Норвешка шумска мачка

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Норвешка шумска мачка
Black and white Norwegian Forest Cat.jpg
Други називи
Skaukatt
Скогкат
Земља порекла
 Норвешка
Стандард(и) расе
FIFeстандард
CFAстандард
TICAстандард
AACEстандард
ACFAстандард
ACFстандард
CCAстандард

Норвешка шумска мачка или Скогкат (Skogkatt) је домаћа мачка која води порекло из северне Европе, која је прилагођена веома хладним климатским условима. Има средњедуго непромочиво крзно, крупно и јако тело и велике бадемасте очи.

Настанак расе[уреди | уреди извор]

Порекло ове расе није познато, сматра се да није припитомљена дивља мачка, јер их у Скандинавији нема. Према легенди чак ни врховни бог Тор није мога подићи ову мачку колико је била крупна. Према другој две скогкат мачке су вукле кочије богиње плодности и љубави Фрее.

Крајем 19. века хиљаде ових мачака живело је у шумама Норвешке, у којој је ова раса од 1965. године под заштитом државе, јер је убијана због квалитетног крзна. У Норвешкој их има око 1200.[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Тело ове мачке је изузетно велико и издужено. Има јаке кости и мишиће, задње ноге су дуже од предњих, а реп је по правилу исте дужине као и тело. Глава је издужена, њушка четвртаста, а вилица снажна. Очи су велике и бадемасте, уши средње велике и смештене са стране главе.

Уз рагдол ово је највећа раса мачака, женке достижу тежину од 7 до 10 kg, а мужјаци од 12 до 15 kg.

Понашање[уреди | уреди извор]

Слично Мејн Кун мачкама и Норвешка шумска мачка је интелигентна, робусна и воли да се игра, добар је ловац и сматра се не сасвим припитомљеном расом. Изузетно су тихе и осетљиве на лоше понашање људи према њима. Нису пробирачи у исхрани.

Варијетети[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Т. Дамњановић, Мачка, БМГ, Београд, 1996. стр. 145

Литература[уреди | уреди извор]

  • Т. Дамњановић, Мачка, БМГ, Београд, 1996.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]