистоку Украјине, 6. априла, је кренули у акцију, заузимање низа административних зграда у Доњецкој, Луганској и Харковској области[20], и њихове накнадне федералистичке акције уступиле су место сепаратистичким.

Александар Турчинов је, 14. априла, наредио покретање антитерористичке акције на југоистоку Украјине. Вршилац дужности председника Украјине и председник Врховне раде је рекао да ће акција бити покренута против оних који су узели оружје.

Главни тужилац Украјине, 17. маја, проглашава ДНР и ЛНР терористичким организацијама. Тужилац је објаснио да ове структуре имају све релевантне карактеристике: јасну хијерархију, финансијске канале, као и снабдевање оружјем. На основу ових чињеница и тока антитерористичке акције покренути су процеси против такозваних „република“[21].

Проглашење независности[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Територије под контролом[уреди]

Територију под контролом Новорусије. Мапа се стално ажурира, па можда не одражава актуелне догађаје.

До маја-јуна 2014. Новорусија је контролисала велики део територије Доњечке и Луганске области Украјине. У јуну и јулу велики део територије је изгубљен.

По изјави сектерара СНБО Украјине Андреја Парибија од 4. јуна 2014. године, да украјинска војка контролише велики дио ДНР и ЛНР које су у саставу Новорусије и то: 13 од 18 рејона Доњечке области и 10 од 18 рејона Луганске области.[22]

У августу, после елиминације Јужног котла, побуњеници су кренули у офанзиву на јужном фронту и извршили су пробој на Азовско море у близи Новоазовска[23]. При томе су ширене дезинформације како су побуњеници опколили Мариупол и започели борбена дејства у Запорошкој области[24].

Учесници савеза претендују на читаву територију Доњечке и Луганске области Украјине. До почетка септембра 2014. године контролисали су око трећине територије на коју претендују[25]. То је део региона који према саветнику председника Украјине Јурију Лутсенку није био под контролом Украјине у време закључења споразума Минску, за који трврде да ће добити посебан статус у земљи[26].

Државно уређење[уреди]

Новорусија би требало да буде савез независних држава са правом на отцепљење и право уласка у друге државе.

Устав Новорусије би требало да ступи на снагу три месеца након усвајања устава Доњецке народне републике и Луганске народне републике[27]. Народни гувернер Павел Губарев је рекао:

„Ми не признајемо председника и скупштину Украјине. Доњецка и Луганска народна република су независне државе. То је мој став. Дакле, ми ћемо признати владу и новоизабраног председника, само ако су спремни да признају независност републике Донбас. И друго, да они одмах повуку своје трупе са граница наших народних република и да прекину сва борбена дејства.[27]

Према речима премијера ДНР Александара Бородајева, 24. јуна, Врховни савет ДНР гласао је за један устав Новорусије. На седници Врховног савета ДНР усвојен је уставни акт о конфедералном обједињењу ДНР и ЛНР у Савез Народних Република и одобрена је листа представника из ДНР у скупштини СНР.[28]

Руководство[уреди]

Извршна власт[уреди]

Владајуће тело је Савет Новорусије, у формирању савеза у њему су учествовала по 3 представника из ДНР и ЛНР[29].

Из ЛНР су: Валериј Болотов, Алексеј Коркјин и Олег Царев.

Из ДНР су: Алесандар Бородај, Денис Пушилин и Павел Губарев.

Законодавна власт[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Административно-територијално уређење[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Економија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Оружане снаге[уреди]

Дана 16. септрембра 2014. године донешена је одлука о формирању оружаних снага Новорусије од јединица народне одбрне ДНР и ЛНР. На чело оружаних снага постављен је генерал-потпуковник Иван Анатољевич Корсуњ[30].

Политика[уреди]

Унутрашња политика[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Спољашња политика[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Државна знамења[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Језик[уреди]

Службени језик је руски. Остали језици у употреби су: украјински, суржик (мешавина украјинског и руског).

Међунардна реакција[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Federal State of Novorossiya / Union of People's Republics” (на језику: (енглески)). 
  2. „ДНР переходит на московское время”. 
  3. „Глава ЛНР подписал постановление о переходе на московское время”. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Скупштина Савеза Народних Република увојио устав Новорусије” (на језику: (руски)). 
  5. 5,0 5,1 Крај пројекта о Новорусији, Вечерње новости, 22. 5. 2015.
  6. „ДНР и ЛНР се објединиле у Новорусију” (на језику: (руски)). 
  7. „Објава уједињења” (на језику: (руски)). 
  8. „Назив и границе Новорусије” (на језику: (руски)). 
  9. „Скупштина Савеза Народних Република увојио устав Новорусије” (на језику: (руски)). 
  10. „СкупштинаСавеза Народних Република увојио устав Новорусије” (на језику: (руски)). 
  11. „Закони 16. јануара” (на језику: (руски)). 
  12. „Јануковичу је време да оде” (на језику: (руски)). 
  13. „Објављен текст споразума о решењу кризе у Украјини” (на језику: (руски)). 
  14. „О повлачењу председника Украјине за обављање уставне овлашћења и расписивање ванредних председничких избора у Украјини” (на језику: (украјински)). 
  15. „Рада укинула закон о мањинским језицима” (на језику: (руски)). 
  16. „Турчинов вето на одлуку Раде да укине Закон о језицима” (на језику: (украјински)). 
  17. „Луганск посланика за на референдуму о федералном систему Украјине” (на језику: (руски)). 
  18. „Јужни и источни региони Украјине преузео на себе одржавање реда” (на језику: (руски)). 
  19. „Присталице федерализације Украјине окупиле се у центру Харкова на митингу” (на језику: (руски)). 
  20. „Успод југоистока” (на језику: (руски)). 
  21. „Самопроглашене народне републике проглашене терористичким организација” (на језику: (руски)). 
  22. „Украјина контролише већину области Донбас” (на језику: (руски)). 
  23. „Доњецк прелом: Милиција је покренула масовну контраофанзиву” (на језику: (руски)). 
  24. Окружење“ Мариупола: гласине и дезинформације” (на језику: (руски)). 
  25. „ДНР и ЛНР претендују на целу територију Доњечке и Луганске области” (на језику: (руски)). 
  26. „Специјални статус ће добити само орејони Донбаса, који нису под контролом Кијева” (на језику: (руски)). 
  27. 27,0 27,1 „ДНР и ЛНР се објединиле у СНР” (на језику: (руски)). 
  28. „ДНР и ЛНР се објединиле у СНР” (на језику: (руски)). 
  29. „ДНР и ЛНР се објединиле у Новорусију” (на језику: (руски)). 
  30. „Формиране Оружане снаге Новоросије” (на језику: (српски)).