ОШ „Бранко Радичевић“ Нови Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Основна школа „Бранко Радичевић”
Brankoradicevicblok45.jpeg
ОШ „Бранко Радичевић“ Нови Београд
Тип основна школа
Боје          
Основана 1885. године
Локација Јурија Гагарина 195
Блок 45, Нови Београд, Београд
Држава  Србија
Директор Милош Јакшић, професор физичке културе
Веб-сајт http://www.brankoradicevic-nbgd.edu.rs/

Основна школа „Бранко Радичевић“ једна је од школа на Новом Београду. Налази се у новобеоградском Блоку 45 на адреси у улици Јурија Гагарина 195. Школа се налази у мирном делу насеља у непосредној близини реке Саве.

Историјат школе[уреди]

Школа је основана давне 1885. године на Топчидеру. Њене тадашње просторије биле су у баракама, међу воћњацима и виноградима, а звала се Топчидерска школа.Недуго затим 1891. године упорношћу учитеља, школа добија нове и боље просторије и сели се у Топчидерску улицу 2. Школа је убрзо променила још једну локацију и то у привремене просторије школе на Бежанији, где су ученици похађали наставу школске 1972/1973. године.Исте године постављен је и камен темељац нове школске зграде у Блоку 45. 7. априла 1975. године званично је отворена школска зграда у Блоку 45. Исте године школа је примила ђаке и од тада се налази на истој локацији.Званично, камен темељац за ОШ „Бранко Радичевић“ постављен је 20. новембра 1972. године. Школа је мењала велики број зграда кроз своју историју, као и само име, међутим 1922. године добија име песника Бранко Радићевића које и данас носи. Школа је добила своју ђачку чесму 1985. годинеу част поводом 100 година од оснивања. Занимљива је чињеница да је увелико изграђен и усељен Блок 45 и даље чекао на основну школу, па су деца школску наставу похађала у појединим солитерима, у заједничким просторијама. Прву школску 1971. годину завршило је 338. ђака у 22 солитера. Настава се на тај начин похађала све до изградње зграде основне школе, 1975. године. Прва је сазидана и највећа школа у овом делу Новог Београда. У време седамдесетих и осамдамдесетих година прошлог века школа је важила за једну од најмодернијих и највећих на Балкану.

Школски објекти и двориште[уреди]

Школа поседује два велика дворишта, за млаше и старије ђаке. У великом дворишту налази се фудбалски и кошаркашки терен, као и терени за остале спортове. У поседу школе се налази и велики број добро опремљених сала за физичке активности, спортске сале,терене и школски базен. У школи постоји могућност тренирања борилачких вештина, кошарке, фудбала, рукомета и фолклора. Модерно опремљена библиотека,читаоница са 138. места ,трпезарија са 140 места за ручавање отворени су ђацима током школске наставе. Површина школског поседа је 69002 метра.

Бранко Радичевић[уреди]

Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824Беч, 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. Радичевић је уз Ђуру Даничића био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност. Написао је свега педесет четири лирске и седам епских песама, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Бранко Радичевић је поред Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића био најзначајнији песник српског романтизма.Радичевић је рођен у Броду на Сави 28. марта 1824. у породици Тодора и Руже Радичевић, кћерке богатог вуковарског трговца Јанка Михајловића.Најпознатије Радичевићево дело је поема Ђачки растанак, у којој је опевао Фрушку гору, ђачке игре и несташлуке. . Елегија „Кад млидијах (размишљах) умрети“, објављена после Радичевићеве смрти, је једна од најлепших елегија у српској књижевности, у којој је песник предосетио блиску смрт.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Монографија 100 година основне школе „Бранко Радичевић“ у Блоку 45 1885-1985 објавјено (1986 г.)

Спољашње везе[уреди]