Нуталова водена куга
| Нуталова водена куга | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Monocotyledones |
| Ред: | Alismatales |
| Породица: | Hydrocharitaceae |
| Род: | Elodea |
| Врста: | E. nuttallii
|
| Биномно име | |
| Elodea nuttallii | |
| Синоними | |
| |
Нуталова водена куга (лат. Elodea nuttallii) је врста водене дводоме биљке из породице Hydrocharitaceae. Раније је била позната као Hydrilla verticillata што је погрешан назив за ову врсту. У Србији има статус јако инвазивне врсте.
Опис
[уреди | уреди извор]
Ова биљна врста има чланковит корен који се налази испод воде, а на стаблу има плутајуће цветове. Стабљика је дуга и витка, често разграната. Бледозелене је боје, са мање-више правилним размацима између средњег и горњег лишћа, које је распоређено у 3, ретко 4 венчића. Листови су линеарни, често са преклопљеним ивицама. Дуги су 6 до 13 милиметара, широки 0,7 до 1,3 милиметара, а при врху су зашиљени. Доње лишће је нешто ситније и овално. Стабло је на попречном пресеку округласто, и може бити дугачко од 30 cm, па све до једног метра. Корен је бео и неразгранат, обично без чворова. Цвет је мали, не већи од 8 милиметара. Воштано бели цветови се појављују на крајевима дугих, кончастих стабљика. Има 3 латична и 3 чашична листића. Мушки и женски цветови се појављују на засебним биљкама. Мушке цветне ложе настају на средњој осовини, непокретне су и округле, дугачке 2 милиметра. Састоје се из два дела, али су уплетени, па изгледају као да су зашиљени. Мушки цветови су усамљени и непокретни, слободно се раскидају и плутају на површини, где се отварају. На тај начин полен доспева у воду. Чашићни листићи су округли, дугачки око 2 милиметара, често црвенкасти. Латице недостају или су јако ситне (дуге око 0,5 милиметара). Прашника је 9, са кратким слабо причвршћеним филаментима. Антере су дугачке 1 до 1,4 милиметра, а полен је у тетрадама. Женске цветне ложе настају на горњим осовинама, уско су цилиндричне, са малим прочирењима при дну и врху. Чашица је зелена, сићушна и округла, пуна 1 mm. Латице су беле, округле, дуже од чашичних листића. Жиг је узак и вири изнад чашице. Плод је уско овалан, 5-7 mm дугачак, са неколико семена. Сазрева под водом. Семе је дугуљасто са длачицама при дну.[1]
Порекло врсте
[уреди | уреди извор]Врста води порекло из умерене области Северне Америке.
У Европу је интродукована почетком ХХ века. У природне водотокове је доспела из аквакултуре, јер је коришћена као декоративна акваријумска врста која воду добро обогаћује кисеоником. Како се још увек користи и продаје у те сврхе, постоји висок ризик од нових интродукција.
Дисперзиони фактори ширења ареала врсте су: водене струје, птице водених станишта (најчешће гуске и лабудови), човек (премештање чамаца и рибарске опреме између водних тела). У средини богатој нутријентима E. nuttallii је бољи компетитор од E. canadensis и шири се на станишта која је заузела E. canadensis. Узроци за бољу компетитивност E. nuttallii установљени су поређењем њихових животних циклуса: E. nuttallii има вишу стопу раста, брже обнавља популацију у пролеће, мање је осетљива на смањење интензитета светлости и њени фрагменти имају боље обнављајуће и колонизацијске способности. С обзиром на то да E. nuttallii преферира еутрофне воде, њен раст је стимулисан у условима органског загађења, које је све присутније у водних телима. Када формира популацију, образује густе монодоминантне састојине, искључујући тиме све аутохтоне врсте као слабије компетиторе.
Ова врста у Европи нема природних непријатеља, предатора, паразита или патогена који би могли да успоре њено ширење. Може изазвати озбиљне проблеме блокирајући цеви дренажних система, изазивајући тако поплаве и материјалну штету. Уопште, проблеми и штете које ова врста изазива су веома слични као у случају врсте E. canadensis.
Интересантно је да у свом природном ареалу E. nuttallii није коровска нити инвазивна врста, а у државама Тенеси и Кентаки чак спада међу угрожене врсте.
Распрострањење у Србији и станиште
[уреди | уреди извор]Широко је распрострањена у Војводини, док се спорадично јавља у осталом делу Србије.
Мирне воде различитог карактера, углавном богате нутријентима (мезотрофне и еутрофне), као што су обални делови језера, акумулација и бара, у мочварама и каналима, дуж споротекућих река и потока. Преферира муљевиту подлогу и тврде воде богате калцијумом са pH 6,5-10, мада толерише салинитет до 14‰, па се може јавити и у бракичним водама.
Мере контроле и сузбијања
[уреди | уреди извор]Као код врсте E. canadensis.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Стојановић, Верица; Бједов, Ивана; Јовановић, Ивана; Јелић, Ивана; Обратов Петковић, Драгица; Нешић, Марија; Недељковић, Драгана (2021). Одабране инвазивне стране врсте у флори Србије. Београд: Завод за заштиту Србије. ISBN 978-86-80877-73-0. COBISS.SR 38218505.
