Нуклеинске киселине

Нуклеинске киселине су крупни и сложени органски молекули значајни за ћелију и одговорни за најзначајније процесе, као што су наслеђивање, синтеза протеина, у њој.
Постоје два типа нуклеинских киселина:
ДНК је носилац наследних информација у ћелији, док РНК учествују у преношењу тих информација и њиховом превођењу у протеине.
Нуклеинске киселине су макромолекули чију јединицу грађе представљају нуклеотиди. Њих образује један пентозни шећер за који је везана фосфатна група и једна азотна, пуринска или пиримидинска база. Нуклеотиди међусобно повезују и на тај начин, захваљујући вези која се успоставља између фосфата и шећера, формирају ланац.
Осим у вирусима, који садрже једну или другу нуклеинску киселину (никада обе), ДНК и РНК се налазе у свим врстама организама.
Нуклеинске киселине се највише налазе у једру (lat. nucleus) па су по томе и добиле назив. Први их је изоловао Фридрих Мишер 1872. године. Нешто касније установљено је да се, осим у једру, налазе и у цитоплазми. Према данашњим подацима познато је да засебне нуклеинске киселине садрже и неке од ћелијских органела, какве су нпр. митохондрије и хлоропласти.
Према грађи су полимери изграђени од мономера - нуклеотида.
У изградњи нуклеотида, који формирају ДНК учесвују:
- пентозни шећер дезоксирибоза,
- пуринске (деривати пурина) базе аденин и гуанин, или приримидинске(деривати пиримидин) базе цитозин и тимин
- киселински остатак фосфорне киселине.
У изградњи нуклеотида РНК учесвују:
- пентозни шећер рибоза,
- пуринске (деривати пурина) базе аденин и гуанин, или приримидинске(деривати пиримидина) базе цитозин и урацили
- киселински остатак фосфорне киселине.
Литература[уреди | уреди извор]
- Wolfram Saenger, Principles of Nucleic Acid Structure, 1984, Springer-Verlag New York Inc.
- Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, and Peter Walter Molecular Biology of the Cell. 2007. ISBN 978-0-8153-4105-5. Fourth edition is available online through the NCBI Bookshelf: link
- Jeremy M Berg, John L Tymoczko, and Lubert Stryer, Biochemistry 5th edition, 2002, W H Freeman. Available online through the NCBI Bookshelf: link
- Astrid Sigel, Helmut Sigel and Roland K. O. Sigel, ур. (2012). Interplay between Metal Ions and Nucleic Acids. Metal Ions in Life Sciences. 10. Springer. ISBN 978-94-007-2171-5. doi:10.1007/978-94-007-2172-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Нуклеинске киселине на Викимедијиној остави. |