Ноћај

С Википедије, слободне енциклопедије
Ноћај
Nocaj orthodox church.jpg
Црква Св. Петра и Павла
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСремска Митровица
Становништво
 — 2011.Пад 1866
 — густина68/км2
Географске карактеристике
Координате44° 55′ 23″ СГШ; 19° 33′ 14″ ИГД / 44.923° СГШ; 19.554° ИГД / 44.923; 19.554Координате: 44° 55′ 23″ СГШ; 19° 33′ 14″ ИГД / 44.923° СГШ; 19.554° ИГД / 44.923; 19.554
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 м
Површина31,4 км2
Ноћај на мапи Србије
Ноћај
Ноћај
Ноћај на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22203
Позивни број022
Регистарска ознакаSM

Ноћај је место у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Географски припада Мачви. Наводи се да носи назив од заборављеног турског града Ноћај из 16. века који је изграђен на рушевинама средњовековног града Мачва.[1][2] Према попису из 2011. било је 1866 становника.[3]

Географија[уреди | уреди извор]

Географски гледано, насеље се налази у северном делу Мачве, док административно припада аутономној покрајини Војводина.

Природни резерват Засавица једним делом припада атарском подручју Ноћаја. Овај резерват је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара, данас познато по дабровима.

Област северне Мачве је равничарско-мочварног карактера, погодан за ратарство и повртарство.

Преко државног пута 20, северно, директно је повезан са европским путем Е70, док је јужно повезан са граничним прелазом Бадовинци.

Историја[уреди | уреди извор]

Праисторија[уреди | уреди извор]

Локалитети старчевачке културе која је временски опредељена од 5300. до 4400. године пре нове ере, на подручју Ноћаја, су Ведрило, Црквина 2 и Мацина њива. Карактеристика овог периода били су радови на мелиорацији земљишта и појава земљорадње. После старчевачке културе почињу се јављати насеља винчанске културе (4400. - 3200. п.н.е) где је, поред земљорадње, најважније занимање становника било сточарство о чему сведочи већи број нађених костију животиња - овце, козе, говечета, свиње и пса. Такође, лов и риболов су били значајна грана привређивања. Највећи део пронађених људских фигура од испечене земље представља жену којој се приписивао божански значај. Називи Винча културе пронађених на подручју Ноћаја су: Пресека и Купусна Греда. Називи налазишта гвозденог доба јесу Скеновача и Ливаде.[4]

Римско доба[уреди | уреди извор]

Од око 300. п. н. е. када су Римљани кренули са освајањем области, на подручју Ноћаја живели су Скордисци и Илири који су коначно покрени после великог устанка у периоду од 9. до 6. п. н. е. Покорена племена више никада нису дигла устанак, а свој језик и обичаје су убрзо заборавили. Становништво се почело интезивно бавити земљорадњом у периоду од 1. века, да би врхунац пољопривредне производње био у 3. веку. Ово се огледало у ницању насеља широм Мачве. Насеља су била земљорадничког карактера типа данашњих салаша. Оваква насеља су Римљани називали Вила рустика и такви локалитети су откривени на подручју Ноћаја: Црквина, Шијаковић, Црквина-Лесковац, Црквина 2, и Буџак. Некропола се налази на локалитету Ливаде. Око 374. године Мачва је настрадала под најездном племена са севера. Тада је већина вила у Мачви уништена.[4]

Средњи век[уреди | уреди извор]

Један од најтамнијих периода у историји Мачве је време од сеобе народа до 9. века због великог недостатка историјских извора.

Средњовековни град Мачва води порекло од мађарске тврђаве Мачо чији најранији запис долази из 13. века. Тврђава се временом развила у град по коме је цела околна област добила име. Током средњег века градом су владали: Источно римско царство, Краљевина Угарска и Средњовековна Србија. Са Турским освајањем град је разорен.[2]

Нови век[уреди | уреди извор]

Након успостављања Зворничког санџака, Турци су саградили четири нова града на реци Сави: Нови, Шабац, Брчко и Ноћај ради комуникације са западним земаљама и успостављања упоришта за даља освајања у периоду између 1521. и 1548. Турски град Ноћај је вероватно настао на темељима средњовековног града Мачве.[1]

"Нема писаних извора који би прецизно лоцирали град и трг Мачву. ... Траса римског пута паралелног са Дрином била је коришћена у средњем веку, повезивала је рударска места с обе стране Дрине са Митровицом, где је дуго било боравиште Дубровачких трговаца. Река се прелазила код Старог Ноћаја, који је био на обали Саве и тако је уцртаван у старим картама. У 16. веку Ноћај је био скела са приходима који су давани у закуп, некад посебно, некад заједно са Митровицом".[2]

Током наредних векова, аустријско-турски ратови су довели до уништења града Ноћаја као и промене структуре становништва услед сеоба. Од средине 17. века до средине 20. века највећи број досељеника чини становништво из Херцеговине, Црне Горе и Босне.[5]

Галерија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ноћај живи 1739 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,9 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 676 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Број становника[3][6]
Година Број
1931. 2.274
1948. 2.424
1953. 2.479
1961. 2.443
1971. 2.338
1981. 2.323
1991. 2.237
2002. 2.120
2011. 1.866
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
2.098 98,96%
Роми
  
3 0,14%
Словаци
  
2 0,09%
Руси
  
2 0,09%
Југословени
  
2 0,09%
Црногорци
  
1 0,04%
Хрвати
  
1 0,04%
Муслимани
  
1 0,04%
Мађари
  
1 0,04%
непознато
  
5 0,23%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ханџић, Адем. 1960. Град Шабац и његова нахија у првој половини XVI вијека. У Чланци и грађа за културну историју Босне 4.[1]
  2. ^ а б в М. Ћирковић, Сима, Прилози за књижевност, историју и фолклор, књига LXXIV, свеска 1-4, Земља Мачва и град Мачва. 2008. [2]
  3. ^ а б Uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. i 2011. : podaci po naseljima = Comparative overview of the number of population in 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 and 2011 : data by settlements. Republički Zavod za Statistiku Srbije.<Belgrad>. Beograd,. 2014. ISBN 978-86-6161-109-4. OCLC 881358320. 
  4. ^ а б Vasiljević, Milivoje. (1996). Mačva : istorija, stanovništvo. Bogatić: JP PTT Saobraćaja Srbija. ISBN 86-7038-010-2. OCLC 163180617. 
  5. ^ Grčić, M., & Grčić, Lj. (2015). Influence of Historical Migrations on the Settlements and Origin of Population in the Mačva Region (Western Serbia). Herald, 19, 81−102. doi:10.7251/HER1915081G [3]
  6. ^ Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931. године, књига 1. [4] Београд: Краљевина Југославија - Општа државна статистика, 1937.
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]