Норвешка шумска мачка
Норвешка шумска мачка | |
---|---|
![]() | |
Други називи | |
Скогкат | |
Земља порекла | |
![]() | |
Стандард(и) расе | |
FIFe | : стандард |
CFA | : стандард |
TICA | : стандард |
AACE | : стандард |
ACFA | : стандард |
ACF | : стандард |
CCA | : стандард |
Норвешка шумска мачка, или скогкат (Skogkatt), је домаћа мачка која води порекло из северне Европе, која је прилагођена веома хладним климатским условима. Има средњедуго непромочиво крзно, крупно и јако тело и велике бадемасте очи.
Настанак расе
[уреди | уреди извор]Порекло ове расе није познато, сматра се да није припитомљена дивља мачка, јер их у Скандинавији нема. Према легенди чак ни врховни бог Тор није мога подићи ову мачку колико је била крупна. Према другој две скогкат мачке су вукле кочије богиње плодности и љубави Фрее.
Крајем 19. века хиљаде ових мачака живело је у шумама Норвешке, у којој је ова раса од 1965. године под заштитом државе, јер је убијана због квалитетног крзна. У Норвешкој их има око 1.200.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Тело ове мачке је изузетно велико и издужено. Има јаке кости и мишиће, задње ноге су дуже од предњих, а реп је по правилу исте дужине као и тело. Глава је издужена, њушка четвртаста, а вилица снажна. Очи су велике и бадемасте, уши средње велике и смештене са стране главе.
Уз рагдол ово је највећа раса мачака, женке достижу тежину од 7 до 10 kg, а мужјаци од 12 до 15 kg.
Понашање
[уреди | уреди извор]Слично Мејн Кун мачкама и Норвешка шумска мачка је интелигентна, робусна и воли да се игра, добар је ловац и сматра се не сасвим припитомљеном расом. Изузетно су тихе и осетљиве на лоше понашање људи према њима. Нису пробирачи у исхрани.
Варијетети
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Т. Дамњановић, Мачка, БМГ, Београд, 1996. стр. 145
Литература
[уреди | уреди извор]- Т. Дамњановић, Мачка, БМГ, Београд, 1996.