Ново Милошево

Ново Милошево
Ново Милошево;
	Дворац Карачоњи у Новом Милошеву Српска православна црква у Новом Милошеву Иконостас у Православној Цркви (Драгутиново) Српска православна цркви у Беодри - Ново Милошево Житни магацин и котарка у Новом Милошеву Католичка црква Свете Магдалене у Беодри - Ново Милошево Музеј Жеравица
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Нови Бечеј
Засеоци	Лондон, Умчић, Акача (Беодрански Умчић)
Основан	1331-први помен села Беодра 17??-насељено село Плевна 1751-село Плевна преименовано у Карлово 1918-Карлово преименовано у Драгутиново 1946-уједињење Беодре и Драгутинова, село добија назив Ново Милошево
Становништво
— 2022.	5.022
— густина	29,3/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 43′ 11″ С; 20° 18′ 07″ И / 45.719722° С; 20.301902° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	77 m
Површина	171 km2
	Ново Милошево Ново Милошево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23273
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Ново Милошево (мађ. Beodra) је насеље у општини Нови Бечеј, у Средњобанатском округу, у Србији, на путу између Новог Бечеја и Кикинде. Настало је после Другог светског рата уједињењем два села: Карлово (Драгутиново) и Беодра. Према попису из 2022. било је 5022 становника.

Историја

Ново Милошево је са око 5000 становника, друго по величини насељено место у општини Нови Бечеј. Настало је уједињењем Карлова (Драгутинова) и Беодре после Другог светског рата. Западну границу атара са Бачком, чини река Тиса, док се на банатској страни граничи са територијама следећих насеља: Бочар, Кикинда, Башаид и Нови Бечеј.

Беодра је старије насеље, чији први помен сеже у далеку 1331. годину. Село се помиње под именом Болдија, затим Бека, па Пеадра (Немци су га тако звали), Белдора, Белдра (по некадашњој властелинки) и најзад Беодра. На данашњој локацији устаљује у периоду од 1742. до 1753. године. Насељавају је Срби досељени из Потисја и Поморишја. Приликом продаје државних поседа феудалац, Јерменин Богдан Карачоњи купује Беодру (и Тополу) за 103.000 форинти. Тада почиње интензивније насељавање Mађара, а у току 1794, 1796. и 1805. досељавају се Немци.

За варошицу Беодра је проглашена 1805. и те године гроф Карачоњи оснива „Пољопривредни град“. Током XIX и почетком XX века ниче већина садашњих улица, две цркве, синагога, два велелепна спахијска дворца, бројни економски објекти на спахилуку, три ветрењаче, петнаестак сувача, два млина, жељезничка станица, пошта и телеграф, више школских објеката, две циглане, две банке, велика зграда општине, две библиотеке, те бројне занатске, трговачке и угоститељске радње. Почетком XX века Беодра има нешто преко 4600 становника...

Карлово је млађе насеље од Беодре. Настало је на данашњем месту 1751. године. Прво име села је било Плевна јер је место на коме се налазило личило на зрно жита уоквирено плевом. Место Плевна је настала као последица насељавања милитара, демилитаризованих Срба које је царица Марија Терезија 1751. год. населила прво из околине Аде, а касније и из других крајева. Међу првим породицама које су се доселиле била је и породица Попов заједно са породицама Трбић, Бешлијин, Терзић, Недин, Радовић и Станаћев. Неколико година после насељавања, село мења име у Карлово по Карлу Лотариншком, оцу царице Марије Терезије. Затим ће 1918. године, када су ови крајеви присаједињени матици Србији, село добити име Драгутиново по бригадном генералу српске војске Драгутину Ристићу, иначе официру који је ослободио данашњи Зрењанин.

Коначно после Другог светског рата се ова два села уједињују и добијају име Милошево по партизану Милошу Поповом. У Карлову су рођени многи важни и познати људи, како за српски род тако и за целокупну светску јавност. Неки од њих су: Теодор Павловић, оснивач и Први секретар Матице српске, Драгољуб Бешлин, такође из Драгутинова, познати конструктор авиона. Посебно је значајно што је пројектовао и конструисао први југословенски и српски авион са лежећим положајем пилота, први авион са млазним мотором и први са стреластим крилом. Ранко Жеравица, светски познат кошаркашки тренер и Ђура Јакшић су такође пореклом из Драгутинова, али се Ђура првог дана свог живота са својом породицом преселио у Српску Црњу, где је његов отац као свештеник Српске православне цркве добио службу. Још једна веома важна личност је пореклом из Карлова, то је Душан Попов по образовању правник а по опредељењу родољуб, бонвиван и двоструки шпијун. Радио је за немачку обавештајну службу а у ствари је био агент британског МИ6. По његовом лику је писац и некадашњи агент исте службе, Јан Флеминг, написао лик познатог агента 007.

Демографија

У насељу Ново Милошево живи 5265 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,5 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 2287 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	9.536
1953.	9.356
1961.	9.276
1971.	8.548
1981.	7.805
1991.	7.309	7.202
2002.	6.763	6.895
2011.	6.020
2022.	5.022

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	5.146	76,09%
Мађари	986	14,57%
Роми	361	5,33%
Југословени	88	1,30%
Хрвати	18	0,26%
Македонци	14	0,20%
Црногорци	9	0,13%
Руси	5	0,07%
Немци	4	0,05%
Муслимани	4	0,05%
Румуни	2	0,02%
Словенци	1	0,01%
Словаци	1	0,01%
Бугари	1	0,01%
непознато	15	0,22%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	8	14
80+	58	112
75—79	66	132
70—74	146	202
65—69	156	246
60—64	191	217
55—59	128	166
50—54	231	184
45—49	287	239
40—44	301	231
35—39	256	246
30—34	200	203
25—29	219	194
20—24	243	189
15—19	278	250
10—14	256	202
5—9	207	210
0—4	149	146
Просек :	37,5	41,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.407	2.552	2.738	2.590	2.597	2.473	2.287

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	492	574	372	486	209	101	31	9	9	4	2,96

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.768	876	1.662	130	89	11
Женски	2.825	468	1.670	589	90	8
УКУПНО	5.593	1.344	3.332	719	179	19

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.587	696	1	8	421
Женски	843	309	0	0	281
Укупно	2.430	1.005	1	8	702

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	17	77	130	21	106
Женски	5	2	73	8	10
Укупно	22	79	203	29	116

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	4	32	11	20
Женски	7	5	14	44	78
Укупно	10	9	46	55	98

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	21
Женски	2	2	0	3
Укупно	21	2	0	24