Нумитор Силвије

Нумитор Силвије
Слика Нумитора из Нирнбершке хронике (1493)

Нумитор Силвије (лат. Numitor Silvius) био је краљ Алба-Лонге (у Лацију), потомак Енеја, отац Реје Силвије и деда легендарних оснивача Рима — близанаца Ромула и Рема.

Према легенди, Нумитор је збачен с власти од стране свог млађег брата Амулија, који се побринуо да Нумиторова деца не могу свргнути њега самог. Нумиторов син, код различитих аутора Лавз или Егест, убијен је током лова од стране Амулијевих људи, а за његову смрт оптужени су лопови. Његова ћерка, Рeја Силвија, приморана је да постане весталка, тиме преузевши 30-годишњу заклетву безбрачности. На четврту годину службе, у светој шуми појавио се бог Марс и Рeја Силвија родила је од њега два сина, Ромула и Рема. Када је Амулије за то сазнао, затворио ју је, а децу је ставио у корпу и бацио у реку Тибар. Међутим, корпа је доплутала до обале подножја Палатинског брда, где их је дојила вучица, а одгајала су их и помагала им птица детчић и чибис. Ускоро су ове три животиње постале свете за Рим. Ромула и Рема је открио краљевски пастир Фаустул, чије је дете раније умрло. Фаустулова жена, Акка Ларентија, узела је близанце у свој дом.

Када су Ромул и Рем одрасли, они су се вратили у Албу-Лонгу, где су сазнали тајну свог порекла. Убили су Амулија и поново вратили на престо свог деду Нумитора.

Иван Нетушил, анализирајући имена ликова у миту о оснивању Рима, указивао је на присуство многих не-латинских имена. Тако Дионисије из Халикарнаса краља наводи старогрчким именом Νεμέτωρ. Нетушил је сматрао да је то име настало додавањем латинског суфикса -tor на корен νέμε—. Особа која је смислила име краља могла је позајмити суфикс из назива римских магистратура попут претора или квестора. Из старогрчког облика Νεμέτωρ требало је настати Nemitor, али у латинским текстовима име се јавља као Numitor. Нетушил је сматрао да је овај латински облик настао прилагођавањем старогрчког имена латинским именима Numitorius и Numa.

Литература

• Нетушил И. В. „Легенда о близанцима Ромулу и Рему“, стр. 97—129  // Часопис Министарства народног просветитељства. — 1902. — бр. CCCXL.
• Конрад Трибер. „О критици Еузевија. I. Табела царева Алба-Лонге.“, стр. 124—142  // Hermes, том 29, књ. 1 (1894), .