Ново Ланиште

Координате: 44° 01′ 30″ С; 21° 14′ 11″ И / 44.025° С; 21.236333° И / 44.025; 21.236333
С Википедије, слободне енциклопедије
Ново Ланиште
Поглед на село
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2011.Пад 618
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 30″ С; 21° 14′ 11″ И / 44.025° С; 21.236333° И / 44.025; 21.236333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина107 m
Ново Ланиште на карти Србије
Ново Ланиште
Ново Ланиште
Ново Ланиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35271
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Ново Ланиште је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2022. било је 507 становника (према попису из 2011. било је 618 становника), удаљено је 7 km од Јагодине. Кроз Ново Ланиште пролази железничка пруга Београд - Ниш, док Ауто-пут Београд - Ниш, пролази поред села.

Између Новог и Старог Ланишта протиче река Белица која се недалеко од села улива у Велику Мораву.

Овде се налазе Запис храст код цркве (Ланиште), Запис храст код старог гробља (Ланиште), Запис храст код старе цркве (Ланиште).

Историја[уреди | уреди извор]

У Ланишту, на ободу села у потесу „Градац“, пронађени су докази о постојању људских насеља из времена Трибала, на прелазу из гвозденог у бронзано доба.

Данашње становништво Ланишта се углавном населило у времену Првог српског устанка, мада је село постојало и много раније, јер се помиње у више турских пописа насељених места из XVI века, као и аустријском попису из 1718. године.. Поред Цркве Великомученице Марине, пронађени су остаци темеља из XIII века, из времена династије Немањића, као и новац из тог периода.

Прво становништво Ланишта се населило у самој близини Велике Мораве у потесу „Криве баре“, али се због честих поплава померало даље од реке, док се један део становништва насељава на левој обали реке Белице испод брда. Тако да су се временом у Ланишту формирале три физички одвојена дела села, на десној обали реке Белице, Доња мала и на левој обали Горња мала и Обрешка мала (названа по досељеницима из села Обреж код Варварина). Своју прву цркву, посвећену Успењу Пресвете Богородице, Ланиште добија 1939. године[1]. Према новинском напису, сељаци су 1935. копали на месту званом Црквине, пошто их је на то упутио сан једног старца, и након што су пронашли неке остатке почели зидање цркве, која је крајем године била покривена трском.[2]

Из села је био генерал Вукоман Арачић (* 1850 - † 1915), по њему се железничка станица Ланиште, у периоду од 1919. до 1945. називала Арачићево.[3]

Након Другог светског рата, општина Светозарево доноси одлуку да се Ланиште подели на два села и то Ново Ланиште (настаје од Горње Мале и Обрешке мале) и Старо Ланиште (настаје од Доње мале).

На попису из 1948. године село Ланиште пописано је по први пут одвојено, као Ново Ланиште и Старо Ланиште. Ова одлука СО Светозарево је озваничена у службеном гласнику НР Србије, 1955. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Црква Свете великомученице Марине

Само село се налази већим делом испод брда које се пружа као огранак Липара тј. Црног Врха, а мањим делом у беличкој долини. Ново Ланиште лежи на 44° 01' 50' ' СГШ и на 21° 14' 18' ' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 107 метара, највише до 160 m. Са Јагодином је повезано регионалним путем као и железничком пругом.

Кроз Ново Ланиште пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а у непосредној близини је и међународни ауто-пут Е-75.

Село је тимочког типа и спада у села средње збијености. У оквиру села постоје делови са својим називима као што су: „Црна бара“, „Поток“, „Симина Ђула“, а атар села се завршава Лукином косом где се и налази црква Свете великомученице Марине.

Атар села се граничи са истока Старим Лаништем, с југа Буковчем и Рибником, са запада Липаром а на северу Великом Моравом (са друге стране реке су села Рајкинац и Дубока), на северу са Багрданским атаром.

Остало[уреди | уреди извор]

Од јавних објеката у селу постоји продавница мешовите робе, железничка станица Ланиште, два аутобуска стајалишта, три цркве, фудбалски клуб, Дом културе, Пензионерски клуб.

У Новом Ланишту је рођен велики српски генерал и војсковођа Вукоман Арачић (18501915).

Значајни датуми[уреди | уреди извор]

1884. г Изградња железничке пруге Београд-Ниш и њен пролазак кроз Ланиште
1955. г Електрификација села
1990. г Телефонска централа
2010. г Водоводна и гасоводна мрежа

Демографија[уреди | уреди извор]

Становници Новог Ланишта су српске националности и православне су вере.

Село Ланиште, је одлуком СО Светозарево, на попису 1948. године, подељено на Ново Ланиште и Старо Ланиште, а 1955. године године село је и званично административно подељено. Према попису из 1930. године у Ланишту је живело 1.704 становника. У насељу Ново Ланиште има 608 становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,0 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 250 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а од пописа 1961. године, примећен је пад у броју становника, како због миграција тако и због ниске стопе наталитета.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 991
1953. 1.048
1961. 1.055
1971. 940
1981. 826
1991. 752 748
2002. 694 727
2011. 608
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
689 99,27%
Македонци
  
2 0,28%
непознато
  
3 0,43%
Ланиште у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[6]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 80 82 86 83 81 86 85 87 91 90 92 91
Пореске главе* - 111 90 83 90 92 97 94 92 93 91 86
Арачке главе** 130 178 182 182 187 201 209 227 231 238 245 241
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Резултати пописа у другој половини 19. века

1831. 1839. 1859. 1866. 1892.
Број кућа 98 97 135 136 180
Број пореских глава - - 179 182 225

Да би израчунали колики је број становника, потребно је број пореских глава помножити са коефицијентом 4,75 (који важи за Јагодину и околину).


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2018. г. Приступљено 16. 01. 2018. 
  2. ^ "Време", 4. јан. 1936
  3. ^ "Време", 26. окт. 1935, стр. 5 и 6
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]