Обележавање еритроцита радиофармацеутиком

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Обележавање радиофармацеутиком технецијум-99м

Обележавање еритроцита радиофармацеутиком један је од поступака у нуклеарној медицини којим се, у облику погодном за апликацију, на најједноставнији начин пацијенту итравенским путем унесе радиофармацеутици за обележавање ин виво, и потом региструју просторне расподеле гама зрачења, специјалном камером, дијагностичке дозе и врсте радиоактивног изотопа. Њихова примена је у сталном развоју и постала је врло важна за клиничку праксу.[1]

Међутим, приликом њихове примене настаје и проблем јер када радиофармацеутик стигне до одређених ћелија он их обележи их пре него што се метаболише и излучи. У том смислу и ако постоји, ин виво обележавање еритроцита, тромбоцита специфичним моноклонским антителима, оно се није показало успешно код гранулоцита. Зато се у пракси углавном крвне ћелије изолују, потом обележе и поново убризгају пацијенту.[2]

Основна разматрања[уреди]

Метода обележавања заснива на следећим принципима:

  • у метаболиту се замењује стабилни изотоп радиоактивним изотопом,
  • уноси се у организам на различите начине и тамо следи метаболичке путеве,
  • детекцијом зрачења може се реконструисати просторна расподела радионуклида или пратити њихов пут кроз организам - временски догађаји или промену расподеле еритроцита у органу у времену - временскопросторни догађаји
  • може се пратити функција еритроцита преко временске промене активности

Код обележених гранулоцита и тромбоцита на начин њиховог издвајања и услове обележавања утиче интегритет ћелија ефикасност обележавања. Код обележавања еритроцита неопходно је присуство двовалентног калаја, јер иначе пертехнетат слободно дифундује у ћелије, излази из њих, а ако је у редукованом облику може да се веже за хемоглобин, и да га ћелија задржи.

Такође је важно да се уклони евентуални вишак калаја /II/ - јона у екстрацелуларном просторо пре него што се дода пертехнетат; иначе би се у организму пертехнетата редуковао у облик који не продире у ћелију и добили би се погрешни резултати.

Удео од укупно унете дозе пертехнетата који се веже у ћелијама зове се ефикасност обележавања.

Недостатак калај /II/ -јона је подложност оксидацији у калај /II/ -јоне, који такође не продиру кроз ћелијску мембрану, па се стога препоручује да се њихова припрема врши непосредно пред употребу. Као потребна количина двовалентаог калаја процењује се да је довољно 10-20 μg Sn2 по килограму телесне масе.

Обележавање технецијумом-99м[уреди]

Одличне физичке особине, висок квалитет и лака доступност по прихватљивим ценама коришћењем 99Мо/ 99мТс генератора учинили су да овај радионуклид постане практично незамењив,[3] (од 1977. године до данас), када је развијен читав низ поступака за обележавање црвених крвних зрнаца технецијумом. Отежано снабдевање услед његовог релативно кратког времена полураспада од 6 часова, решено је развојем 99Mo/99mTc генератора што је, уз увођење гама камере, било одлучујуће за експанзивни развој дијагностике у нуклеарној медицини.

Тако је технецијум-99м већ деценијама најважнији дијагностички радионуклид,који је више допринео у дијагностици него сви остали радионуклиди заједно. А процењује се да ће се он користи и у око 90% свих претрага у којима се примењују радионуклиди.[4]

Методе за обележавање еритроцита технецијумом-99м[уреди]

Методе за обележавање еритроцита технецијумом-99м могу се разврстати на:[5][6]

Процедуре ин виво помоћу два давања ињекције

У овом поступку прво се даје средство за апсорпциу калаја /II/ -јона у ћелијама, где долазе у обзир разни китови као SnGH, Sn-тартарат, Sn-гентисинска киселина, Sn-цитрат, Sn-DTPA, Sn-DTPA, Sn-HEDP SnF+, Sn-MDP али се као најпогоднији показао Sn-PYP, а после 20-30 минута даје се пертехнетат. Када пертехнетата такође продре у ћелије, редукује се и веже за глобински део молекула хемоглобина. Тиме се постиже доста ниско обележавање од 60-90%. На овај начин се добијају 99мТс-обележене црвене крвне ћелије погодне за детекцију крварења у желудачноцревном тракту и за ипитивање функције срца.[7]

Модификована метода „ин витро”

После интравенског давања Sn-PYP (као и у претходној методи лиофилизовани супстанца се претходно раствори у физиолошком раствору), узме се узорак крви у хепаринизирани шприц који садржи пертехнетат, икубира на собној температури и поново убризгава пацијенту.[8]

Метода по којој се обележавање обавља „ин витро”

Метода се заснива на узимању узорка крви у хепаринизирани шприц који садржи припремљени редукциони раствор (калај /II/ -цитрат или -хлорид), затим се црвене крвне ћелије издвоје центрифугирањем на 1.200-1.500 G и дода се раствор пертехнетата. После око 5 мин издвоје се обележена крвна зрнца одливањем раствора пертехнетата, центрифлигирањем и испирањем од невезаног пертехнетата, ресуспендују се у аутологој плазми и убризгавају пацијенту.

Ова метода се користи само за процену запремине крви или црвених крвних ћелија.[9]

Најновија метода

Она представља усавршену претходну методу коју су предложили истраживачи из фирме Mallinckrodt,[10] са најмањим уношењем калаја, највећом ефикасношћу обележавања и са радом који се одвија претежно „екс виво”. Ту се крв уноси шприцом у куповну бочицу са лиофилизовани редукујућом супстанцом (калајни цитрат и декстроза), затим се дода шприцом раствор натријум-хипохлорита чија је улога да оксидлше вишак калаја; после извесног времена се дода шприцом антикоагуланс АЦД чиме се уједно подеси пХ и на крају се дода раствор пертехнетата. Онда се обележени еритроцити извуку шприцом (принос обележавања је 97-98%), а могу се користити до три часа.

Клиничка примена[уреди]

Главна клиничка примена технецијумом-99м обележених еритроцита су:

  • анатомска и функционална испитивања кардиоваскуларног система,[11]
  • процена масе еритроцита
  • спољашња или унутрашња детекција гастроинестиналног крвављења.
  • тестирања у хематологији.[12]

Извори[уреди]

  1. ^ D.Djokiü, Tehnecijum u radiofarmaciji”, u: Tehnecijum-99m generator na bazi molibdena-99 visoke specifiþne radioaktivnosti, ur.J.Vuþina, Institut za nuklearne nauke “Vinþa”, Beograd, str.85-116 (2003).
  2. ^ N.Vanlić-Razumenić, Radiofarmaceutici na bazi izotopa tehnecijuma i renijuma, u: Radiofarmaceutici-sinteza, osobine i primena”, :ur. N. Vanlić-Razumenić, Velarta, Beograd, str.46-82 (1998).
  3. ^ J. Vučina, Radionuklidni generator molibden- 99/tehnecijum-99m: Status i perspektive, u: Tehnecijum-99m generator na bazi molibdena-99 visoke specifične radioaktivnosti, Proizvodnja, kontrola i vidovi primene, ur. J. Vučina, Institut za nuklearne nauke «Vinča», Beograd, str.23-50 (2003).
  4. ^ J. Vučina, Proizvodnja radionuklida za primenu u medicini, u: Radiofarmaceutici-sinteza, osobine i primena”, ur. N. Vanlić-Razumenić, Velarta, Beograd, str.26-44 (1998).
  5. ^ Vanlić-Razumenić N, Vukićević N: Chemical and biological properties of 99mTcHMPAO complex for rCBF imaging. Eur J Nucl Med 15 (1989) 583
  6. ^ Vanlić-Razumenić N, Vukićević N, Veselinović D: Spektrofotometrijsko ispitivanje kompleksa tehnecijuma i HMPAO i DPD. Izvodi radova sa II Savetovanja fiziko-hemičara Srbije, Beograd sept. (1994) 351
  7. ^ Davison A, Jones A: The chemistry of technetium /V/. Int J Appl Radiat Isot 33 (1982) 875
  8. ^ Callahan RJ, Froelich JW, McKusick KA, et al. A modified method for the in vivo labeling of RBC with 99m-Tc. J Nucl Med. 1982; 23:315-318.
  9. ^ Danpure H, Osman S: Radiolabelling of blood cells - methodology. In: TEXTBOOK OF RADIOPHARMACY, Sampson CB (ed), Gordon and Breach Publishers, Amsterdam (1994);75
  10. ^ Nosco D, Tofe A et al, In: TECHNETIUM AND RHENIUM IN CHEMISTRY AND NUCLEAR. MEDICINE III, Nicolini M, Bandoli G, Mazzi U (eds), Cortina International Verona (1990);389
  11. ^ Chilton H, Callahan RJ and Thrall JH. Radiopharmaceuticals for Cardiac Imaging. In: Pharmaceuticals in Medical Imaging. New York, NY: McMillan; 1990.
  12. ^ Dewanjee M. Binding of 99m-Tc ion to hemoglobin. J Nucl Med. 1974; 15:703-706