Обични мишар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Buteo buteo
Musvåge.jpg
Мишар у лету.
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Accipitrifomes
Породица: Accipitridae
Род: Buteo
Врста: B. buteo
Биномијална номенклатура
Buteo buteo
Linnaeus, 1758.
Подврсте

7-10, видјети у тексту

Buteo buteo dis.PNG
Ареал мишара

     Ареал популација које су станарице      Ареал популација које су селице у време гнежђења      Ареал популација које су селице у време зимовања

Обични мишар, познат и као мишар (лат. Buteo buteo), је птица грабљивица из реда јастребовки (лат. Accipitrifomes).

Распрострањеност[уреди]

Обични мишар је, након обичне вјетруше, друга најраспрострањенија птица грабљивица у Европи. Птица је станарица, осим у областима Русије и сјеверне Европе гдје је селица. Живи у разним стаништима, од шума, ријетко пошумљених предјела преко обрађених површина до влажних страништа као што је тресава. Живи на рубовима шума, гдје се и гнијезди.

Опис[уреди]

Средње величине и разнолике боје перја која се може кретати од тамно смеђе до скоро потпуно бијеле. Смеђе јединке су карактеристичне по велики бијелим мрљама са горње стране крила. Дужина тијела се креће од 51 до 57 cm, а распон крила се креће од 110 до 150 cm. Просјечна маса птице је 1 kg. Велики распон крила и широк реп овој птици омогућавају једрење на ваздушним струјама. Женке су по правилу веће од мужијака. Ноге су кратке са снажним канџама.

Начин лова и исхрана[уреди]

Мишар обично вреба плијен са узвишениог положаја (стабла, стубови), а када уочи жртву замасима крила узима залет и потом се обрушава. Може се видјети како лебде изнад поља или њиве, чекајући да се појави плијен. Исто тако, може се видјети како хода по земљи тражећи инсекте и црве. Слух му је истанчан и њиме такође уочава плијен.

Храни се угавном малим сисарима, али нерјетко лови и гмизавце, водоземце, инсекте, младе птице, волухарице, кишне глисте итд. Понекад се храни и лешинама.

Размножавање[уреди]

За вријеме парења мужија и женка мишара изводе свадбени лет, тако да ногама додирују гране. Врхунац удварања је заједнички лет испреплетених ногу. Почетком прољећа женска снесе најчешће три јајета. На јајима сједе и мужијак и женске, а из њих се излегу млади који су слијепи, голи и потпуно зависни од родитеља. Тек након четрдесетак дана они постају потпуно самостални.

Подврсте[уреди]

Обични мишари се дијеле у двије групе, западну и источну. У западној су:

Источну групу представљају:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. BirdLife International (2013). Buteo buteo. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.