Ноћна сова (особа)

С Википедије, слободне енциклопедије
Младић чита под свијећом; ц 1630, Матијас Стом

Ноћна сова, ноћна особа или једноставно сова, особа је која има тенденцију да остаје будна до касно у ноћ или раних јутарњих сати. Ноћне сове које несвојевољно не могу заспати неколико сати након времена уобичајеног за почетак сна, могуће је да имају поремећај одгођене фазе сна.

Ове особе најактивније су у касно поподне или прије вечери и типично имају преференцију да се наспавају добро након поноћи и устану у раздобљу од касног јутра до раног поподнева. Овакав одабир, такође познат као вечерњост, обично је волунтаран (лична одлука). Знакови поремећаја спавања су неволунтарно одржавање ове навике, што изазива проблеме при падању у сан или остајању будним те осјећај умора или исцрпљености у средини доба дана. Већина поремећаја спавања (нпр. апнеа сна) третабилна је уз мање промјене начина живљења.

Супротно од ноћне сове је особа коју карактерише јутарњост; позната је као раноранилац, јутарња особа, нестрпљиви дабар или чешће рана шева, само шева или једноставније рана птица.

Двије поменуте преференције претпоставља се да имају специјалне биолошке, генетске, психосоцијалне и контекстуалне компоненте и истраживачима и другима који истражују појаву спавања су предмет проучавања.[1] Проучавање индивидуалних разлика у диурналним и ноктурналним преференцијама, шаблон сан—будност који вриједи за параметар (не)активност као и опрезност у јутро и у вече предмет је којим се проучавају хронотипи. Прецизније, А-особе су ране птице, а Б-особе ноћне птице од. ноћне сове.[2][3]

Супротно од ноћне сове је рана птица — шева као супротност сови — што је неко ко има тенденцију да почиње са спавањем у вријеме које се сматра раним и такође се буди рано. Истраживачи користе термине (на енглеском језику) morningness (досл. јутарњост) и eveningness (досл. вечерњост)[4] за два хронотипа у понашању животиња: редом, диурналност и ноктурналност. У неколико земаља, а посебно у области Скандинавија, ране птице називају се А-особама, док су ноћне сове Б-особе.[2][3]

Историја[уреди | уреди извор]

Иако је остајање будним након падања ноћи било сматрано негативном особином, ово се промијенило у Европи 17. и 18. вијека (и потом и другдје у свијету) захваљујући развоју и увођењу умјетног освјетљења те прихватању у краљевским и вишим друштвеним класама.[5] Чоколада, кафа и чај увече, као и кафићи који раде докасно, постали су дио нове културе.[5]

Остајање будним након мрака до дубље вечери сматрано је абнормалним, сумњивим или чак злонамјерним у раном почетку постојања човјечанства, што је почело да се мијења у 17. и 18. вијеку развојем и примјеном умјетног освјетљења: чисто, свијетло, бијело свјетло илуминира мрачни простор и оставља више сати за дан када се активно. У 21. вијеку већина градова ’свијетли’ нон-стоп и јасно је видљива. Свјетлосна полуција (загађење) и ефекти поменутога на људе заправо су постали еколошки проблеми (питања). Први пут доступни аристократама и вишој средњој класи, шећер и кофеин у форми кафе били су уведени, као и чоколада и кафићи с дугим радним временом — што је подстакло позитиван тренд ноћног живота и релаксирајући рад те путовања по мраку као дио културе 21. вијека.[5]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Сове, као што је ова дугоува сова у Пољској, углавном су ноктурналне.

Термин се изводи према ноктурналним навикама сова.[6] Већина сова спава током дана и лови храну ноћу.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Обично, људи који су ноћне сове остају будни и послије поноћи; екстремне ноћне сове могу остати будне све до прије или чак након зоре.[7]

Неке ноћне сове имају навику да остају буднима докасно или да су будни ради посла у ноћној смјени. Ноћне сове које раде дневну смјену често имају потешкоће при прилагођавању стандардном радном времену по дану.

Ноћне сове често су сматране кривима за нетачност и/или проблематична становишта.[8] Послодавци, међутим, почели су да уче како повећати продуктивност тако што испоштују сат тијела од. вријеме које перципира тијело флексибилним радним временом,[9] док данско „Б-друштво/удружење” ноћних сова[8] и амерички „Покрет ’Почнимо са школом касније’” (енгл. Start School Later movement) — лобирају активно за већу флексибилност трајања рада школа и времена за посао (у постагрикултурном свијету).[8]

Неким истраживањима откривено је да су ноћне сове интелигентније и креативније те с већом шансом за високоплаћене послове него шеве или јутарње особе.[тражи се извор] Студија међу 1000 адолесцената коју је провео Универзитет у Мадриду открива да ноћне сове на тестовима индуктивног размишљања (којима се мјери интелигентност) постигну боље резултате него ранораниоци.[10] Како год, они заостају иза шева у академском перформансу[11] и имају тенденцију ка навици нездраве исхране и вишој стопи пушења,[12] коришћења алкохола, дрогирања и др.

Неке ноћне сове с великом потешкоћом да имају нормално вријеме за спавање и буђење могуће је да имају поремећај одгођене фазе сна. Терапија јутарњим свјетлом може бити од помоћи за замјену ритма активност—сан ноћних сова.[13]

Психологија[уреди | уреди извор]

Понашање будности ноћу више је присутно код мушкараца него код жена.[14] Ноћне сове прије ће бити самци него у дуготрајним везама.[14]

Фактори[уреди | уреди извор]

Тенденција да неко буде ноћна сова постоји као спектар, у којем је већина људи типична, неки имају малу или умјерену тенденцију да буду ноћне сове, а неколицина има екстремну тенденцију да буду ноћне сове.[15] Тенденција самог појединца може да се мијења временом и под утицајем је више фактора, укључујући:

  • генетску предиспозицију, која може бити узрок да се тенденција јавља у породици;
  • доб особе, при чему су тинејџери и омладина више него мања дјеца или стари људи с тенденцијом да буду ноћне сове;
  • окружење у којем особа живи, осим ритмова промјене освијетљености којој се изложено током промјена годишњих доба као и током животног циклуса — нпр. трошење дана у затвореном или употреба електричног свјетла увече.[15]

Генетска композиција циркадијског тајминг система преумањује разлику између раног и касног хронотипа од. раних птица и ноћних сова.[16] Иако је сугерисано да циркадијски ритмови могу да се мијењају временом, укључујући драматичне промјене када се јутарње шеве претварају у ноћне сове — или обрнуто,[17][18] докази за породичне узорке раног или касног буђења наизглед су контрадикција овоме и индивидуалне промјене су вјероватно у мањој мјери.[19] Циркадијски ритам аустронаута се промијени[када?] са 24 на 24,6.[тражи се извор][појаснити]

Учесталост[уреди | уреди извор]

Анкета преко 55.000 људи из 2007. открива да хронотипи имају тенденцију да прате нормалну дистрибуцију.[20]

Опције каријере[уреди | уреди извор]

Ноћне сове имају тежњу да трагају за каријерама које не захтијевају рад у рано јутро. Људи који желе да раде увече често се упосле у ресторане, хотеле, дворане за забаве (нпр. концерт), велепродајне ланце, болнице, логистику, ваздухопловне луке, касиное а неки су и одређених занимања којима се бави личном његом.[21] Ноћне сове које раде ноћну смјену могу се наћи као радници служби за хитне случајеве, у транспорту или одјељењима која раде нон-стоп као што су болнице и нека производна постројења.[21]

Многи бизниси који оперирају увече или у ноћи захтијевају раднике на свим нивоима, од нивоа полазних запосленика до менаџера и висококвалификованог особља, кад год су активни као бизнис. Примјер су болнице које запошљавају много врста радника за дуготрајни рад:

  • не-медицинско особље попут чувара, ИТ стручњака, радника на чишћењу и одржавању, возача, кувара и сервисера, евидентора;
  • медицинско особље као што су сестре, болничари, радиографи, фармацеути, флеботомисти [en], анестезиолози;
  • менаџери за поједина одјељења или активности болнице, укључујући супервизоре, домаре и главне сестре.

Индустрије које су по себи мање погодне за ноћне сове укључују пољопривреду, архитектуру, едукацију и рад с јавним добрима. Многи запослени ту почну радити прије 7.00 сати ујутро.[21][22]

Значајне особе поименично[уреди | уреди извор]

Неке познате ноћне сове су:

У популарној култури[уреди | уреди извор]

  • У Природној историји, Плиније Старији изјављује синтагму Vita vigila est, „бити жив значи бити будан”, што је војна метафора када се мора остати на опрезу ноћу.[40]
  • За Роберта Луиса Стивенсона: „Постоји романса о свим онима који су у иностранству радећи црне сате.”[41]
  • У дјелу Truth or Dare Џејн Ен Кренц пише: „Аркадија и Хари били су обоје створења ноћи. Успјели су да се појаве чудно са стилом у пола два по ноћи.”[42]
  • Британска ауторка Хилари Рубинстајн пише: „Благословљене су сове, због тога што они преузимају мистерију и магију ноћи.”[43]
  • У пјесми The Night Owls Литл Ривер бенда су стихови: „Буди јак, нађи срце ноћне сове у паду [Be strong, find the heart of a night owl falling] / Остани будан до зоре док ноћ не прође [Stay up till dawn until the night is gone]”[44]

Види још[уреди | уреди извор]

  • Несаница (инсомнија) — немогућност редовног спавања или остајања у сну
  • Ноћни живот — активности као што је забава које се изводе кад сунце није изнад хоризонта
  • Хронобиологија — проучавање циклуса спавања и других биолошких система зависних од времена
  • Цајтгебер — фактори окружења попут јарког свјетла који потичу циклус спавање—будност; временски фактори као што је сунчева свјетлост, аларм сатови или социјална интеракција која подстакне организам на нормалан циклус сан—будност
  • Циркадијална дисритмија — ремећење нормалног биолошког сата, циркадијалног ритма, спољним узроцима

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Urbán, R., Magyaródi; et al. (2011). „Morningness-eveningness, chronotypes and health-impairing behaviors in adolescents.”. Chronobiology international. 28 (3): 238—247. PMID 21452919. 
  2. ^ а б James, Kyle (1. 3. 2007). „Late Sleepers in Denmark Rally for Societal Change”. Deutsche Welle. Приступљено 1. 11. 2009. 
  3. ^ а б Morris, Chris (14. 6. 2007). „Late risers unite in Denmark”. BBC News Channel. Приступљено 1. 11. 2009. 
  4. ^ Horne JA; Östberg O (1976). „A self-assessment questionnaire to determine morningness-eveningness in human circadian rhythms”. Int J Chronobiol. 4 (2): 97—110. PMID 1027738. 
  5. ^ а б в Benjamin Schwarz (април 2012). „Night Owls”. Atlantic Magazine. стр. 82—83.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „NightLife.Atlantic2012” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ^ „Night owl”. www.dictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 7. 2018. 
  7. ^ Klein 2008, стр. 20.
  8. ^ а б в Greene, Gayle (2008). Insomniac. Berkeley: University of California Press. стр. 345. ISBN 9780520259966. OCLC 85817911. 
  9. ^ Klein 2008, стр. 33.
  10. ^ Nuwer, Rachel. „Night Owl and Early Bird Teens Think Differently”. Smithsonian. Smithsonian. Приступљено 4. 6. 2021. 
  11. ^ IF YOU WANT TO GET AHEAD, BE A NIGHT OWL; Roger Dobson; THE INDEPENDENT; 24. 3. 2013.
  12. ^ Walker, R. J., Christopher, A. N., Wieth, M. B., & Buchanan, J. (2015). Personality, time-of-day preference, and eating behavior: The mediational role of morning-eveningness. Personality and Individual Differences. 77, 13–17.
  13. ^ Laura H. Smith, Charles H. Elliott (2007). Seasonal Affective Disorder for Dummies. стр. 73.
  14. ^ а б Maestripieri, Dario (1. 1. 2014). „Night Owl Women are Similar to Men in Their Relationship Orientation, Risk-taking Propensities, and Cortisol Levels: Implications for the Adaptive Significance and Evolution of Eveningness”. Evolutionary Psychology. 12 (1): 147470491401200111. ISSN 1474-7049. doi:10.1177/147470491401200111Слободан приступ. 
  15. ^ а б Roenneberg, Till; Merrow, Martha (23. 5. 2016). „The Circadian Clock and Human Health”. Current Biology. 26 (10): R432—R443. PMID 27218855. doi:10.1016/j.cub.2016.04.011Слободан приступ. 
  16. ^ Williams, Philip Lee (2006). On the Morning. стр. 41.
  17. ^ Jeff Belanger, Kirsten Dalley (2005). The Nightmare Encyclopedia. str. 83.
  18. ^ Walker, R. J., Kribs, Z. D., Christopher, A. N., Shewach, O. R., & Wieth, M. B. (2014). Age, the Big Five, and time-of-day preference: A mediational model. Personality and Individual Differences. 56, 170–174.
  19. ^ Klein 2008, стр. 21.
  20. ^ Roenneberg, Till; Kuehnle, Tim; Juda, Myriam; Kantermann, Thomas; Allebrandt, Karla; Gordijn, Marijke; Merrow, Martha (децембар 2007). „Epidemiology of the human circadian clock”. Sleep Medicine Reviews. 11 (6): 429—438. ISSN 1087-0792. PMID 17936039. doi:10.1016/j.smrv.2007.07.005. hdl:11370/65d6f03a-88cd-405c-a067-4afbc1b9ba9dСлободан приступ. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 21. 5. 2022. 
  21. ^ а б в Torpey, Elka (октобар 2015). „Career Outlook: Careers for night owls and early birds”. U.S. Bureau of Labor Statistics (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2018. 
  22. ^ Torpey, Elka (октобар 2015). „Career Outlook: Careers for night owls and early birds”. U.S. Bureau of Labor Statistics (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-06. 
  23. ^ а б Danielle De Wolfe (28. 1. 2014). „Authors' sleep patterns & productivity”. ShortList.  /слика; алт. — арх. 1 (naver.com), алт. — арх. 2 (themarginalian.org)/
  24. ^ „Castro: his last battle”. the Guardian (на језику: енглески). 19. 2. 2008. Приступљено 19. 4. 2018. 
  25. ^ а б в г д ђ е ж з и „Daily Rituals: Marcel Proust, Franz Kafka, and other artists who did great work in the wee hours.”. Slate. 18. 4. 2013. Архивирано из оригинала на датум 18. 4. 2013. 
  26. ^ Vivian Giang (23. 11. 2013). „11 Bizarre Sleeping Habits Of Highly Successful People”. SF Gate. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2014 — преко Business Insider. 
  27. ^ „The Vulture Transcript: Fran Lebowitz on Sarah Palin, Keith Richards, Her Side Career As a Law & Order Judge, and Much More”. Vulture. 
  28. ^ „At Night”. 
  29. ^ „On the Cover: Marilyn Manson”. Spin. 17. 5. 2007. Приступљено 11. 3. 2018. 
  30. ^ Harrison Salisbury (1992). The New Emperors. HarperCollins. стр. 103. 
  31. ^ Buckley, William F. (2004). Miles Gone Bye: A Literary Autobiography. Regnery Publishing. ISBN 978-0895260895. 
  32. ^ Buncombe, Andrew (2. 7. 2016). „Barack Obama: The nocturnal habits of America's 'night guy' president revealed”. The Independent. Приступљено 19. 1. 2018. 
  33. ^ „EXCLUSIVE: Inside Prince's Secret Midnight Outings”. Antoinette Bueno. 
  34. ^ McCullough, David (1992). Truman. Simon & Schuster. стр. 508. ISBN 978-0671456542. 
  35. ^ McKeen, William (2008). Outlaw Journalist: The Life and Times of Hunter S. Thompson. W. W. Norton & Company. стр. 104. ISBN 978-0-393-06192-5. »Sandy maintained the house, tiptoeing around until three o'clock in the afternoon, Hunter's usual waking hour.« 
  36. ^ Carpenter, Humphrey (4. 3. 2014). J.R.R. Tolkien: A Biography (на језику: енглески). Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 9780547524429. 
  37. ^ Elsworth, Catherine (13. 6. 2007). „Travolta turns night owl to protect privacy”. Telegraph.co.uk. Приступљено 7. 3. 2016. 
  38. ^ „FZ: Drowning in the News Bath”. 
  39. ^ Rogers, Mary (18. 5. 1997). „A Midnight Conversation with Van Cliburn” (PDF). Fort Worth Star-Telegram. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 11. 2012. Приступљено 18. 8. 2009. 
  40. ^ Delphi Complete Works of Pliny the Elder (Illustrated). Delphi Classics. 29. 8. 2015. 
  41. ^ Rubinstein 1974, стр. 211.
  42. ^ Krentz, Jayne Ann (2004). Truth and Dare. Penguin. стр. 258.
  43. ^ Rubinstein 1974, стр. 19.
  44. ^ The Little River Band All-Time Greatest Hits 1990 CEMA Special Markets

Цитирана библиографија[уреди | уреди извор]

  • Rubinstein, Hilary (1974). The Complete Insomniac. London. 
  • Klein, Stefan (2008). Time. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]