Пређи на садржај

Обична грмуша

С Википедије, слободне енциклопедије

Обична грмуша
Обична грмуша Curruca communis Нидервајмар, Немачка
Song
Научна класификација уреди
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Sylviidae
Род: Curruca
Врста:
C. communis
Биномно име
Curruca communis
(Latham, 1787)
Ареал Curruca communis
  Ареал гнежђења
  Пролазница
  Ареал зимовања
Синоними

Обична грмуша (лат. Curruca communis) је честа и широко распрострањена типична грмуша која се гнезди широм Европе и већег дела умерене западне Азије. Ова мала птица певачица је јако миграторна и зимује у тропској Африци, Арабији и Пакистану .

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Енглески орнитолог Џон Латам је описао обичну грмушу 1783. године у свом делу „A General Synopsis of Birds“, али је увео биномно име Sylvia communis у додатку овом делу, који је објављен 1787. године.[3][4] Специфични епитет communis је латински израз за „обичан“.[5] Обична грмуша се сада сврстава у род Curruca који је увео немачки природњак Јохан Матеус Бехштајн 1802. године.[6][7]

Обична грмуша може изгледати као блиско повезана са грмушом чаврљанком, јер се врста развила тек крајем последњег леденог доба, слично као брезов звиждак и обични звиждак. Међутим, истраживачи су открили да је присуство белог грла непоуздан морфолошки маркер за сродство код Curruca, а обична грмуша и грмуша чаврљанка нису у блиском сродству[8][9] Молекуларно филогенетска студија Sylviidae објављена 2011. године открила је да су унутар рода Curruca обична грмуша и грмуша чаврљанка чланови различитих клада и стога нису сестринске врсте.[10]

Препознате су четири подврсте:[7]

  • Curruca communis communis (Latham, 1787) – гнезди се у Европи до северне Турске и северне Африке; зимује у западној и централној Африци
  • Curruca communis volgensis (Domaniewski, 1915) – гнезди се у југоисточној европској Русији, западном Сибиру и северном Казахстану; зимује у источној и јужној Африци
  • Curruca communis icterops (Ménétries, 1832) – гнезди се у централној Турској до Туркменистана и Ирана; зимује у источној и јужној Африци
  • Curruca communis rubicola (Stresemann, 1928) – гнезди се у планинама централне Азије; зимује у источној и јужној Африци

Ово је једна од неколико врста Curruca које имају различито мушко и женско перје. Оба пола су углавном смеђа одозго и жућкасто-жућкаста одоздо, са кестењастим ресама на секундарним летним перима. Одрасли мужјак има сиву главу и бело грло. Женка нема сиву главу, а грло је тупље.

Песма обичне грмуше је брза и гребућа, са прекорним тоном. Хрупав, благо назалан, зов звучи као "вед-вед" или "војд-војд". Упозоравајући крик је дуг, груб „чехр“ који подсећа на крик дугорепе грмуше (Curruca undata).

Јаја, Музеј колекције Висбаден, Немачка
Женка са птићима
Cuculus canorus canorus in a clutch of Curruca communis - MHNT

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Обична грмуша је птица отворених простора и пољопривредних култура, са жбуњем за гнежђење. Гнездо гради у ниском жбуњу или купини, и полаже 3-7 јаја. Као и већина грмуша, инсектојед је, али ће јести и бобице и друго меко воће.

У Европи, западне и источне популације обичних грмуша имају различите стратегије митарења и премиграције како би искористиле залихе хране пре него што напусте своја подручја за размножавање као и подручја где зимују.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International. (2024). Curruca communis. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2024: e.T22716910A264551677. doi:10.2305/IUCN.UK.2024-2.RLTS.T22716910A264551677.enСлободан приступ. Приступљено 7. 7. 2025. 
  2. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1986). Check-List of Birds of the World. 11. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 273—274. 
  3. ^ Latham, John (1783). A General Synopsis of Birds. 2, Part 1. London: Printed for Leigh and Sotheby. стр. 428—429. 
  4. ^ Latham, John (1787). Supplement to the General Synopsis of Birds. London: Printed for Leigh & Sotheby. стр. 287. 
  5. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 115, 376. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  6. ^ Bechstein, Johann Matthäus (1802). Ornithologisches Taschenbuch von und für Deutschland, oder, Kurze Beschreibung aller Vögel Deutschlands für Liebhaber dieses Theils der Naturgeschichte (на језику: German). Leipzig: Carl Friedrich Enoch Richter. стр. 165. 
  7. ^ а б Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јул 2025). „Sylviid babblers, parrotbills, white-eyes”. IOC World Bird List Version 15.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 7. 7. 2025. 
  8. ^ Helbig, A. J. (2001). Phylogeny and biogeography of the genus Sylvia. In: Shirihai, Hadoram: Sylvia warblers. Принстон, Њу Џерзи: Princeton University Press. стр. 24—25. ISBN 0-691-08833-0. 
  9. ^ Dietzen, C.; Garcia-del-Rey, E.; Castro, G.D.; Wink, M. (2008). „Phylogenetic differentiation of Sylvia species (Aves: Passeriformes) of the Atlantic islands (Macaronesia) based on mitochondrial DNA sequence data and morphometrics”. Biological Journal of the Linnean Society. 95 (1): 157—174. doi:10.1111/j.1095-8312.2008.01005.xСлободан приступ. 
  10. ^ Voelker, Gary; Light, Jessica E. (2011). „Palaeoclimatic events, dispersal and migratory losses along the Afro-European axis as drivers of biogeographic distribution in Sylvia warblers”. BMC Evolutionary Biology. 11 (163): 163. PMC 3123607Слободан приступ. PMID 21672229. doi:10.1186/1471-2148-11-163Слободан приступ. 
  11. ^ Remisiewicz, M.; Bernitz, Z.; Bernitz, H.; Burman, M.S.; Raijmakers, J.M.H.; Raijmakers, H.F.A.; Underhill, L.G.; Rostkowska, A.; Barshep, Y.; Soloviev, S.; Siwek, I. (2019). „Contrasting strategies for wing-moult and pre-migratory fuelling in western and eastern populations of Common Whitethroat Sylvia communis”. Ibis. 161 (4): 824—838. doi:10.1111/ibi.12686. hdl:2263/68189Слободан приступ. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Shirihai, Hadoram; Gargallo, Gabriel; Helbig, Andreas J. (2001). Sylvia Warblers: Identification, Taxonomy and Phylogeny of the Genus Sylvia. London: Christopher Helm. ISBN 978-071363984-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]